У дворани Парк отворена изложба идејно архитектонских рјешења панорамског лифта
- петак, 26 септембар 2014 17:32
- Штампа
Синоћ је у фоајеу дворане Парк отворена изложба радова пристиглих на јавни конкурс за израду идејног архитектонског рјешења пјешачке комуникације-панорамског лифта од Шеталишта пет Даница до дворане Парк у Херцег-Новом.
Изложбу, чију поставку чини 16 радова, је организовала Агенција за изградњу и развој Херцег-Новог која је у саардњи са Општином и приватним инвеститором Веселином Паспаљем расписала јавни конкурс за идејно рјешење.
Предсједница жирија архитекта Снежана Дуловић је отварајући изложбу истакла да је локација на којој се будући лифт предвиђа изузетно важна и осјетљива јер се налази у најстаријем дјелу обале Херцег-Новог у непосредној близини тврђаве Форте Маре и чувеног Шквера. Будућа структура лифта битно ће утицати на традиционалну силуету града, па је рјешење које ће бити реализовано од посебне важности у смислу толерантности и унапређења вриједности локације. Истовремено оно не би смјело да представља повод отпора шире друштвене заједнице према промјени – рекла је архитекта Дуловић и оцјенила да писпјели радови ипак стварају услове да се градска обала догради на квалитетан начин. Издвојила су се два главна концепта - вертикална структура и структура која се прилагођава падини коју савлађује. Жири се опредјелио за други концепт увјерен да ће се на тај начин оптимално очувати силуета падине.
- Похваљени и издвојени радови представљају рафинирана рјешења префињеног архитектонског израза. – рекла је Дуловић.
- Већина од 16 радова су вриједан допринос напору да се тема конкурса ријеши. Посебно је значајно то што се код одређеног броја аутора уочава познавање историјског контекста теме и специфичног професионалног архитектонског наслеђа Херцег-Новог. Ради се о својеврсној интерпретацији неких рјешења архитекте Николе Добровића и то прије свега у његовој материјализацији зидова у облутку. Дуловић је подсјетила да је тема лифта између обале и доњег дјела града давно покренута управо у Добровићевим футуристичким плановима за развој Херцег-Новог.
Због неусаглашености планских докумената, урбанистичко-техничких услова и пројектног задатка, жири је једногласно одлучио да се не додјеле прва и друга награда . Оцјенио је да су два најбоља приспјела рада она која садрже рјешење са косим лифтом. Такође је одлучио да четири најбоља рада буду равноправно похваљена и новчано обештећена. Став жирија је такође да се прворангирани рад, чији су аутори архитекте Срђан Марловић, Јована Бугарски и Јелена Радосављевић, узме у даљу процедуру за изградњу објекта.
У име инвеститора Веселина Паспаља, адвокат Зоран Лазаревић се захвалио Општини која је доњела одлуку којом су обезбјеђени правни предуслови за реализацију пројекта, Дирекција за изградњу града која је у сарадњи са инвеститором расписала конкурс за идејно архитектонско рјешење и врло професионалано обавила тај дио посла и жирију који је посветио пуну пажњу оцјењивању радова. Посебно се захвалио свим учесницимна конкурса који су својом креацијом помогли свим заинтересованим Новљанима да се опредјеле за најбоље рјешење. – Ентузијазам који су показали учесници овог конкурса је изузетан а њихова бројност показује да је ријеч о интересантном и изазовном пројекту. Желимо да једног дана панорамски лифт буде допуна личне карте овог лијепог града – казао је Лазаревић.
Срђан Марловић, један од аутора прворангираног рада, је истакао посебну вриједност историјског контекста Херцег-Новог који се мора уважавати у оваквим пројектима.
- Мора се истаћи наслеђе. Ви сте као архитекта у другом плану. Ствар је заправо у томе како ћете, не своју вриједност и своје архитектонско ја показати, већ како ћете показати вриједност простора у коме дјелујете. Мислим да је наш пројекат то у потпуности и максимално истражио. Испоштовали смо све аспекте простора, архитектонског и природног наслијеђа, жељу града и жељу приватног инвеститора да кроз ову вертиклану комуникацију цио овај амбијент добије нову димензију.
На улазу у фоаје дворане Парк отворена је књига утисака у којој ће у наредних седам дана посјетиоци моћи да забиљеже своје своје мишљење о изложеним радовима.