Централна свечаност поводом оснивања 300. година Топаљске општине 14. јула

Logo Topaljska12072018Централна свечаност поводом јубиларне 300 годишњице оснивања Топаљске комунитади, претече данашње савремене Општине Херцег Нови, биће уприличена 14. јула.

У 9 сати ће бити служена Света Архијерејска Литургија у храму Вазнесења Господњег на Топлој, у којем је било средиште управе Топаљске комунитади. Након тога, у 11 сати ће бити отворен музеј „Његошева школа“. Истог дана у 19 сати одржаће се свечана Академија у Бијелој, у порти храма Полагања ризе Пресвете Богородице, а од 21 сат ће на Канли Кули наступити група Балканика.

Топаљска градска општина – комунитад основана је 14. јула 1718. године дукалом млетачког дужда Ђованија (Јована) Корнера. Заснована на владавини нашег локалног домицијелног становништва, по први пут након 1482. године и 200 година владавине Османске империје, она је претеча локалне самоуправе у Херцег Новом.

Уважавајући чињеницу да је прослава 300 година од оснивања Топаљске комунитади од подједнаког значаја за данашњу Општину Херцег Нови као и година 1382. у којој је иницијелно град основан од стране Твртка И, Општина Херцег Нови је у сарадњи са Црквеном општином топаљском Митрополије црногорско-приморске реализовала бројне активности у част овог јубилеја. Завршен је велики подухват рестаураторских и конзерваторских радова на здању Његошеве школе, храмовима Св. Вазнесења Господњег на Топлој и цркве Светог Арханђела Михаила у Старом граду. Круна свих реализованих активности биће управо централна свечаност, 14. јула.

Топаљска градска општина: Основ за очување и унапређење културног идентитета нашег народа

Граница управе Топаљске градске простирала се скоро у потпуности у опсегу данашње Општине Херцег Нови, изузев Старог града унутар зидина и подграђа до самостана Светог Антуна која је била под игнеренцијом млетачких Провидура. Носилац аутономије је било насеље Топла која је обухватала данашње Игало, Гомилу, Топлу, Бајер, Србину и Савину. Сва преостала села данашње општине Херцег Нови су била под ингеренцијом Топле и била груписана у пет територијлних јединица (Бијела, Кути, Поди, Камено-Мокрине, Мојдеж).

На челу управне структуре се налазио Капетан од комунитади и четири Суђе од комунитади који су бирани на период од годину дана, док је општинску администрацију водио Канцелијер - претеча функције предсједника општине. Средиште управе Топаљске комунитади било је у сакралном комплексу Светог Вазнесења Христовог на Топлој.

Topla hramПрава унутар аутономије Топаљске комунитади су временом напредовала и еволуирала а подразумјевала су право на: независно судство и право на печат (Вазнесење Христово), званичну употребу сопственог језика, званичну употребу ћириличног писма (старословенска ћирилица) у општинској администрацији, слободу у исповједању православне вјере (будући да је званична државна религија Млетачке Републике била католичанство) и црквену припадност Светој Пећкој патријаршији, право на обнављање и подизање нових православних храмова под специфичним условима.

Ова права су била основ за очување и унапређење културног идентитета нашег народа кроз наредне епохе, и по којима се територија Општине Херцег Нови разликовала у односу на преостале териториије Млетачке Републике.

У годинама Топаљске комунитади, на Топлој је била смјештена православна Митрополија основана за доба митрополита Саватија Љубибратића, која је била која је имала јуриздикцију над читавом Боком и Далмацијом.

Као израз сусрета традиционалног локалног обичајног права са законодавством Млетачке републике ова општина је снажно економски и привредно напредовала да би током вијека млетачке управе остварила потпуну политичку стабилност. Новска трговачка флота је током друге половине 18. вијека постала конкурентна перашкој, добротској и которској.

Сва сачувана обимна документација архива Топаљске комунитади писана на ћирилици, дио је Млетачког архивског фонда архива у Херцег Новом и представља законом заштићно покретно Културно добро од националног значаја за државу Црну Гору. Документација о Топаљској комунитади чува се у архивима Венеције, Задра и Херцег Новог, али и у капиталном архиву манастира Савина.

FaLang translation system by Faboba