logo
Oпштина Херцег-Нови
Званични интернет портал

Локална управа

Ривијера

За оријентацију приликом упловљавања у територијално море Црне Горе, односно уласка у Бококоторски залив, послужиће вам рт Оштра, са лијеве стране и острво тврђава- Мамула, са десне стране.


Наутичка карта Боке Которске (1:100 000), 1,3MB

За Бококоторски залив важе посебни прописи за пловидбу:

a) забрањено је заустављање, пристајање и сидрење у морском пролазу на улазу-излазу у Бококоторски залив;

b)сва пловила морају самњити брзину на највише 12 чв, ау пролазу кроз Кумборски тјеснац и тјеснац Вериге највећа брзина је 8 чв. Приликом пловидбе кроз кумборски тјеснац сви пловни објекти (бродови, јахте, чамци...) морају пролазити на даљини најмање 50 метара од жељезничко-бетонског пристаништа (моста) у Кумборској луци.

Од рта Оштра 42º 24'  и 18º 32', свјетло на W страни улаза у Боку Которску. Даље за пловидбу кроз Бококоторски залив, односно уз херцегновску ривијеру сусрећете се са бројним мјестима (маркирани на наутичко-туристичкој карти). Ради лакше оријентације даће се приказ значајних средишта.

У самом Херцег Новом лука и марина смјештени су на сјеверној обали залива. За оријентацију ће послужити камени обелиск са свјетлом на глави лукобрана и зидови тврђаве. Приликом упловљавања нарочито треба обратити пажњу на хрид Караточ ( прилазећи са југоистока), а при улазу у луку –марину на двије хриди Рогови, 200 m сјеверозападно од почетка лукобрана; на даљини од 20-так метара пажњу треба обратити на потопљено камење. Јахте се могу везати на почетак лукобрана, главу лукобрана (дубина 3-7 m). Смјештајни капацитет луке је  40 везова. Максимална дужина брода који пуни гориво у луци 20 m, док је максимални газ за пуњење горива 2,5 m.
Снадбјевање, као и остале услуге могу се добити у самом граду Херцег Новом, или у Игалу, а снадбјевање горивом врши се у марини.

Идући обалом, на 3. km источно од центра Херцег Новог, смјестило се питорексно туристичко насеље Мељине, са морском обалом у дужини од 1 km. Насеље се спомиње и прије оснивање града Херцег Новог, као лука Драчевица, у једном Дубровачком документу  из 1371. године. Све до 1936. године, Мељине су имале Лучку капетанију. У Мељинама се налази један од најстаријих и најочуванијих лазарета на Јадрану, који данас егзистира као одмаралиште и пословни објекат у склопу А.Д. „Јужни Јадран“. Мељински лазарет саграђен је 1729. године, а 1741. године доведена је у њега и жива вода са Савине. Лазарет, какав је данас, представља једну од највећих и најинтересантнијих грађевина Боке XVIII и XIX вијека. Испред лазарета налази се лука (марина) са два пристаништа, једно је веће, а друго мање.

Зеленика 42º 27' и 18º 35', налази се на удаљености од 4.5 km источно од Херцег Новог, са морском обалом дугом 2 km. Зграда некадашњег хотела, на самој обали, црква ( манастир Савина) и лучко свјетло на пристаништу орјентација су при упловљавању. Лука је изложена јужним и југозападним вјетровима, уз могуће ударе јаке буре. У луци се могу везивати јахте и бродови. Дубина мора је од 4-6 метара ( на југозападној страни), односно 5-8 метара на југозападном дијелу пристаништа. У мјесту је испостава Лучке капетаније Котор и царинарница. Лука (марина) је отворена за међународни саобраћај током читаве године. Снадбјевање горивом, водом и осталим робама и услугама, могуће је у луци или самом мјесту. Назив Зеленика потиче од медитеранске зимзелене биљке зеленика. Зеленика је претеча туризма у општини и позната лука (станица) некадашње уске пруге Ускопље-Зеленика. Сјеверно од Зеленике је село Кути, које се први пут спомиње 1450. године за вријеме владавине Стефана Вукшића Косаче, а име је добило по свом специфичном положају „Кутак“. У Кутима се налази велики број цркава и рушевина цркава.

Идући даље ка истоку, на 6. km од Херцег Новог, налази се туристичко насеље Кумбор. Име је добило по италијанској ријечи „conborgo“, што у преводу значи предграђе (старог града, Столи). Предање каже да је град Столи потонуо у вријеме земљотреса. Кумбор се као Combur спомиње у Млетачким документима из 1758. године. У Кумбору је неколико сакралних споменика. Непосредно уз Јадранску магистралу смјештен је прелијепи хотел „ Xanadu“, „А“ категорије, са базеном, комфорним собама, и уопште високим нивоом услуга. Идући даље Јадранском магистралом, на 8 км источно од Херцег Новог налазе се Ђеновићи, туристичко насеље које је по предању било насељено и у грчко-римско доба, као грчка насеобина Столи (Столиум). И данас се локалитет на западној обали Ђеновића тако назива. Предање каже да је био стари град који је потонуо у море, вјероватно због земљотреса. И дан-данас се у мору, на неколико метара дубине, могу опазити зидине правилног геометријског облика. Данашње име Ђеновићи ( Gioneoevich) први пут се спомиње у млетачким документима. У самом мјесту је неколико сакралних споменика, односно цркава: Св. Спиридона и Св. Николе, и остаци цркве Симеона Столника.

На 12. km источно од Херцег Новог простире се туристичко насеље Баошићи, у дужини од 2 km. По једном предању име је добило по породици Балшић, која је настањивала овај крај, а по другом по Баоши Цвјетковићу, који је овдје населио из Зете 1590. године.

Од давнина становници Баошића су били врсни рибари и занатлије, а посебно поморци. За процвата поморства у Боки, Баошићи су у једном периоду имали преко 30 бродова дуге пловидбе и преко 50 поморских капетана.. Баошићи обилују знаменитостима, а нарочито из времена турске владавине, из кога су сачувани остаци утврђења Кулина.

Бијела, 42º 27' и 18º 40', градић на сјеверној обали Тиватског залива. Орјентација је Јадранско бродоградилиште Бијела, односно докови бродоградилишта.

Док се докови дижу или спуштају, обавезно је смањити брзину пловила. Пристајање је могуће само уз допуштање управе бродоградилишта. У непосредној близини је пристаниште хотела „Делфин“, гдје могу пристати јахте и излетнички бродићи. Мјесто је изложено јужним вјетровима и таласима. Снадбјевање се врши у мјесту Бијела. Од Херцег Новог Бијела је удаљена 13 km, у правцу истока. Некада је то било село врсних бродоградитеља, помораца, рибара и виноградара, а традиција бродоградитеља настављена је и до данас. Бијела је данас туристичко насеље са хотелима „Делфин“, и хотелом „Парк“, као и бројним приватним и друштвеним смјештајним капацитетом (вилама, пансионима).

Постоји мишљење да је назив Бијела постојао одувијек, иако се први пут Бијела спомиње у једном которском документу из 1333. године под именом „Sankti Petri“ (Св. Петар), и то у оквиру Которског дистрикта, док се у једном другом документу, из 1355. године, помиње под садашњим називом. Заправо, Санкти Петри је било име локалитета гдје се налазио бенедиктински манастир и црквица, а данас се тај локалитет назива Раке.

Назив локалитета је, вјероватно, везан за пространо и плодно поље дуж којег је текао поток називан и ријеком (отуда и назив локалитета Подријеку). Има индиција о припадности Бијеле жупи Драчевици, односно њеном средишњем мјесту унутар жупе. У Бијелој се налазе значајни сакрални споменици: црква Риза Богородице, подигнута 1824. године на мјесту старе цркве, са изузетно вриједним фреско-сликарством; црква Св. Петра из ране преромантике из IX вијека; црква Св. Госпође.

На почетку тјеснаца Вериге, а на 15. km источно од Херцег Новог, смјестило се мало насеље Каменари; од тог мјеста трајект превози путнике до Лепетана, на другој обали Бококоторског залива. Назив је добило по врсним каменоресцима, каменарима.

Многе цркве и палате на нашој обали, али и у Венецији, изграђене су од надалеко познатог црвеног камена из засеока Ђурићи. Тјеснац Вериге је широк свега 350 метара, и то је најужи тјеснац у Бококоторском заливу. Прича се да је име добио по невољном догађају из 1624. године, како стоји у записима када су у Боку упловили гусари из сјеверне Африке, потом опустошили град Пераст. Након тога догађаја, како предање каже, Пераштани и Которани, да би се обезбједили од изненадних гусарских упада, у најужем дијелу тјеснаца, развили су с једне обале на другу, гвоздени ланац-вериге. Данас су Каменари најпознатији по трајекту „Цатари“. Трајект скраћује пут око Бококоторског залива. У љетном периоду ради нон-стоп, а зими до 22,00 сата. У Каменарима има више сакралних споменика од којих највише доминира црква Св. Неђеља из 1704. године, изграђена на брду изнад Каменара. Са Каменарима се завршава чувена Херцегновска ривијера, која пљени својом атрактивношћу, било да крстарите Бококоторским заливом или се возите Јадранском магистралом.