grbHNnew
Oпштина Херцег-Нови
Званични интернет портал

Локална управа

Промовисана идеја о кандидатури Херцег-Новог и градова региона – Цетиња, Котора, Тивта и Будве за титулу Европске престонице културе 2021.

kulthnИдеју о кандидатури Херцег-Новог и градова региона – Цетиња, Котора, Тивта и Будве за титулу Европске престонице културе 2021. представио је јуче представницима локалних управа  ових општина  и новинарима Александар Пековић експерт за ову област. Он је и један од иницијатора и предсједник Организационог одбора за кандидатуру  Београда за ову престижну титулу.


Пројекат Европска престоница културе започет је 1985. године на иницијативу министара културе Грчке и Француске - Мелине Меркури и Жака Ланга и до данас један је од најзначајнијих европских пројеката у области културе. Титула европска престоница културе стиче се за период од годину дана, али припреме за то трају више година јер процес кандидатуре представља дугорочну стратегију развоја уз могућност коришћења средства из европских фондова за развој. Сваком носиоцу титуле овај пројекат доноси велику корист на културном, образовном, спортском, социјалном и економском плану, посебно у домену туризма. Од 2021. године, први пут од покретања пројекта, право да се кандидују односно аплицирају са пројектима стекле су и државе које још нису чланице ЕУ али имају статус кандидата за чланство.
- Основна идеја овог пројекта је да се повежу културе европских народа, да се истакну њихове сличности, разноликости и да Европа направи једну врсту уније и мреже и кроз културу, образовање, туризам и остале дјелатности – рекао је Пековић. До данас је у том пројекту учествовало 52 града. Међу чланицама ЕУ влада јако велико интересовање за овај пројекат који омогућава велико запошљавање и на најбољи начин поправља имиџ једног града, регије и државе јер у фокус ставља оне моторе који мијењају укупну слику друштва. У финансијском смислу, по званичном извјештају Европске комисије, на један уложен еуро у овај пројекат врати се од 8 до 10 еура.
Пековић је истакао да је по значају раван пројекту ЕКСПО-а када се говори о промоцији градова или пројекту Олимпијских игара када је ријеч о спорту. Пековићев предлог је да Херцег-Нови и још неколико градова који чине регион, припреме пројекат и аплицирају. Херцег-Нови треба да предводи ову кандидатуру јер je то једини град у приморској регији који има легитимитет за то. По европским прописима минимум популације у граду који се кандидује мора да буде 25 000. С друге стране овај регион је под заштитом УНЕСКО-а. Залив Боке један је од 30 најљепших у свијету. УНЕСКО регије су брижљиво третиране регије Европе и налaзе се раме уз раме са једним Бечом или неким другим значајним градом- објаснио је Пековић.
Одлука о титулару биће званично донијета 2017. године. Од тог тренутка могуће је учествовати на фондовима из области културе, образовања, туризма, мултијезичности, младих, спорта јер то вас квалификује као да сте чланица ЕУ. Фаза припреме пројекта односно предаје апликације траје до 23. октобра ове године. Веома је важно да се формира експертски тим који има капацитет да обезбједи титулу. У периоду од шест мјесеци треба припремити пројекат, комуникациону стратегију, визуелни идентитет, апликацију, међународно лобирање...
Пековић сматра да пројекат има шансе јер Црна Гора у овом тренутку има многе предности. Након апликације је фаза која се може назвати ужи избор на основу чега се ради разрада пројекта, наставак лобирања и у коначној фази представљање и одбрана  пројекта  пред експертским панелом ЕУ . Посљедња фаза је објава титулара. Од тог тренутка град, регија држава улазе у процес имплементације пројекта европске престонице културе. Градови узори би по Пековићевом мишљењу требало да буду Марсеј који је наступио са регионом Провансе, затим Лил који је наступао са регијом сјеверне Француске и Умеа, град са сјевера Шведске који је прошле године био Европска престоница културе. На конкурсу се не бира најљепши град са  највећом историјом већ град са најбољим пројектом, визијом и спремношћу да се пројекат спроведе. За реализацију буџета Прве фазе пројекта, дакле до 23. октобра, потребно је обезбједити око 300 000 евра.
Жана Лековић из Општине Цетиње информисала је да су они већ формирали организациони одбор за кандидатуру. Она је поздравила идеју о заједничком учешћу јер је сваки вид регионалне сарадње добродошао. Магдалена Јовановић из Општине Котор је казала  је да су они преговарали о партнерству у овом пројекту са  Сплитом али да се од тога одустало. Менаџер у општини  Тиват Зоран Петрановић истакао позитиван однос према овој иницијативи.
- Бенефити пројекта су велики и у сваком случају подржавамо идеју. Највише нас привлачи могућност улагања у инфраструктурне објекте, које би пратиле пројекат европске престонице културе - истако је Петрановић. И осталим представницима општина идеја о кандидатурри за титулу Европске престонице културе била је примамљива али, како су истакли ,о томе треба да постигне консензус у општинама а потом на нивоу регије и државе.