logo
Oпштина Херцег-Нови
Званични интернет портал

Локална управа

Закон мијења лоше навике станара стамбених зграда

13102015У току ове године, херцегновски комунални инспектори су обишли десетак стамбених зграда и издала налоге за формирање скупштина станара. У три случаја, инспектори су донијели рјешења о плаћању инвестиционог одржавања, а контролисана су и три управника на захтјев станара, казао је за портал Општине Херцег Нови савјетник начелника Комуналне полиције Борислав Сетенчић.

Ни у једном од три случаја нису нађени елементи по којима би Комунална полиција могла новчано казнити или обавијестити Скупштину станара да управник није обављао свој посао како треба.

Формирање Скупштине станара је било регулисано Законом о етажној својини, који је престао да важи доношењем Закона о својинско правним односима. Он се у једном свом дијелу односи на стамбене зграде и на проблеме који се дешавају при формирању органа управљања у њима. Закон је предвидио формирање Скупштине станара и избор предсједника Скупштине станара и управника зграде. Предсједник мора бити и власник стана, док управник нема ту обавезу.

Други важећи пропис је Закон о становању и одржавању стамбених зграда донијет у децембру 2010., а 2011. ступио на снагу. Пет година од почетка примјене тог закона, приступило се промјенама и тренутно је у току расправа о Нацрту закона. Како објашњава Сетенчић, намјера законодавца је да дио послова који су до сада обављали инспектори за становање Управе за инспекцијске послове, пређу у надлежност Комуналне полиције.

Неријетко се дешавало да се станари обраћају Комуналној полицији због кварова у посебним дијеловима зграде (станови и пословни простори), што не спада у њихову надлежност.

-Проблем је што сходно одредбама ова два закона ми вршимо контролу само дијела проблема који се односе на одржавање стамбених зграда. Контролишемо заједничке дјелове зграде, а не посебне, станове или пословне просторе, казао је Сетенчић, и додао да, према његовом сазнању, код станара не влада велико интересовање за формирање органа управљања. Дешавало се и да станари формирају скупштине само како би извршили надоградњу над зградом или подруме претворили у пословне просторе. Након тога, скупштине би биле расформиране.

1310201522Скупштине станара су законска обавеза. Међутим, због обима посла комуналних инспектора, обиласке свих зграда „по службеној дужности“ није могуће организовати. Како појашњава Сетенчић, у случају да се неко од станара – власника посебног дијела, обрати Комуналној полицији са информацијом да нису успјели да формирају скупштину станара, тада комунални инспектор врши надзор и доноси појединачна рјешења станарима у ком року треба да се формира скупштина. Он заказује и први састанак, тј. оснивачку скупштину, којој и присуствује. Станари који се оглуше о позив комуналног инспектора подлијежу прекршајном поступку, односно изриче им се новчана казна.

 

У функционисању скупштина станара јављају се разни проблеми, од тога да су власници стамбених јединица непознати и странци, па до „викендаша“ који не измирују обавезе инвестиционог одржавања.

 

Законом о становању и одржавању стамбених зграда прописана је минимална висина трошкова одржавања коју су етажни власници дужни мјесечно да плаћују на заједнички рачун. Она износи 20 центи по метру квадратном корисне стамбене површине, 60 центи по квадрату пословног простора и 10 центи по квадрату гаражног простора. Неријетко се дешава да се станари договоре о плаћању мањих и истих износа и то на годишњем нивоу.

 

-У случају када станари не изимирују своје обавезе, управник зграде нам доставља списак са захтјевом да тим лицима донесемо рјешење којим му налажемо да убудуће извршава своје обавезе . Једина мјера коју за то можемо изрећи је новчана казна од 30 еура, рекао је Сетенчић.

 

Комунална полиција не контролише само рад скупштине станара. Рад управника такође се контролише и о томе се обавјештавају станари, премда инспектори немају законска овласћења да казне управника због неизвршавања обавеза према скупштини са којом је у уговорном односу. Ипак има изузетака:

 

-У случајевима када управник не води евиденцију о средствима намијењеним одржавању стамбене зграде или ако управник није доставио писано обавјештење надлежном органу локане управе о подацима о издавању у закуп посебних дијелова стамбене зграде, комунални полицајац може изрећи новчану казну од 30 до 2000 еура, казао је Сетенчић.