logo
Oпштина Херцег-Нови
Званични интернет портал

Локална управа

Пракови и вртови

Посебне знаменитости Херцег Новог, поред цркава, манастира, тврђава, музеја, јесу вртови и паркови херцегновског краја. Бујно зеленило Херцег Новог и околине, одушевљавају својом праисконском љепотом и разноликошћу туристе, успутне пролазнике, па и саме Новљане. Људи из овог поднебља, по природи немирног духа, а нарочито поморци, са својих далеких путовања доносили су најразличитије биљке, као својеврсно сјећање на земљу и људе, мора и обале својих далеких путешествија. На тај начин, поред домаће медитеранске флоре, у Херцег Новом расте преко 250 различитог егзотичног биља.

Парк хотела "Бока"

Ту, на тлу херцегновске ривијере, бројне палме, магнолије, еукалиптуси, мимозе, агаве, циваси, пронашли су своју нову постојбину, тако да са домаћом вегетацијом чине јединствену зелену оазу. На тај начин, флору Херцег Новог и околине чине медитеранска, тропска и суптропсак вегетација.

Парк Савинска Дубрава пружа се у правцу запад-исток и спаја Херцег Нови са Мељинама. На кречњачком гребену, који се уздиже пирамидално, вијугају шумске стазе кроз олеандре, питоспоре, борове, чемпресе, грабове, кестенове, храстове који воде до прелијепих видиковаца- белведера, одакле се пружају видици на Бококоторски залив и околину. У том амбијенту смјештен је манастир Савина, црква Св. Ане и спомен родољубима стрељаним у I свјетском рату.

Парк-врт Завичајног музеја на Топлој засађен је са више од стотину биљних врста, које су донесене са свих меридијана. Поред типичних медитеранских биљака (олеандра, приморских борова, чемпреса...), доминирају палме, кактуси, агаве и друго сукулентно биље, а алоје су овдје формирале велику скупину. Пјешчаном стазом стиже се до мора и гребена на коме је скулптура купачице.

У непосредној близини парка Завичајног музеја налазе се и паркови  "Сан ризорт" хотела  (некадашњи хотели „Центар“ и „Топла“).

У парковима доминирају свиленаста алипиција-мимоза и палма вашингтонија из Калифорније, чија је висина преко 20 м, и то је једна од најдекоративнијих егзотичних биљних врста у овом крају. Средњим дијелом парка протежу се либански кедар и чемпреси, чије разгранате крошње, за љетних врућина, имају функцију природног сунцобрана. Идући ка мору, са десне стране, налазе се кактуси, агаве и јуке, које прате стазу.

На зидовима и у вртовима околних кућа доминирају надалеко чувене херцегновске богумиле, које заједно са мимозама дају неодољиву чар овом крају.

За парк „ Бока“ слободно можемо рећи да је и „ботанички врт Јадрана“. Са реализацијом парка започело се јиш давне 1908. године, када се у централном дијелу града, заједно са хотелском зградом ( која је срушена у земљотресу 1979. године), започело формирање парка; из тог разлога одомаћио се израз „ Парк хотела Бока“.

Парковска површина је ријетка зелена оаза медитеранског биља у којој је и преко 80 врста биљака које су порјеклом из тропских и суптропских крајева. Доминантно мјесто припада различитим врстама палми, високим и витким вашингтонијама из Јужне Калифорније, датули са канарских острва, као и датулама из Арабије и Сјеверне Африке, бразилској кокос палми; ту су и зимзелене магнолије, аралије и сукубе. У средини парка је висока одрина са пузавицама глициније, које дају хладовину централном дијелу парка. У самом средишту парка је фонтана са скулптуром богиње лова, рад вајара Петра Палавичинија ( 1888-1958). Цјелокупан парк је формиран на релативно стрмом терену и стога је прављен терасасто, у барокном стилу, са прекрасним видиковцима са којих се пружа изузетан поглед на улаз у Бококоторски залив, Луштицу, Њивице, Жвиње, Игало... Парк „Бока“ представља својеврсну хортикултурно-историјску вриједност.

По својој љепоти истичу се и парковске површине у Игалу, складно обликоване, са биљним засадима којих има у већини херцегновских паркова, вртова и перивоја: мимоза, палми, питоспора, еукалиптуса, богумила, лимуна, наранџи, кивија, маслина...