Утакмицом ватерполо шампиона на Шкверу и свечаним пријемом синоћ је у Херцег Новом обиљежено 100 година Пливачког ватерполо клуба Јадран.

Ревијална утакмица „Јадранове легенде“ одиграна је између тимова Бијела вила и Спјажа, названих по екипама које су далеке 1926. године одиграле прву званичну ватерполо утамицу.
Публика је имала јединствену прилику да поново у базену види Владимира Гојковића, Бориса Злоковића, Милоша Шћепановића, Дениса Шефика, Слободана Сора, Славка Гака, Данијела Премуша, Иштвана Месароша, Синишу Матијашевића, Милана Јанчића, као и да свједочи судару генерација - са њима су у базен први пут ускочили ватерполисти млађе генерације поникли у Јадрану, предвођени Александром Ивовићем и Александром Радовићем.
На списку чланова стручних штабова, судија и делегата нашле су се ватерполо легенде Јадрана: најстарији јадранаш Борис Чуквас, Слободан Пура Уљаревић, Зоран Мустур, Станко Злоковић, Зоран Ивановски, Петар Поробић, Боро Лазаревић, Љубисав Гавриловић, Веселин Кривокапић, Васко Черовић, Милорад Муришић, Борис Обрадовић, Драшко Вуковић, Данило Одаловић.
Забиљежен је финални скор 13:11 у корист екипе Спјаже, а коначни слављеник у овом мечу био је - Пливачки ватерполо клуб Јадран.
Утакмици је претходио дефиле Градске музике и мажоретки Шквером, а потом и дефиле „јадранаша“ свих генерација, који су око базена формирали прстен као симбол заједништва, славне историје и свијетле будућности клуба.

Јадран је институција, феномен и дио идентитета

У Градској кафани, мјесту на којем је одржана прва Скупштина клуба, уприличен је свечани пријем за званице, којем су присуствовали министар спорта и младих, Василије Лалошевић, предсједник Црногорског олимпијског комитета, Душан Симоновић, предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић и предсједник Скупштине општине Херцег Нови, Иван Отовић, потпредсједник Ватерполо и пливачког савеза Црне Горе, Ненад Вуканић, представници Управног одбора и Скупштине клуба, бивши и садашњи чланови Јадрана, представници пријатељских клубова и спонзора.
Добродошлицу званицама пожелио је директор клуба, Милош Мрачевић, захваљујући се свима који су увеличали Јадраново славље.
„Можемо ли пожељети љепшу прославу клуба од овакве, на којој су на нашем базену у истој утакмици актери били шампиони оне прве Јадранове титуле 1958. године и они који су учествовали у освајању овогодишње титуле“, истакао је Мрачевић.

Говорећи о вези између града Херцег Новог и Јадрана, предсједник Општине, Стеван Катић казао је да они „трају и расту заједно пуни један вијек“, током којег је овај клуб постао окосница развоја спорта у граду и држави.
„Јадран и спортисти који су поникли на тридесетак метара новског Шквера исписали су историју ватерполо и пливачког спорта наше државе и региона, али и Европе и свијета. Управо због њих, један мали град на Јадрану од око 30 хиљада становника данас је препознат као олимпијски град и својеврстан феномен. Било би сувишно и трајало би предуго да вечерас елаборирам све разлоге због којих Јадран увијек јесте заслуживао подршку свог града. Рећи ћу само да, без обзира на изазове и тешка времена која током протеклих деценија нису била ријеткост, овај клуб је својим срчаним радом увијек потврђивао двије важне ствари – да је велики и да је новски“, казао је Катић.
Он је навео да ће новска локална управа остати посвећена сарадњи са Јадраном, јер овај клуб на најбољи начин показује зашто спорт јесте дјелатност од јавног интереса.
Катић је упутио ријечи захвалности свим Новљанкама и Новљанима који су своја имена, идеје и дјела уградили у историју и традицију овог клуба, као и легендама и шампионима који су учешћем у обиљежавању овог јубилеја показали да су им Јадран и Херцег Нови увијек у срцу.
„У име града који му је дом, честитамо нашем слављенику првих стотину, са поносом славећи прошлост, а с осмјехом загледани у будућност. Херцег Нови ће увијек бити Јадранов играч више, који му даје додатну снагу за нове побједе. Живио Јадран, живио Херцег Нови!“, поручио је Катић.
Предсједник ПВК Јадран и Ватерполо-пливачког савеза Црне Горе, др Ђуро Марић, навео је да је оно што је прије једног вијека никло самоиницијативно, из љубави према спорту, данас „једна од најреспектабилнијих спортских институција у Црној Гори,региону,снажан спортски аргумент и у ширим оквирима“.
„ПВК Јадран, стјециште пливачких рекордера и трофејних ватерполо генерација, је више о самог спорта. Више од спортске игре. Никада не одступајући од спортских начела и спортских регулатива, наш клуб постао је идентитетски знак Херцег Новог, социолошки феномен који понекад надраста средину у којој егзистира“, казао је Марић.
Осврнуо се на историјски контекст у којем је 08. јула 1922. године на Милашиновића плажи на Топлој основано спортско друштво из којег ће се развити данашњи ПВК Јадран, као и на вишедеценијска настојања да „јадранаши“ запливају у базену примјереном њиховим спортским премисама, амбицијама и резултатима. Како је навео, мало прије истека једног вијека Јадран се скрасио на мјесту којем суштински припада, на Шкверу.
„Шквер је душа града ,а Јадран нераскидиви дио те душе. Шквер је својом отвореношћу,шармом и боемском одређеношћу знао да бодри и храбри Јадран понекад и новски приговори, прибока, али једно без другог нису могли и не могу. Управо то припадање Шкверу је једно од објашњења феномена Јадран, његовог утемељења у новско идентитетско одређење“, навео је Марић.
Истичући да Јадран и Шквер деценијама сабирају новску омладину, он је додао да је клуб увијек био отворен за све, а из тог искреног и свестраног поимања свијета проистекла је својевремено снажна антифашистичка идеја, инсистирање на социјалној и националној једнакости, што је и данас важна карактеристика овог спортског колектива.
Марић се захвалио онима који су своје животе уткали у Јадранов вијек трајања, уз поруку: „Историја, рекосмо, биљежи и архивира. Нека и сада буде тако, али феномен Јадран не смијемо стављати само у оквире историје. Историја се заборавља. Јадран је живи и активни дио и снажна залога спортске и друштвене будућности.“
Побројавајући бројне резултате и успјехе ПВК Јадран, предсједник Скупштине клуба, Боро Мрачевић казао је: „То је све из нашег малог Херцег Новог, у којега су прве титуле стигле када је бројао пар хиљада становника, а данас са око 30.000 стаје равноправно уз раме Београду, Загребу, Будимпешти, Атини, Москви, Барселони, Марсеју, Берлину и другим вишемилонским градовима.“
Мрачевић је казао да су успјеси постигнути из скромних услова рада и још скромнијих финансијских средстава, из мале базе, малог броја дјеце, без могућности велике селекције и одабира, а све захваљујући на првом мјесту великој љубави.
„Затим урођеним талентом, жељом, упорношћу, борбеношћу, заједништвом, традицијом, новским инатом и великм Јадранашким срцем. Тек послије томе додајемо велико тренерско и организацијско знање, истрајан и стручан рад. То је рецепт којим су Јадранаши исписали својих првих 100, треба га прописати и за наредни вијек“, поручио је Мрачевић.
Како је закључио, у Јадрановој школи је сада 300 новских малишана на којима је да наставе низ, а „у њиховим замасима је снага и љубав замаха и успјеха свих стотину Јадранових генерација“.
Златне плакете захвалности поводом 100 година ПВК Јадран додијељене су: Влади Црне Горе - Министарству спорта и младих, Црногорском олимпијском комитету, Ватерполо и пливачком савезу Црне Горе, Општини Херцег Нови, Институту Игало и Европској акватик федерацији ЛЕН.
Уз то, признања која су знак снажне захвалности уручена су пријатељским клубовима и спонзорима који су Јадрану годинама пружали руку сарадње и подршке.
Уз поруку да Јадранов вијек заслужује да буде упамћен, истакнуто је да је у центру града отворена изложба фотографија „Јадранових првих стотину“, а у сарадњи са Поштом Црне Горе осмишљена је коверта у част јубилеја и сва пошта које је 08. јула отишла из Херцег Новог у свијет има жиг Јадрана. Најављено је да ће у јубиларној години бити објављена фотомонографија о стотину година клуба и јубиларна поштанска марка Јадрана, као и да је Радио телевизија Херцег Нови припремила документарни серијал чија прва епизода ће бити емитована 18. јула.
Званични дио програма закључен је поруком „Јадран срцем за Нови – Нови свим срцем за Јадран! Нека сија звијезда Шквера и наредних стотину!“, а у наставку вечери наступио је бенд Маријане Злопаше.