grbHNnew
Oпштина Херцег-Нови
Званична интернет презентација

Локална управа

In memoriam: Илија Пушић – човјек који је обиљежио једно раздобље

  • понедјељак, 07 септембар 2015 12:36

KomPusic1Поводом смрти магистра археологије Илије Пушића, истакнутог Новљанина који је читав животни и радни вијек везао за овај град, данас је у присуству породице, колега и пријатеља одржана комеморативна сједница у Великој сали Скупштине општине Херцег-Нови.

Сједницу је отворио предсједник Скупштине Андрија Радман, који је позвао присутне да минутом ћутања одају пошту Илији Ишу Пушићу.

“Био је истински марљив човјек, пун духа, оштроумности, искричавог ума. Родни крај никад није напуштао, гдје год је отишао носио га је у срцу, са жељом да учини све да буде још љепши, бољи и богатији, и свим својим бићем, знањем и умијећем трудио се да допринос буде тако. Своје заслуге никада није истицао, нити тражио захвалност. До краја живота остао је марљив и досљедан археологији, истраживању И откривању. KomPusic2Познавао је сваки камен и најмање брдо свог краја. Топлину своје душе дијелио је са породицом, супругом Боком, синовима Андријом и Тонијем, својим братом и сестрама. Као што је живио, тако је и отишао – мирно и честито, ревностан и у поштењу и у правди, казао је Радман.

Директор Јавне установе културе Херцег фест, драматург Стеван Копривица истакао је да је одлазак Илије Иша Пушића у оставља Херцег Нови град без човјека који је својим начином живота, радом, енергијом, активитетом и шармом обиљежио једно раздобље. Пушић је је одрастао у Кумбору, на легендама и бокешком цивилизацијском наслијеђу, и постао за живота легенда и личност која је себе уткала у цивилизацијски код Боке Которске.

„Бриљантна каријера имала је и своје тамне стране. Ишо је често био на искушењима оспоравања, склањан због самосвојности и непристајања да се придружи окрестираним мишљењима , националним и идеолошким матрицама које су овај град и ову земљу прескупо коштали. Ишо је, спрам свога карактера, одбрану налазио у финим иронијама, поспрдивању и вицмахерству, свјестан да си јачи од противника ако му се насмијеш и натјераш друге да му се смију“, рекао је Копривица.

Kom3Како је рекао, неко ко је толико стварао и давао, живио пун и дуг живот одређен племенитошћу и исконском потребом за слободом - не одлази, јер је уложена енергија неуништива и трајна. Пушић је био и још увијек јесте „несмирени истраживач, знатижељник, освајач слобода, аргуметновани контраш, научник који не признаје научне догме, учитељ и умјетник коме је цио живот била умјетност,виолиниста, глумац новског позоришта, пловилац бокешким морем, боконаут, клапски пјевач, луцидни козер, борац револуционар, рибар, Шкверанин, дивно животно ,емотивно и креативно уздање његове супруге Боке, велики тата Андрији и Тонију, бајковити дједе његовим унучићима“.

„Јуче у шест ура, у заливски смирај, на средини залива, тамо гдје је Ишо волио да пендула и сагледава град, гдје је унуке учио једрењу, уз звук трубе и клапску пјесму, окружени малом шкверанском флотом барки и једрилица, Тони и Андрија су мору подарили Ишову лулу. Сидрали су је у плаву дубину. Дио Ишове морске душе, његовом мору. Да траје завазда, као море. И хоћу да вјерујем да ће, као у Андерсеновој бајци, Ишо бити дио оне фине пјене коју подигне маестро или југо и лебди над градом који је он , упркос свему ,волио и који воли њега. И зато, опет мимо конвенција, нећемо рећи, адио Ишо. Нема адио, остајеш са нама, завазда“, закључио је Копривица.

Пушић је био истакнути учесник НОБ-а, за шта је одликован Орденом заслуга за народ другог реда. Најстарији члан удружења бораца НОР-а и антифашиста, Никола Нино Пријић из Баошића истакао је да је Пушић био предводник културног живота И Бокешке бригаде, да је током учешћа у бурним данима наше историје “и другове борце је учио неким стварима које нису знали”. Како је казао, Ишови пријатељи и саборци “сретни да је дјело њиховог друга било пола вијека присутно у свакодневници Херцег Новог и Црне Горе”.

“Средина у којој се школовао и стварао виша звања, тешко је прихватила Ишов приморски дијалект, шалу, упадице, и то га је често коштало неразумијевања”, рекао је Пријић, додавши да су заједно наућили да је “истина најбоље оружје у борби против неправде, насиља и тираније”.

Сједници је присуствовао и предсједник Археолошког друштва Црне Горе Миле Баковић. Како је касније казао, Пушић, који је и један од оснивача Археолошког друштва, увијек је имао мудре савјете и однос којим је свему давао један посебан шарм, реалнију и хуманију димензију.

„Остају, и већ деценијама се препричавају многобројне анегдоте о Илији, настале или исплетене током археолошких ископавања на бројним налазиштима. Отишао је наш учитељ, на неко друго, нама археолозима не тако непознато мјесто које се зове некрополис – град мртвих. Отишао је ваљда тамо да отвара нове археолошке сонде и да тамо изучава неке друге, не мање битне, сегменте људске постојаности. Па и његова жеља да загробни живот започне древним ритуалом кремације, ритуалом наших не тако далеких предака, поред осталог, ми даје за право да кажем да за Илију археологија није била пука професија већ животни стил“, испричао је Баковић.

Илија Пушић ро­ђен је 1922. го­ди­не у Кум­бо­ру. Каријеру је започео као учитељ у Бјелским Крушевицама, да би касније, инспирисан богатством историјског и културног насљеђа херцегновског краја, остатак живота посветио археолошким истраживањима. Био је директор Завичајног музеја „Мирко Комненовић“, основао Галерију „Јосип Бепо Бенковић“ и часопис за културу и умјетност „Бока“, који излази и данас. Његове књиге „Врањај праисторијско станиште изнад Херцег Новог" и „Прероманичка пластика у Боки Которској" објавила је Црногорска академија наука, а написао је још педесетак научних радова из области археологије. Преминуо је у Херцег Новом, у 94 години.

testimonials icon

 Ваше мишљење нам је важно!

 vodic
Водич кроз поступке

 

zahtjev i orasci simbol
    Захтјеви и обрасци

 

konkursi

 Огласи и конкурси