grbHNnew
Oпштина Херцег-Нови
Званична интернет презентација

Емпатија као одговор на стварност, а поштовање за 53. издање ХЗС

HZSnslОтворен је 53. Херцегновски зимски салон, а уз увјерење да сама чињеница да ова манифестација траје оволико дуго времена  и да је успјевала да се одржи и у најтежим временима  заслужује огромно поштовање, публику, учеснике и госте поздравила је директорица Музеја „Мирко Комненовић“ и градске галерије Славица Божовић.

Додала је и да је нарочито важно „њено опстајање у данашњем времену медијског популизма, друштвених мрежа, обиља ријалити забаве, када се човјек свјесно или несвјесно, намјерно или ненамјерно отуђио или одмакао од значајних културолошких вриједности које утичу на изградњу и развој његовог идентитета.
Овогодишњи ХЗС, који је подржао Секретаријат за културу и образовање Општине Херцег Нови, окупио је велики број припадника свих генерација , са различитим културолошким и идејним становиштем и са генерацијским ставовима, па тај податак Божовић сматра посебним квалитетом манифестације.
У име трочланог жирија образложење о наградама саопштила је предсједница, историчарка умјетности Љиљана Зековић.
Првонаграђени рад „Кутије“ , младе ауторке Милице Јанковић фокусира се на микросвјетовима у којима се пројектује интима умјетнице, а емитујеатмосфера меланхолије, усамљености, празнине, саопштила је Зековић.

HZS01

У жирију су радили и историчари умјетности Петар Ћуковић и Богдан Мусовић. По заједничкој одлуци другу награду на Салону заслужила је Андреја Кулунчић која је сарађивала са радницима Ибрахимом Ћурићем, Саидом Мујићем и Османом Пезићем, а они били ангажовани на реконструкцији Модерне Галерије у Љубљани. Резултат сарадње је награђени пројекат „Радници без граница“ који указује на статус радника из Босне у Словенији, а теме су услови рада, живот у радничким хостелима, слаба исхрана, раздвојеност од породица и неугодно опомињање на сурову стварност коју умјетница супротставља фотографијама „идеалног дома“.
Скулптуром „Сјећање“ Иванка Вана Прелевић је заслужила трећу награду а према оцјени жирија суптилно је и на поетизован начин проблематизовала однос човјека и природе уводећи у причу личну димензију. Матрица је хаљина из дјетињства , прекривена слојем бетона а на њу је аплицирана фотографија са пасторалном сценом као ламент над идиличним и у неповрат изгубљеним временом.

Драгана Станишић из кабинета предсједника Општине Херцег Нови отворила је Салон, истакавши да емпатија као тема савршено одговара херцегновској ликовној смотри.
-Баш као емпатија ХЗС је прича о теби, о мени, нама о свим људима и начинима да разумијемо једи друге. Већ виђе од пет деценија новска галерија нас позива да живот посматрамо из нове перспективе. Да саосјећамо, схватамо различите ставовеи понашања. Зимски салон кроз ликовну умјетност подстиче нашу способност да саосјећамо, да пригрлимо емпатију као посебан дар друштвених бића који је у данашњем свијету самозаљубљености потиснут. У овом несигрном времену умјетност и љепота вађни савезници угрожене емпатије. Изложбе попут ове заиста имају моћ да нас пробуде и подстакну на чињење добра, поручила је Станишић.
И синоћ се чула ријеч селекторки 53. ХЗС.
-Изузетно је важно за изложбе које нису ревијалне већ имају жељу да покажу пресјек црногорске или регионалне ликовне сцене, одабрати добру тему, тему која у неком ширем смислу дира све умјетнике, објаснила је селекторка, историчарка умјетности Љиљана Караџић.
– Сви радови који су у поставци салона имају заједнички именитељ САОСЈЕЋАЊЕ или У ОСЈЕЋАЊЕ, ДУГОГ ИЛИ СА ДРУГИМ. Наравно умјетничке поетике су различите, различите су и релације. Али из њих може да се издвоји неколико под тема: тема идентитета, усамљености, критике савременог друштва, нарочито медијске иконосфере, еколошки проблеми. Радови су ангажовани, умјетника из Црне Горе можда на један дискретнији начин него радови из словеначке селекције. Радови су фино синхронизовани и овако постављени вјерујем да ће добро комуницирати са публиком, рекла је караџић и најавила да ће пред крај Салона, ако буде заинтересованих организовати све популарније вођење кроз изложбу.
Историчарка умјетности Бојана Пишкур која је одабрала селекцију умјетника који на Салону представљају Словенију објаснила је да је жељела да превазиће концепт националног и умјетника из Словеније па је уз три умјетнице од којих је једна из Хрватске одабрала и умјетничку групу „Шкарт“ коју чине ствараоци из Љубљане и Београда, али сви они дају осврт на словеначку стварност.
-У својим радовима они се више-мање баве темама као што су миграције, радници-мигранти у Словенији, услови рада, искориштавање и до извјесне мјере историја наше бивше државе Југославије.Сви одабрани умјетници су јако ангажовани у свакодневном животу неки од њих као активисти, и са тим темама које приказују на овој изложби на неки начин и политичке теме показују у галеријском и музејском контексту, објаснила је Пишкур.
Поставку 53. ХЗС у оба изложбена простора Галерије „Јосип Бепо Бенковић“ можете погледати до 14. марта.

Извор: Радио Телевизија Херцег Нови