Обиљежено 76 година од расформирања логора Мамула

naslovna mamula 2019На острву Ластавица је протеклог викенда обиљежено 76 година од како је расформиран логор „Campo Mamula“. Полагање вијенаца и сјећање на логораше традиционално организују Удружење бораца НОР-а 1941-1945. године и МЗ Луштица.

Почаст страдалим одали су представници борачких организација из Боке и региона, Општине Херцег Нови, конзул Републике Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић, као и представници општина Требиње и Сопот. Вијенац су положили и представници компаније ОХМ Мамула Црна Гора која је острво и тврђаву закупила на 49 година. На 76. годишњицу изласка из логора дошли су и преживјели логораши Иво Марковић из Будве и Нада Лучић Сеферовић из Мориња. На Мамули су били ученици и наставници основних школа “Илија Кишић” и “Орјенски батаљон”.
Тврђава коју  је саградио аустроугарски генерал Лазар Мамула као војно утврђење претворена је у казамат још у Првом свјетском рату а у Другом свјетском рату у њему су мучени не само војници, већ старци, жене и дјеца. Логор Мамула формиран је наредбом италијанске окупационе команде од 30. марта 1942. године. Од тог дана до његовог расформирања 14. септембра 1943. године, у нељудским условима је тамновало 2.332 родољуба из Боке, Источне Херцеговине и јужне Далмације.
Један од њих који је преживио страхоте тамновања Иво Марковић је подсјетио да су први затвореници источног дијела затвора били  110 жена и дјеце, од осам дана до 10 година из села Поборе изнад Будве. Он је рекао да је претходница те одмазде била битка која се водила на брду Паштровници изнад Побора, у којој су италијански војници претрпјели велике жртве и рањавања.
-Италијани су ушли после подне,  попалили су куће у селу и опљачкали. Ми који смо доведени на  Мамулу смо се склонили у пећине изнад Ластве, пронашли су и постројили су нас. Оставили су пет митраљеза на готовс, са намјером да нас стријељају. Десио се општи хаос, запомагање,  старце и два младића од 17 година су одвојили од нас и стријељали су их на лицу мјеста –подсјетио је Марковић.
На Мамули је, рекао је он,  било  прљаво, затвореници су били гладни,  појавиле су се вашке и тифус код двоје заробљених.

View the embedded image gallery online at:
http://www.hercegnovi.me/sr/2014-02-27-13-24-51/2014-10-10-09-24-31/3473-76?tmpl=component&print=1&layout=default&page=#sigFreeIde5c3c492d5

-Послије неког времена  ми смо пребачени на Превлаку и било је мало боље стање у хигијенском смислу. Могли смо се купати на ниову од 15 дана. На Мамули су људи умирали од глади, на Превлаци је неколико сахрањених. Ни један освајач није довијека на освојеним просторима , да Бог да да се тако нешто више никада не понови-рекао је Марковић.
Предсједник новске организације СУБНОР 1941-1945 Михаило Килибарда је подсјетио да су на Мамули били родољуби из Боке и Будве, Билеће,   Гацка, Мостара, Невесиња, Требиња и Стоца,  Дубровника, Имотског, Корчуле, Макарске и Врговца.
-Суров је био живот ових заточеника.  Према нашим подацима укупно је у првој серији стријељано 68 заточеника. У истом логору је 1959. откривена костурница,ЈНА је открила, а  нађене су кости  58 родољуба махом из Дубровника и Корчуле односно из Требиња. У затвору је било 810 Новљана, Которана 356, Будвана 110, Тивћана 122. Одавде су вршене депортације широм Италије у 16 логора, у Кос у Албанији, Солун..Капитулацијом Италије 1943.године скоро сви учесници и заточеници у Италији су приступили партизанским одредима Италије –рекао је Килибарда.
Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић је рекао да му је драго да је традиција настављена и што је на острву и данас дошао велики број људи да ода почаст страдалим логорашима.
Подсјетио је да су представници актуелне власти у Херцег Новом сматрали да овакав ресурс не треба продавати нити давати у закуп, већ га уредити и валоризовати као мјесто сјећања, али да им сада остаје да поштују одлуке Владе која је острво и тврђаву дала 49 година у закуп.
– Ми ћемо у наредном периоду обићи тврђаву да видимо како се одвијају радови и какви су планови, а оно што ми је драго је што ће у оквиру  будућег комплекса бити отворена спомен соба као знак сјећања на пале родољубе који су изгубили животе у овом злогласном  логору –рекао је Катић наводећи да ће представници бораца који су договарали са инвеститором реализацију те идеје имати подршку локалне управе.

FaLang translation system by Faboba