Поводом Дана државности и Дана устанка положени вијенци и цвијеће на споменик Безметковић на Савини

polaganjevijenacaДанас се у Црној Гори обиљежава Дан државности, у знак сјећања на 13. јул 1878.годину када је на Берлинском конгресу Црна Гора призната као самостална држава  и  Дан устанка, 13. јул 1941., када је народ кренуо у борбу против италијанског фашистичког окупатора.


Свечано је  тим поводом и у нашој Општини. Јутрос су представници локалне самоуправе, Војске, удружења грађана и двије борачке организације положиле вијенце и цвијеће на споменик Безметковић на Савини. Најприје су у 7,30 вијенац на споменик палим борцима и родољубима положили представници  Савеза Удружења бораца НОР-а и антифашиста Црне Горе .
У 10 сати вијенац су на споменик Безметковић положили предсједник општине Драган Јанковић и   представници Организација бораца Народноослободилачког рата 1941-194.  Михаило Килибарда и др Ђуро Мусић. Свечаности на Савини присуствовали су генерални конзул и конзул Србије у Црној Гори  Слободан Бајић и Зоран Дојчиновић и представници Војске Црне Горе , војних пензионера и грађани.

 Испред споменика Безметковић , предсједник  Организације бораца Михаило Килибарда је  уручио одликовање Руске федерације њиховом  заслужном актиовисти , револуционару и амбасадору у пензији, публицисти Неђељку Зорићу. То је једно од 25 одликовања којма је предсједник Русије Владимир Путин поводом 70 година побједе над фашизмом, одликовао истакнуте учеснике НОР-а у Црну Гору.  Од тог броја петорица су из Херцег Новог.
 У бесједи поводом части која му је указала руска држава, Зориће је рекао да је он само  један од оних који су прије њега заслужили такво признање. Бокељи су се 1941. године придружили великој борби совјетског народа у веома тешким и сложеним условима , рекао је Зорић. – Није било лако подићи пушку на онакву империју каква је била  фашистичка Италија која је припојила себи Боку. Није ми познато да је игдје подигнут шестомјесечни оружани устанак, једног релативно малог народа, у једној од тада најјачих ратних лука на Јадрану каква је  била Бока Которска. То је јединствен примјер у нашој борби који је нажалост остао мало по страни и  блијед. Ово признање и одликовање сматрам не само својим него и мојих другова који у једном тешком времену нису жалили себе и који су  положили своје животе за слободу, рекао је Зорић . Он је истакао да нису сви могли да носе оружије али да је сваки онај Бокељ који је „одрезао комадић хљеба за борце“ био устаник. Таква је, каже , била већина Бокеља.

Зорић је  потом подсјетио да су италијански фашисти припремили „поклон за пад Стаљинграда“ у виду егзекуције над заточеним родољубима међу којима је и он био. Од 103 окривљена,  ратни суд је за 57-орицу њих  изрекао смртне казне. Деветорицу су стријељали два дана након суђења. Припремљене су и сијалице дуж которске греде, које је требало да буду укључе у  тренутку када се сазна да је Стаљинград пао. Стаљинград није пао па ни „прославе“ уз стријељање Бокеља и илуминације тим поводом није било, казао  је Зорић.

View the embedded image gallery online at:
http://www.hercegnovi.me/sr/2014-03-01-16-06-59/2014-12-09-09-18-41/719-2015-07-13-12-03-14?tmpl=component&print=1&layout=default&page=#sigFreeId7bca3c8e77

FaLang translation system by Faboba