Nas08122023aa

Добар законски оквир, велики труд али несинхронизованост у раду институција, насиље над осјетљивим категоријама друштва је и даље присутно у нашем друштву, један је од закључака након данашњег предавања „Дијалогом против дискриминације са посебним нагласком на заштиту од насиља над осјетљивим категоријама“ које је одржано у сали СО Херцег-Нови.

Општина Херцег-Нови обиљежава кампању „Шеснаест дана активизма против насиља над женама“ од 2007. године, казала је Бранка Грубор Божовић, самостална савјетница за људска права, у име Савјета за родну равноправност Општине Херцег-Нови који је организовао предавање уз подршку Центра за социјални рад ХН. Подсјетила је на читав низ догађаја који свједоче различите облике насиља у свијету, бројне законе који постоје како би насиље спријечили и казнили, али је оно и даље присутно у укупној заједници.

„Веома је важно да утичемо, а посебно медији својим извјештавањем, на повећање свијести о проблему насиља, смањивању друштвене толеранције на насиље и повећању разумијевања и подршке према онима који су му изложени. Требамо отворено говорити о раду институција, не да имплицирамо и опструирамо рјешења, него да се заједнички вратимо на изградњу система заштите који ће вратити повјерење у институције система, оснажити жртве, а насилницима осим казнених мјера наметнути обавезну рехабилитацију“, казала је Грубор Божовић.

Прича о заштити од насиља, требало би да почне на локалном нивоу, казала је експерткиња за родну равноправност Бранка Влаховић која је одржала предавање и истакла да сви донесени и усвојени закони, стратегије, међународни уговори и договори неће моћи функционисати ако се не буду спроводили на најнижем нивоу, од мјесне заједнице па на даље.

„Важно је да се људи упознају на који начин се могу заштитити, како се институције могу повезати и радити заједно, те да насиље није проблем појединца, онога ко је повријеђен у том моменту него је проблем заједнице, на првом мјесту локалне. Зато кроз законе и стратегије на том нивоу она брине да сваком човјеку осигура и омогући сигурност и достојанство, да живимо од свог рада и остваримо ефекте тако да можемо и да доприносимо развоју заједнице и да коростимо добробити које смо стекли. Локална Скупштина је усвојила акциони план о родној равноправности и по њему се одређене активности спроводе. У склопу тога требамо јавно да причамо о свему овоме, да упознајемо грађане и грађанке, али и јавност. Морамо кренути у директно рјешавање проблема којих је доста. Институције и органи морају почети убрзано да раде како би било враћено повјерење у њих“, казала је Влаховић.

Током 2022. године Суд за прекршаје Будва, Одјељење у Херцег-Новом имало је 86 пријављених случајева насиља од којих су рјешена 63, казао је руководилац Одјељења Андрија Војводић, док је за 11 мјесеци ове године пријављено 90 случајева насиља у породици.

„Ријешен је 57 случајева, изречено је 13 новчаних казне, 26 условних казни затвора, три опомене. Из анализе рада како правосуђа, тако и других државних органа треба извући закључке како би се унаприједила превенција и заштита жртава насиља, тако да сматрам да треба оснажити подршку жртвама како би се подстакло пријављивање насиља, потребно је унапријеђење институционалног одговора, затим боља сарадња институција које се баве овом тематиком, борба против стереотипа и предрасуда, заједничко дјеловање правосуђа и подизања свијести у овој области“, казао је судија Војводић.

Ако је дијете свједок насиља, проживљава га као да се оно одвијало директно над њим, казао је руководилац Службе за заштиту дјеце и омладине у Центру за социјални рад ХН, Емрах Јефкај. Додао је да је за ефикасност у превенцији и борби против насиља од пресудног значаја међусекторска сарадња.

„Према евиденцији Центра, у Херцег-Новом је током 2022. године евидентирано је 149 случајева насиља у породици, 70,5% су жртве жене, а чак 54% су случајеви рецидива. У односу на текућу годину, до 1. децембра код нас је евидентирано 114 случајева породичног насиља“, казао је Јефкај и додао да је сарадња са институцијама на локалном нивоу добра, а посебно са Црвеним крстом ХН, Центром безбједности, Општином ХН, Судом за прекршаје ХН и Диспанзером за ментално здравље у Дому здравља ХН.

Сагласни су да 16 дана активизма није довољно те да је потребно снажно и континуирано радити како би се створили бољи услови превенције и конкретне и ефикасне борбе против свих облика насиља, а посебно над осјетљивим категоријама.