logo
Oпштина Херцег-Нови
Званични интернет портал

Локална управа

Излетишта

Ако се атрактивност туристичких мјеста вреднује по њиховим излетиштима и  купалиштима, односно плажама, онда за Херцег-Нови можемо слободно рећи да је у преимућству у односу на друге центре у свом ближем и даљем окружењу. У том смислу, херцегновска излетишта и купалишта можемо подјелити, у односу на удаљеност на:

  • спољни дио Бококоторског залива: Росе, Жањиц, Мириште, Мамула, Плава шпиља, увала Траште, Бигово, полуострво Луштица....
  • према херцегновској ривијери: Мељине, Зеленика, Кумбор, Ђеновићи, Баошићи, Бијела и Каменари...
  • унутрашњост Бококоторског залива: Морињ, Рисан, Пераст, острва Св. Ђорђе и Госпа од Шкрпјела, Котор, Прчањ, Столив, Лепетани, Тиват...
  • излетишта ширег подручја:

- излетишта Црногорског приморја: Будва, Бечићи, Милочер, Свети Стефан, Петровац, Бар, Улцињ, Ада Бојана....

- планинско залеђе: Орјен, Мојдеж, Жвиње и Вратло...

- континентални дио Црне Горе: Ловћен, Цетиње, манастир Острог, Жабљак, Скадарско језеро...

РОСЕ- мало рибарско мјесто на сјеверозападној обали полуострва Луштица, наспрам Херцег Новог, удаљено 1,7 наутичких миља ( 1 наутичка миља= 1852 m). Росе су типична медитеранска варошица са кућама које су збијене и поређане испред пристаништа-риве. Некада је ово била стара грчка насеобина Пунто Роза коју су Сарацени ( тако у средњем вијеку Европљани називају Арапе), порушили 867. године. Од тог времена, Росе нису успјеле повратити своју пређашњу славу. Значај Росе спомиње се и у записима византијског цара Константина Профирогенита 841. године. С обзиром на свој положај и заштићеност од вјетрова, Росе су у прошлости често служиле као склониште за једрењаке, а једно вријеме ту је била царина и Лучка капетанија, као и карантин за морепловце који су улазили у Боку. Росе  су углавном изграђене у XVII и XVIII вијеку, у периоду златног доба бокељског поморства, када су многи Луштичани својим једрењацима пловили Средоземљем и другим морима свијета. У Росама се налази православна црква Св. Тројице, око које је гробље гдје су сахрањени познати поморски капетани. Ту је и црква Св. Госпе, саграђена 1783. године од стране млетачког војсковође Антонија Алберта. Иначе, читаве Росе, као и полуострво Луштица, бременито је археолошком ископинама, а посебно су интересантна хидро-археолошка ископавања, на којима су пронађена топовска ђулад, сидра, керамика, као и један стари шпански брод с почетка XVI вијека, који је доживио бродолом превозећи керамику за босанске династије. Само мјесто је окружено бујном медитеранском вегетацијом: боровима, чемпресима, маслинама, рогачима... Ту се налази и мала пјешчана плажа „Мало Росе“ недалеко од луке, у правцу сјевера, идеално мјесто за оне који желе да се одмарају и миру и тишини, сањајући минуле вјекове. Током читаве године Росе су повезане сталном бродском линијом са Херцег Новим, а у љетним данима туристичке бродице навраћају и више пута на дан. Росе треба видјети и доживјети, гледајући са њихових карактеристичних видиковаца (Белведера). Тад ћеш, путниче намјерниче, можда и открити неку од тајни минулих вјекова.

Увала ЖАЊИЦА - јужно од насеља Росе, на удаљености око 2,7 наутичких миља од Херцег Новог, налази се изузетно атрактивна увала Жањица, у амбијенту старих маслињака, бујне вегетације и азурно плавог мора. Плажа у ували заштићена је од јаких удара таласа ртом Арза; дуга је преко 300 m и широка до 15 m , са бијелим облуцима, и на њу се може смјестити преко 1000 купача. У љетњим данима у увалу се стиже редовном бродском линијом која саобраћа више пута на дан, али и бројним бродицама који превозе заљубљенике у овај исконски природни амбијент. Поред малог пристаништа, на самој обали, налазе се ресторани са типичном медитеранском кухињом, али има и специјалитета континенталне црногорске кухиње. Увала Жањица спада у једно од најатрактивнијих херцегновских излетишта и купалишта, које се сваке године све више омасовљава. Непосредно уз плажу налази се црква Св. Јована која датира из 1881. године, а саграђена је на рушевинама старе истоимене цркве.

Увала МИРИШТЕ- је нераздвојни дио овог пејзажа, смјештена између Жањица и рта Арза, односно истоимене утврде, испред којих се налази шкољ-острвце Жањица, по коме је плажа и добила име. Острвце називају и Мала Госпа, а данас је ту манастир-црквица Ваведење Пресвете Богородице.

ПЛАВА ШПИЉА- је најљепша, најатрактивнија и засигурно најинтересантнија природна творевина ове врсте на читавом Средоземљу. Налази се на полуострву Луштици, између увале Златна лука и рта Мокра гора, удаљена око 5,6 наутичких миља од Херцег Новог. Испод клифа високог око 30 метара настала је пећина са два отвора, позната по свом туристичком називу Плава шпиља, и она је једна у низу од увале Добреч па до залива Траште. Виши отвор има око 4 м и налази се на југоисточној страни, док је други далеко мањи, на југозападној страни. Пресудну улогу у њеном настајању имала је абразија( рад мора), тако да је унутрашњост пећине скоро округлог облика, док је таваница у виду свода. Од нивоа мора па до врха таванице има око 9 m, а дубина мора је између 3 и 4 метра. Површина пећине на морском нивоу је 100 m2. Током сунчаних љетњих дана, а нарочито прије подне, сунчеви зраци се одбијају од површине мора и рефлектују у унутрашњост пећине, кроз мањи отвор, дајући мору специфичну нијансу плаве боје, као и самом своду пећине, по чему је и добила своје популарно име Плава шпиља. Због резонантности, обичан раговор у пећини се претвара у ехо. У Плаву шпиљу се улази мањим туристичким бродицама, и то је уз незаборавно купање, у азурно плавом мору-посебан доживљај коме се истински заљубљеници у море и природне феномене увијек изнова враћају и радују.

Острво ЛАСТАВИЦА - МАМУЛА је данас напуштена тврђава, која у сезони постаје омиљено туристичко излетиште. Ово острво-тврђава је прилично запостављено у односу на свој историјски значај и атрактивност. Данас је то царство галебова и љубитеља осаме.

Полуострво ЛУШТИЦА- називају и црногорска Света Гора, и не без разлога.

Данас се на полуострву налази 19 активних цркава, које су уједно и изузетно вриједни споменици културе. Полуострво се налази југоисточно од Херцег Новог, на површини од 47 km2, пружајући се у дужини од 13.2 км и највећој ширини од 5,9 km. Од правца Тивта повезно је са Јадранском магистралом. По предању, име Луштица полуострво је добило по свом изгледу, личећи на љуску, а по другом тумачењу, од ријечи луг (лушки). Полуострво се први пут спомиње за вријеме српског краља Радослава ( 1223-1234) који је Луштицу даривао Котору, да би касније то даривање било потврђено и од цара Душана. Луштица је егзистирала и као посебна општина у периоду од 1826-1944. године, када је већим сјеверозападним дијелом припала општини Херцег Нови, а југоисточним општини Тиват. На свом печату имала је лик Св. Арханђела Михаила. Са школством се започело у Радованићима 1879. године. Од бројних цркава, поменућемо првенствено оне које територијално припадају општини Херцег Нови. У селу Клинци су то цркве: Св. Трифуна, Св. Арханђела Михаила, Св. Саве и црква Св. Пантелије. У селу Мркови  црква Св. Петра и црква Св. Лазара. У селу Забрђе црква Св. Госпођа, Св. Неђеља и Св. Андрија. У селу Радованићи је једна од најстаријих цркава у овом крају, црква Св. Николе, која је по предању саграђена 1117. године, а исто предање каже да ју је освештао Св. Сава. Ту су и црква Св. Георгија и Св. Богородице. У селу Бргули је и црква Св. Петра, која је носила име и Св. Вартоломеја, а предање каже да је освештана од стране Петра I Петровића Његоша. Луштица је надалеко позната по својим маслинама, а у овом крају сви обичаји су везани за маслиново дрво, које се сматра светим дрветом. Уз уље познати су и луштички пршут, сир и ракија, магињача.

Масив ОРЈЕНА- захвата преко 400 ha и простире се на територији три државе и пет општина. То је највеће и најпознатије залеђе Херцег Новог, које је од давнина привлачило не само туристе, већ и научнике из цијелог свијета, због свог специфичног географског положај, геоморфолошких, геолошких, спелеолошких, флористичких и других специфичности. То је чудесни сплет медитеранских и алпских контраста, који се међусобно прожимају са бројним ендемским врстама флоре и непоновљивим природним феноменима. Ако у Херцег Нови дођете у мају, тада се истог адана можете и купати у мору, и скијати на снијегом покривеном Орјену, планини која је са својим највишим врхом (1895 м) највиша на јужном Јадрану.

Познатија излетишта у овом подручју су Вратло, мјесто удаљено 15 km од Херцег Новог, а праволинијски од обале мора само 7 km, на висини од 1160 м.н.в. изграђен је планинарски дом „ За Вратлом“, капацитета 50 лежаја, са водом и струјом преко агрегата. Од града до дома има 3 сата хода, с тим да двије трећине овог растојања може се прећи и превозним средствима, асфалтним путем који се одваја на магистрали у Мељинама, а од мотела "Борићи" ( 800 м.н.в.) предстоји још око сат хода до дома. Стазе су маркиране и од дома воде у 15-ак најатрактивнијих дестинација на масиву: видиковаца, археолошких и спелеолошких локалитета, културно-историјских споменика и сл. Међу њима истиче се највећи врх масива Орјена, Зубачки кабао, висок 1895 м.н.в. До његовог подножја може се стићи асфалтном цестом Херцег Нови- Црквице. Ту је и Субра (1679m), најбољи видиковац на Орјену, Субрин амфитеатар- Марков крш (1410 m) један од најзанимљивијих детаља приморских Динароида, стаза Вилиног гувна (1410 m) и Радоштака (1446 m), кружна стаза око Једића (1466 m ) и др.

Етимологија ријечи Орјен је латинског поријекла и претпоставља се да је из времена настанка Источног римског царства. За лијепог времена Орјен се види, са западне обале Италије (Гаргано) и то је једини врх на источној обали Јадранског мора који се види из Италије, тако да је за Римљане то био источни навигациони оријентир ( лат. ориенсентис- дизати се, расти, излазити). Локална дијалекатска трансформација овом латинском топониму дала је садашњи израз Орјен. Посјете планинарском дому најављују се Палнинарско-смучарском друштву "Субра".