grbHNnew
Oпштина Херцег-Нови
Званична интернет презентација

Локална управа

Отворен реновирани објекат Градске музике на понос граду и будућим генерацијама

GMnslХерцег Нови је добио још један објекат који ће бити достојан репрезент историјског и културног наслијеђа, али и свједочанство напора локалне самоуправе да ревитализује објекте од изузетног значаја за град, а који су годинама занемаривани.

Пројекат реконструкције здања Градске музике на Карачи плод је заједничког рада Општине Херцег Нови, Секретаријата за културу и образовање, Агенције за изградњу и развој града и нашег познатог архитекте и конзерватора, Срђана Марловића. Отварању су присуствовали представници локалне самоуправе, грађани, потпредсједница Општине Данијела Ђуровић, као и конзул Републике Србије у Црној Гори Зоран Дојчиновић. 

Реконструисани објекат отворио је предсједник Општине Стеван Катић, који је поручио да је адаптација здања значајна са више аспеката – како ради очувања објекта од изузетног историјског и културног значаја за град, тако и у циљу обезбјеђивања најбољих могућих услова за рад најстарије институције културе и симбола Херцег Новог.
Према његовим ријечима, као грађани увијек морамо бити свјесни чињенице да је културно-историјско наслијеђе Херцег Новог у исто вријеме непроцјењиво богатство, али и обавеза свих нас који у њему живимо.
-Управо из тог разлога, Општина Херцег Нови улаже у пројекте ревитализације годинама занемариваних објеката од изузетног значаја за наш град. Поред здања Градске музике, морам напоменути да смо уложили средства и отворили Музеј „Његошева школа“, а крају се приводе и радови на адаптацији и реконструкцији Куће нобеловца Ива Андрића. Све ово јасно говори да се према културно-историјском наслијеђу односимо одговорно и домаћински, са циљем не само да одржимо епитет града културе, већ и да га подигнемо на још виши ниво, истакао је Катић.
Он је напоменуо да локална управа снажно подржава и помаже удружења и организације који су жила куцавица културног и друштвеног живота Херцег Новог, па су по први пут у буџету града као посебна ставка уврштена издвајања за Градску музику и мажоретке.

На отварању реконструисаног објекта говорио је и архитекта и конзерватор Срђан Марловић, који је појаснио да је сам бастион носио неколико различитих имена током историје – бастион Фастагић, затим бастион Трновац, током млетачке управе бастион Светог Јеронима, а потом и бастион Светог Себастијана током аустроугарске владавине.
-На неколико метара од нас, са источне стране, одиграла се једна од најзначајнијих битки у историји Херцег Новог, када је град након 200 година турске управе потпао под млетачку. Пробијање градског бедема десило се управо на овој позицијии, том приликом је и сам бастион (Трновац) страдао. Млетачка управа је процијенила да није рентабилно обнављати тај бастион, те је одлучено да се овај читав дио старог града “ампутира”. Тада су направљена врата, која сви знамо као врата од Караче, на 100 метара западно од павиљона, образложио је Марловић и додао да је аустријска управа тек 1913. године рјешила да се озбиљније позабави проблемом овог утврђења.
Према ријечима Марловића, тек тада је рјешено да се уклони једна трећина бастиона и на позицији некадашње касарне и бедема подигне павиљон. Први свјетски рат је прекинуо грађевинске радове, да би павиљон коначно био завршен у периоду Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и дефинитивно пуштен у функцију као павиљон Градске музике 1919. године.
-Овај павиљон обнављамо након 100 година и он је засијао неким новом сјајем и унио дозу достојанства која се протеклих 50 година у овом простору заборавила, закључио је Марловић.
Капелница Градске музике Валентина Кулиновић била је под утиском да је простор павиљона сада готово непрепознатљив у односу на ситуацију прије почетка радова, а својим присуством отварање је увеличао и најстарији активни члан ансамбла, Јоже Марић, који је већ 67 година интегрални дио најстарије институције културе у Херцег Новом.
Синоћње отварање здања Градске музике није било само оку мило – три композиције извела је оперна пјевачица Николина Пушара, уз пратњу Ђура Познановића на електричном клавиру, па је цијели догађај прошао у визуелно и звучно врло угодној атмосфери.
Подршку у реализацији овог пројекта пружили су компанија Царине, која је помогла при куповини скупоцјеног лустера, предузеће “Водовод и канализација”, Биро Конто, Вал и ресторан Al Posto Giusto.

HFestlogo

logonew1Bib

Galerija-Josip-Bepo-Benkovic-logo