logo
Oпштина Херцег-Нови
Званични интернет портал

Локална управа

Отворен 51. Херцегновски зимски салон: Трајно добро црногорске културе

Naslovna02022018Херцегновски зимски салон отворен је синоћ 51. пут, у херцегновској галерији „Јосип Бепо Бенковић“. На отварању манифестације која већ пола вијека потврђује виталност ове установе и Херцег Новог као града културе, присутне је поздравио предсједник Скупштине општине Херцег Нови, др Милош Биговић.

„Изражавам задовољство чињеницом да је Херцегновски зимски салон веома успјешно организован и честитам селектору на изузетно квалитетном одабиру. Општина Херцег Нови ће и у наредном периоду пружити максималну подршку, како бисмо из године у годину унапређивали ову значајну манифестацију“, казао је Биговић. Он је упутио честитике награђеним ауторима и сви учесницима Салона пожелио успјех у даљем раду и угодан боравак у Херцег Новом.

Салон је отворио предсједник Удружења ликовних умјетника Црне Горе Игор Ракчевић, истакавши задовољство што је у Херцег Новом доприноси континуитету ликовног производа који траје преко 50. година. Како је рекао, Салон је „трајно добро црногорске културе“.

„Континуитет Салона је драгоцјен за културу државе, а Херцег Новог посебно. Са позиције предсједника Удружења ликовних умјетника Црне Горе, не могу се отети утиску да су наши чланови били и остали његови носиоци. Салон се током година мијењао, али је увијек био и јесте значајна ерференца у стваралаштву сваког ликовног умјетника, а нема разлога да тако не остане“, казао је Ракчевић.

Оцијенио је да је овогодишња концепција промоције судионика у културном животу региона на трагу изазова новог доба – виталности и престижности Салона, додавши да концепција ове значајне манифестације не треба да зависи од дневних и локалних политика јер је његов значај изнад тога. Како је рекао, задатак умјетника је да баштине и наново граде универзалне вриједности, којима и Салон припада.

На отварању су урчене награде Салона - прва је припала Здравку Делибашићу Белом за рад Мирови, друга Николи Симанићу за рад Сјај, трећа Жељку Рељићу за рад Кокета, а посебну похвалу Жирија добила је Нада Арнаут за рад Десире.

Додијељено је и посебно признање историчарки умјетности Љиљани Зековић, за дугогодишњу подршку, допринос и афирмацију Хецегновског зимског салона.

Директорица Јавне установе „Музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковоћ“ Ивана Паликућа подсјетила је да је овогодишњи салон под мотом „Све(обухватно)“ окупио 23 излагача из региона. Захвалила се селектору Војиславу Воју Килибарди, покровитељу Општини Херцег Нови и свима који подржавају Галерију у организацији ове престижне смотре ликовног стваралаштва.

Да није без разлога мото Салона Све(обухватно) потврдио је селектор овогодишње изложбе Војислав Војо Килибарда, који се потрудио да обухвати све медије – од најтананијег суптилног цртежа, до провокативних радова. Захвалио се свим умјетницима који су се одазвали позиву на учешће, јер захваљујући њима Салон не би био какав јесте, као и сарадницима из градске Галерије.

Рад Мирови – спокој потребан умјетности и друштву

Предсједник Жирија, др продукције Вук Вуковић образложио је награде 51. Херцегновског зимског салона, о којима су одлучивали, поред њега, фотографкиња Вања Берберовић и вајар Марко Петровић Његош.

„Овогодишњи Салон, по дефиницији пресјек стања у савременој визуелној култури, квалитативно је одређен не само ауторским сензибилитетом селектора, већ и ликовним изразом умјетника и умјетница који свеобухватно и рефлексивно приказују свијет око себе. У том смислу, сагласани смо са селекторском перцепцијом да „живимо вријеме у којем не постоји етаблирана доминантна поетика у било којој врсти умјетности“, казао је Вуковић.

Образлажући прву награду за Здравка Делибашића Белог и рад Мирови, Вуковић је истакао: „Проналазећи поетику латинске пословице Номен ест омен, Жири у раду Мирови заиста проналази спокој, пријеко потребан не само савременој умјетности, већ и друштву у цјелини. Бели расправи свијетла и сјенке приступа каравађовски, остварујући атмосферу повишеног емотивног набоја у којем се намјерно истиче стање мировања, као основног циља.“

Другонаграђени Никола Симанић кроз рад Сјај „из надреалистичке инспирације представља метафору о мапи и територији поигравајући се са неслагањем између људског доживљаја реалности и природе иманентне самој реалности“, оцијенио је Жири. Аутор користећи различите технике – од фотографије, дигиталног колажа и лијепљења кристала и циркона на самном принту, визуализује мистични свијет невидљивог у видљивом.

Рад Кокета, за који је Жељко Рељић добио трећу награду Салона, слика ауторов исказ о сагледавању човјекове потребе да се физички истиче не би ли се неком допао. Контрасно у човјеку приказано је кроз контраст моћи жељеза и дрвета, хладноће и топлине који су у синергији и међусобно се не искључују, стоји у образложењу одлуке.

Жири је посебно похвалио и издвојио рад Наде Арнаут Десире, у којем види критику савременог друштва – нарцистичког у својој сржи и спремног да се утопи у погледу самог себе. Ауторка вјешто користи технологију нових медија преиспитујући „жељу“ и „жеље“ у филозофском маниру развојне психологије.

HFestlogo

logonew1Bib

Galerija-Josip-Bepo-Benkovic-logo