NSLMareMare171022Учеснице радионице у пројекту “Стари занати чувари културне баштине”, коју реализује НВО Маре Маре, већ други мјесец успјешно креирају и шију платнене торбе које могу имати вишеструку намјену.

„Почели смо са једноставним кројењем равних линија. Комаде спајамо машински, што је у овој фази такође једноставно, и тако стварамо занимљиве торбе. Водили смо рачуна да су дезени морски тако да имају везу са нашим крајем, и да су материјали природни. Учеснице које су у овом послу почетнице показале су завидан напредак”, каже водитељка радионице Ирена Чоловић.
Она појашњава да су торбе (борша, цегер, зембиљ) коришћене још у античко доба за ношење личних ствари и/или новца. Тако се већ у самом почетку прави подјела на два дизајна: шире, пространије торбе са траком које се носе преко рамена и мање, дубље торбе које су се везивале врпцом на врху. Први модел носили су трговци, људи који су много путовали па им је било потребно више простора за складиштење личних ствари, робе и новца.
„Други модел, мањи и дубљи имао је ширу примјену. Носили су га слободни људи, занатлије, свештена лица - сви који су располагали извјесном количином новца. Сачињен од коже или неког другог природног материјала могао је бити богато украшаван што је указивало на положај у друштву. Због малих димензија у њему се налазио искључиво ковани новац”, прича Чоловић. Истиче и једну занимљивост – у XВИ вијеку, у Француској је било забрањено ношење торби због страха од онога што би у њима могло бити сакривено.
У нашим крајевима уз народну ношњу и у свакодневној употреби биле су ткане торбе, често са занимљивим шарама и мотивима. Он су имале вишеструку намјену. У њој су се носили поклони када се ишло у посјету родбини или пријатељима, храна радницима у поље, шуму или њиву. Понекад и за личне ствари.
Облик, материјал од којих су израђене, као и дезени торби мијењали су се кроз вијекове али им је намијена остала слична. Слична је жеља оних који је израђују - да буду корисне али и лијепе
Иако другачије, торбе и данас имају сличну намјену. Учеснице радионице су задовољне јер су у прилици да искажу своју креативност. Јелица је први пут на једној оваквој радионици и каже да су испуњена сва њена очекивања. „Шијем и код куће, али ми је овдје – у друштву, занимљивије”, истиче Есма. „Дружимо се, учимо неке нове ствари, а вјерујем да ћемо у периоду који је пред нама наше вјештине дићи на виши ниво”, каже Марија.
MareMare1„Задовољна сам како учеснице радионица напредују, а вјерујем да ће у наредном периоду бити у прилици да осим вјештине, искажу и своју креативност”, констатује координаторка пројекта Дубравка Раичевић.
Каже и да им се и након што су оформили групу за двије радионице, јављају жене заинтересоване за учешће у нашем. „Зато вјерујем да смо пројектом скренули пажњу на прилично занемарене старе занате, као што су шивање, вез и хеклање и да ћемо, захваљујући ReLOaD програм, допринијети њховом очувању, али и афирмацији старих заната карактеристичних за Херцег Нови, Боку и Црну Гору”.
Пројекат „Стари занати чувари културне баштине” имплементира се у склопу Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану (ReLOaD)2, који финансира Европска унија, а који спроводи Програм Уједињених нација за развој (UNDP). У Црној Гори ReLOaD2 реализује се у партнерству са 15 локалних самоуправа, подијељених у пет кластера међу којима је „Coastal Mates” који чине општине Херцег Нови, Котор, Тиват и Будва.