logo
Oпштина Херцег-Нови
Званични интернет портал

Локална управа

Знаменитости

 

Као својеврсна раскрсница истока и запада, Херцег Нови је био изложен утицајима хришћанства и ислама. И управо такво историјско преплитање, различитих култура и вјера , у додиру са исконском љепотом, довело је до јединствене синтезе различитих стилова. На тлу Херцег Новог смењивале су се различите цивилизацијске, односно културне тековине, остављајући дубок траг на данашњи изглед Херцег Новог.

Лунета над порталом цркве Св. Арханђела Михаила на Белависти


Кроз своју дугу и бурну историју, град Херцег Нови као да се непрестано такмичио са природом у стварању непролазних природних и умјетничких љепота, којима је итекако бременит.

Комплекс манастира Савина свакако је најилустративнији примјер креативног сједињења човјекове маштовитости, проткане градитељским умјећем и исконске љепоте природе.

Манастирски комплекс смјештен је на Савини, два километра источно од Херцег Новог, окружен бујном медитеранском вегетацијом, у непосредној близини мора. То је једно од најљепших здања архитектуре барока, надалеко познато градитељско умјеће. Манастирски комплекс сачињава мала црква Св. Саве и велика и мала црква посвећена Успењу Богородице. Велика црква плијени својом монументалношћу и градитељским умјећем Николе Форетића (Корчуланина); у свом општем изгледу, има сличности са другим здањима са подручја Млетачке Републике (сличност са звоницима у Дубровнику и Корчули). Велика црква посједује један од најмонументалнијих иконостаса. На темељима светогорске традиције Симеон Лазовић-Бјелопољац направио је јединствен спој византијске типологије светитеља, западњачких декоративних елемената и тзв. оријенталног барока. Црква и иконостас довршени су крајем XVIII вијека, односно након 22 године градње ( 1777-1799).

Парохијална црква Св. Саве налази се на брежуљку, удаљена око 300 метара од манастирског конака. По предању, цркву је саградио Св. Сава још у XIII вијеку. Манастирски комплекс добио је по њему и своје име.

Новија научна истраживаја открила су веома интензивне активности средином XV вијека, и да су управо тада настале двије мање цркве- Св. Сава и Успења Богородице. Црква Св. Саве саграђена је по традицији одомаћеног сакралног неимарства. Са овог мјеста пружа се незабораван и величанствен поглед на манастир и Бококоторски залив.

У малој цркви Успења Богородице откривене су и најстарије фреске готичког стила, чији је аутор которски сликар Ловро Добричевић, који је оставио свој траг у сликарству Котора и Дубровника.

Главни ктитор изградње мале цркве Успења Богородице био је Херцег Стјепан.

Турско-млетачки рат око Требиња довео је до рушења манастира Тврдош (1693. године). Приморани да напусте своје уточиште, тврдошки монаси проналазе своје ново уточиште, у које преносе своје драгоцјености, које данас представљају највећу вриједност Савинске ризнице.

У својој вишевјековној историји, манастир Савина био је и остао центар вјерског и културног живота Бокеља. У вјерском животу града, односно манастира, најпознатија је црквена светковвина велика Госпојина, 28. августа.

О љепоти и духовној снази манастира Савина можда најилустративније говоре ријечи Владике Николаја Велимировића: „.. сва је Бока лепа, сваки је кутић њен за дивљење, али једно је место најлепше, једно је уточоште најсветије, на једном неголемом простору усредсредио је Творац Света све лепоте природе, то место, тај мали Едем, јесте манастир Савина.“

Грифон са цркве Св.Стефана, Сушћепан

Град Херцег Нови, као и његова околина, обилују архитектонским, скулпторским и сликарским дјелима, која нас нераскидиво вежу са богатом  и бурном прошлошћу града. Ту, прије свега, треба истаћи преромантичке сакралне споменике у Бијелој, Кутима и Сушћепану.

Својом љепотом истичу се остаци архитектонске пластике цркве Св. Петра у Бијелој, који припадају раздобљу од IX-XI вијека. Парапетна плоча цркве Св. Томе у Кутима( XI  вијек), декорисана у преромантичком стилу, примјер је аутентичне љепоте архитектуре Боке Которске. Парапетна плоча чува се у Завичајном музеју. Зидови цркве били су осликани фрескама. У вријеме Твртака или Херцег Стјепана, на темељима цркве из X вијека, изграђена је црква Св. Стефана у Сушћепану. У бочне зидове цркве уграђена су два грифона, који спадају у најљепше примјерке архитектуре преромантичког стила.

Црква Ризе Богородице у Бијелој, подигнута на мјесту старе цркве ( с краја XIII вијека), представља значајан комплекс у фреско сликарству. Од стране цркве остала је сачувана апсида, са оштећеним али веома лијепим живописом.

У склопу цркве Св. Спаса на Топлој ( XVI вијек), један дио школовања провео је наш велики пјесник Петар II Петровић Његош, стичући своја знања од калуђера Троповића.

Окружена стољетним палмама, у најљепшем дијелу Старог града, популарној „Белависти“(лијеп поглед), налази се црква Св. Арханђела Михаила( XIX вијек).

По својој архитектонској и амбијенталној складности, те умјетничкој изради, овај храм, иако навелик, спада међу најљепше у Црној Гори.

На тргу Мића Павловића, у Старом граду, налази се католичка парохијска црква Св. Јеронима (XVII вијек), са изузетно вриједном ризницом умјетничких дјела.

Поред цркве Св. Јеронима смјештена је црква Св. Леополда Мандића (XVII вијек).

Црква Св. Ђорђа ( XVII вијек) на Топлој, изграђена је након заузимања града од стране Млечана. У склопу цркве налази се изузетно вриједна и ријетка италско-критска кружна икона Св. Петра и Павла из XVI вијека. Тик уз цркву Св. Ђорђа, с почетком XVIII вијека, изграђена је црква Св. Вознесенија Христовог, чија је унутрашњост богато украшена даровима знаменитих људи ( Јеванђеље оковано сребром и позлаћено, света чаша дискос, сребрни крст позлаћен и украшен драгим камењем и бисерима...).

На једном од најљепших видиковаца града, на Савини, саграђена је од стране Шпањолаца црква Св. Ане (XVI вијек). Црква је саграђена на темељима православне цркве Св. Петке, коју cу срушили Турци по заузимању града 1483. године.

У западном дјелу града, непосредно уз самостан (XVII вијек), дозидана је црква Св. Антона. У склопу самостана радила је школа на италијанском језику, а учитељи у школи били су фратри.

Од бројни значајних архитектонских здања, треба још истаћи цркве Св. Срђа и Вакха (XV вијек) на Подима; Св. Андрије у Кутима (XV вијек), са иконостасом георгија Рафаиловића из XVIII вијека; Св. Петка ( XVII вијек) на Луштици, са фрескама с почетка XVIII вијека, рад Димитрија Даскала; Св. Неђеље (XVII вијек) у Јошицама;  Св. Николе и Св.Спиридона у Ђеновићима; Св. Николе у Баошићима; Св. Бартоломеја на Луштици; Св. Госпође у Пријевору; Св. Госпође на Ублима итд.

У првој години трећег миленијума довршена је и обнова манастир Веведење Пресвете Богородице (XIX вијек). Манастирско здање налази се на острвцету Жањиц, у непосредној близини увале Жањиц, у непоновљиво лијепом амбијенту улаза у Боко-которски залив. Манастир припада комплексу манастира Савина, а населили су га монаси манастира Тврдош.

Наведени сакрални споменици само су дио споменичког блага које је кроз дугу и бурну историју саздано на овим просторима. Крстарећи и лутајући, засигурно ћете пронаћи и неку „своју“ црквицу, дубоко скриту у зеленим оазама херцегновског краја, откривајући тако тајне минулих вјекова.

Тврђаве

Херцег-Нови је град и тврђава-кула. Бројна монументална, фортификациона здања и остаци профане архитектуре, најбољи су свједоци минулих вјекова.

Тврђава Канли Кула ( Крвава кула, Порте ди терра), настала по поновном заузећу Новог (1539. године) од стране Турака. У свом доњем дијелу, са западне стране, тврђава је имала цистерну, која је касније служила као затвор. Кула је санирана послије земљотреса, и данас је то једна од најљепших љетњих позорница, не само на црногорском приморју, већ и на цјелокупном Јадрану. Љетна позорница прима преко 1500 гледалаца, и данас се на њој одржавају културно умјетничке манифестације. Тврђава је непосредно везана уз Горњи град.

Тврђава Шпањола изграђена је од стране Шпанаца1539. године, иако постоји сумња да је тврђава могла да се изгарди за непуних годину дана . По преузимању власти од стране Турака, Шпанци су за вријеме своје кратке, једногодишње владавине, обнављали градске тврђаве и куле. Тако је обновљена и тврђава Шпањола, како је назива домицилно становништво, иако у писаним траговима (картама и гравирима), стоји назив „Горњи град“. Од тврђаве до града водио је подземни пут. Изглед садашње тврђаве везан је за период друге владавине Турака (од 1548. године), када су Турци порушили мању тврђаву и изградили нову. О томе свједочи орјентална архитектура и арапски натпис  над  улазом у тврђаву. Тврђава се налази на брежуљку Бајер, на сјеверозападној страни града, на надморској висини од око 170 метара. Са тврђаве се пружа изузетан поглед на улаз у Бококоторски залив. Иако је тврђава мијењала господаре, углавном је задржала свој првобитни облик.

Тврђава Форте Маре ( Форте ди маре) или морска тврђава, саграђена је уз само море, на чврстим морским стијенама. У тврђави су сачувани остаци утврђења из босанског периода (грбовник босанских велможа исклесан на великом камену). У самом подножју тврђаве налази се извор воде, који су борци Свете лиге (млетачке, папске и шпанске дpжаве) 1687. године искористили, оставивши град без пијаће воде, и на тај начин убрзали освајање Новог.

На мермерној плочи која се налази изнад самог извора, уклесани су најљепши стихови, који су посвећени Боки, стихови пјесника Алексе Шантића из 1906. године.

Својом архитектонском цјеловитошћу тврђава доминира градом. У љетном периоду користи се као културно-забавна сцена ( љетни биоскоп, диско клуб и сл.)

Тврђава Цитадела саграђена је за вријеме Млетачке владавине, о чему свједочи натпис у близини капуцинског манастира, из 1702. године. Тврђава, односно кула са зидом, налазила се на самом мору, и зидинама је била спојена са доњим градом. У земљотресу 1979. године ова монументална грађевина је срушена. Остаци зидина, на обали и мору, свједоче о њеној бурној прошлости.

Сат (Сахат) кула, Тора 

Сат кула (Сахат кула, Градски торањ) налази се са западне стране Горњег града. Изграђена је у вријеме турске власти, ту су била главна градска врата, која су имала покретни дрвени мост, изнад прокопа, којим је текао поток ка мору. На зиду, крај улазних врата, стоје спомен-плоче посвећене градитељима куле, оснивачу града (Твртка I), са барељефом, као и мермерна плоча, постављена у част ослобођења града 28. октобра 1944. године. Једна од занимљивости Старог града је и стари градски сат на кули, који је тек 1995. године замјењен новим, поклоном од стране града Земуна, града побратима Херцег Новог.
Стари град је проткан бројним утврђењима, кулама, подземним пролазима, изворима  воде... Утврђење Тарновице (Карача, Караџа) је зидинама повезано са Канли Кулом, а подземним пролазом (који је срушен) са тврђавом Шпањола. За вријеме Турака, у гарду је било пет извора воде систематски регулисаних, и сви су потицали из извора Карача- Црни поток. Извори воде често су били стратешка тачка у борбама око заузимања града кроз његову бурну историју. У данашње доба активна су још два извора, док су преостали или пресахли или затрпани за вријеме земљотреса ( 1979).

 

На источној страни Старог града су градска врата са одбрамбеном кулом. Та кула је названа Кула Св. Јеронима, у част Јеронима Корнера, освајача града (1687. године), по заузимању града од стране Млечана.

Од значајних фортификационих објеката треба истаћи утврде Мамула и Арза. Утврда Мамула изграђена је на малом острву, на улазу у Бококоторски залив. Кружног је облика, пречника цца 200 м, окружена мноштвом агава и ниском вегетацијом. Данашње име острво Мамула је добило по аустријском генералу и намјеснику далмације Лазару Мамули, Личанину, који је средином XIX вијека изградио Мамулу. На поморским картама ово острвце се назива и Ластавица. Острво, односно, тврђава Мамула је напуштена, и данас је то „царство галебова“, у љетном периоду честа излетничка дестинација. Иако је функција тврђаве била да штити улаз у Бококоторски залив, она је у I и II свјетском рату била злогласна тамница, у којој су Аустријанци ( током I свјетског рата) , и Италијани ( у II свјетском рату) затварали и мучили родољубе; на ту тему снимљен је и филм. Мамуча је удаљена  од Херцег Новог 3,4 наутичке миље, и једна је од највећих утврда на Црногорском приморју, односно, Јадрану.

Утврда Арза смјештена је на удаљености од 1 наутичке миље од тврђаве Мамула, на истоименом рту Арза (Пунта ди Арза). Заједно са Мамулом и тврђавом Превлака, на рту Оштра ( у републици Хрватској), служила је као штит непожељном уласку у Бококоторски залив. Од профане архитектуре треба истакнуту зграду Завичајног музеја и зграду Архива Херцег Новог.

Завичајни музеј налази се на Топлој, на изузетно атрактивној локацији, и својом архитектонском цјеловитошћу и амбијенталношћу (ботаничком баштом) доминира овим дјелом града. Зграда Завичајног музеја је задужбина Новљанина Комненовића и његове жене Олге, и саграђена је пре више од 150 година.Објекат је саграђен у приморском стилу, са детаљима из псеудо-барока. Зграда Завичајног музеја, својим садржајем, води нас у најдубљу историју овог краја. Ту је богата збирка преисторијских археолошких налаза, збирка предмета од неолита до касне антике и раног средњег вијека, као и бројни гробни налази и керамички фрагменти илирског ритуалног посуђа, затим фрагменти декоративне пластике из доба антике и раног средњег вијека, као и амфоре. Ту је и богата збирка гравира и фотографија, и докумената из историје овог краја. Саставни дио музја чине Етнографско одјељење и одјељење НОР-а и револуције, који употпуњују историјски континент овог краја.

Зграда Архива Херцег Новог, саграђена 1885. године, примјер је архитектуре касног готичког стила. Страдала у земљотреу 1979. године, зграда је убрзо обновљена и данас представља репрезентативну институцију културе Херцег Новог. Архивска грађа датира од 1687. године ( најстарији документ је из 1685. године) и сеже до данашњих дана. Грађа садржи документа везана за изучавање рада судске управе, трговине, поморства, занатства, здравства, миграције, друштвених односа и сл.

У непосредној близини зграде Архива је и Градска библиотека са књижним фондом од преко 30.000 књига, са бројним легатима. Збирка библиотеке обухвата старе и вриједне књиге, монографске, периодичне и картографске публикације, графичке мапе и гравире, као и осталу стручну литературу и белетристику.

Шетајући главном градском улицом, популарном Његошевом, наићи ћете на спомен- кућу књижевника Иве Андрића, нашег нобеловца, који је ту живио и стварао. Данас је то Клуб књижевника у коме се одржавају књижевни сусрети и пјесничке вечери, а у љетном периоду и сајам књига са пратећим садржајима. У склопу клуба је и ресторан отвореног типа, са љетном баштом, омиљено састајалиште љубитеља писане ријечи. Идући даље Његошевом улицом, наићи ћете на бившу резиденцију владике Саватија Љубибратића, саграђену 1700.године. У дворишном дијелу налази се мали звоник.

Ово је само дио знаменитости Херцег Новог. Остало препуштамо, Теби, путниче намјерниче, да у својој неутољивој жеђи за духовним благом изнађеш још неоткривену тајну.