logo
Oпштина Херцег-Нови
Званични интернет портал

Централна свечаност поводом оснивања 300. година Топаљске општине 14. јула

Logo Topaljska12072018Централна свечаност поводом јубиларне 300 годишњице оснивања Топаљске комунитади, претече данашње савремене Општине Херцег Нови, биће уприличена 14. јула.

У 9 сати ће бити служена Света Архијерејска Литургија у храму Вазнесења Господњег на Топлој, у којем је било средиште управе Топаљске комунитади. Након тога, у 11 сати ће бити отворен музеј „Његошева школа“. Истог дана у 19 сати одржаће се свечана Академија у Бијелој, у порти храма Полагања ризе Пресвете Богородице, а од 21 сат ће на Канли Кули наступити група Балканика.

Топаљска градска општина – комунитад основана је 14. јула 1718. године дукалом млетачког дужда Ђованија (Јована) Корнера. Заснована на владавини нашег локалног домицијелног становништва, по први пут након 1482. године и 200 година владавине Османске империје, она је претеча локалне самоуправе у Херцег Новом.

Уважавајући чињеницу да је прослава 300 година од оснивања Топаљске комунитади од подједнаког значаја за данашњу Општину Херцег Нови као и година 1382. у којој је иницијелно град основан од стране Твртка И, Општина Херцег Нови је у сарадњи са Црквеном општином топаљском Митрополије црногорско-приморске реализовала бројне активности у част овог јубилеја. Завршен је велики подухват рестаураторских и конзерваторских радова на здању Његошеве школе, храмовима Св. Вазнесења Господњег на Топлој и цркве Светог Арханђела Михаила у Старом граду. Круна свих реализованих активности биће управо централна свечаност, 14. јула.

Топаљска градска општина: Основ за очување и унапређење културног идентитета нашег народа

Граница управе Топаљске градске простирала се скоро у потпуности у опсегу данашње Општине Херцег Нови, изузев Старог града унутар зидина и подграђа до самостана Светог Антуна која је била под игнеренцијом млетачких Провидура. Носилац аутономије је било насеље Топла која је обухватала данашње Игало, Гомилу, Топлу, Бајер, Србину и Савину. Сва преостала села данашње општине Херцег Нови су била под ингеренцијом Топле и била груписана у пет територијлних јединица (Бијела, Кути, Поди, Камено-Мокрине, Мојдеж).

На челу управне структуре се налазио Капетан од комунитади и четири Суђе од комунитади који су бирани на период од годину дана, док је општинску администрацију водио Канцелијер - претеча функције предсједника општине. Средиште управе Топаљске комунитади било је у сакралном комплексу Светог Вазнесења Христовог на Топлој.

Topla hramПрава унутар аутономије Топаљске комунитади су временом напредовала и еволуирала а подразумјевала су право на: независно судство и право на печат (Вазнесење Христово), званичну употребу сопственог језика, званичну употребу ћириличног писма (старословенска ћирилица) у општинској администрацији, слободу у исповједању православне вјере (будући да је званична државна религија Млетачке Републике била католичанство) и црквену припадност Светој Пећкој патријаршији, право на обнављање и подизање нових православних храмова под специфичним условима.

Ова права су била основ за очување и унапређење културног идентитета нашег народа кроз наредне епохе, и по којима се територија Општине Херцег Нови разликовала у односу на преостале териториије Млетачке Републике.

У годинама Топаљске комунитади, на Топлој је била смјештена православна Митрополија основана за доба митрополита Саватија Љубибратића, која је била која је имала јуриздикцију над читавом Боком и Далмацијом.

Као израз сусрета традиционалног локалног обичајног права са законодавством Млетачке републике ова општина је снажно економски и привредно напредовала да би током вијека млетачке управе остварила потпуну политичку стабилност. Новска трговачка флота је током друге половине 18. вијека постала конкурентна перашкој, добротској и которској.

Сва сачувана обимна документација архива Топаљске комунитади писана на ћирилици, дио је Млетачког архивског фонда архива у Херцег Новом и представља законом заштићно покретно Културно добро од националног значаја за државу Црну Гору. Документација о Топаљској комунитади чува се у архивима Венеције, Задра и Херцег Новог, али и у капиталном архиву манастира Савина.