logo
Oпштина Херцег-Нови
Званични интернет портал

Локална управа

10.04. – Канли кула и Форте Маре отворене за посјете

  • понедјељак, 10 април 2017 09:16

kule plakat 2017Од данас, 10. априла Форте маре и Канли кула отворене су за индивидуалне и групне посјете, саопштили су из ЈУК “Херцег-Фест” која газдује овим новским тврђавама.

Сви заинтересовани утврђења могу обићи сваког дана од 10 до 18 часова.

Улазница за индивидуалне посјете је 2€, а за групне 1€. Улаз на тврђаве за све грађане Херцег Новог је бесплатан.

Како напомињу из “Херцег-Феста”, тврђаве неће радити само у недјељу, 16. априла.

Тврђава Форте Маре једно је од неколико значајних градских утврђења, која су контролисала прилаз граду током ратовима богате историје Херцег Новог. Фортификациони објекат, лоциран на улазу у Бококоторски залив, у јужном дијелу Старог града, чуавао је прилаз са морске стране. Она представља зачетак средњовјековног града који је засновао босански краљ Твртко 1389. године.

У наредним годинама тврђава је значајно расла и мијењала свој изглед. Из најстаријег, босанског периода, данас је остао сачуван један дио зида на југоисточном углу тврђаве и узано високо степениште при дну источног бедема. Најозбиљнију реконструкцију, утврђење је претпрјело у вријеме турске доминације, када је добило данашње габарите и висину зидова са одбрамбеном круном и отворима за топове. Даље радове извели су Млечани почетком 18. вијека, током чије владавине је утврђен и данашњи назив. Аустријанцима, који су рестаурирали Форте маре, дугујемо данашњи изглед.

У новије вријеме утврђење је конструктивно санирано, а дио је током шездесетих година преуређен за потребе љетњег биоскопа, те тврђава први пут у историји добија другачију функцију. Као јединствен примјер грађевинског континуитета тврђава посједује изузетну архитектонску вриједност, те је незаобилазна дестинација великог броја туриста.

Канли кула или у преводу са турског Крвава кула, која се налази на крајњој сјеверној тачки Старог града, изграђена је у 16. вијеку, а осим одбрамбене имала је и функцију затвора. Тачно вријеме изградње је непознато, али будући да се тврђава први пут у писаним документима помиње 1664. године у путописима Евлије Челебије, претпоставља се да је изградња њеног нукеуса започета након краће доминације Шпанаца Херцег Новим (1538-1539).

Даљи развој текао је дужи временски период, па се у континуитету градње кроз вијекове, као и примјени изворних архитектонских израза карактеристичних за одређене периоде градње јасно огледа архитектонски значај грађевине. Иако је дјело турских градитеља, те представља архитектуру аутентичну за доба њихове владавине, и сви будући су оставили трагове, па су данас видљиви и млетачки и аустроугарски систем изградње у појединим сегментима тврђаве.

Данас омиљена дестинација туриста који посјете Херцег Нови добила је функцију љетње позорнице, која је по оцјени многих једна од најљепших на овом дијелу Јадрана.