logo
Oпштина Херцег-Нови
Званични интернет портал

Локална управа

Општина Херцег-Нови ће подржати издавање монографије Радојице Павићевића о османским фортификацијама

OPSTINANatpisПланираним буџетским средствима за издавачку дјелатност Општина Херцег Нови ће подржати издавање књиге аутора Радојице Павићевића “Фортификације Османског царства у Црној Гори”, обавјештавају из Секретаријата за културу и образовање.

Препоруку Секретаријату донијела је Комисија расподјелу средстава за издавачку дјелатност у саставу Воислав Булатовић (предсједник), Владимир Рогановић, Витка Вујновић, Вук Вуковић и Ксенија Матовић, након детаљне анализе радова пристиглих на Конкурс за расподјелу средстава буџета Општине Херцег Нови опредјељених за издавачку дјелатност.
 „Комисија сматра да је ово дијело од значаја не само за Општину Херцег Нови, већ и за ширу црногорску научну и културну јавност, а у добром дијелу улази у ред оних ауторских остварења која досежу оквире међународног културолошког и историографског значаја“, стоји у образложењу једногласне одлуке Комисије.
Како наводе, у књизи ће први пут бити систематизован цјеловит фортификацијски систем Османског царства у Црној Гори.  Рад Павићевића омогућиће нов увид у богатство једног, до сада необрађеног, културног, историјског, војног и укупног цивилизацијског наслеђа Османског Царства и његовог утицаја на ове просторе.
Препорука Комисије је да се цјелокупан износ планираних бужетских средстава за издавачку дјелатност опредијели за финансирање ове књиге. Како објашњавају из Секретаријата за културу и образовање, дјело ће бити подржано у износу који предвиђа Одлука о критеријумима, начину и поступку расподјеле средстава за издавачку дјелатност, а која чланом 2 дефинише да се средствима из буџета Општине могу суфинансиратити пројекти са највише 50% од износа укупних средства.
О дјелу: Прва систематизација отоманског фортификацијског система, са око 200 утврђења
Монографија под радним насловом „Фортификације Османског царства у Црној Гори“ резултат је наставка рада Радојице Павићевића на истраживању фортификацијске архитектуре, "дијелу наше културне баштине која је на жалост у стању тоталне девастације, крајње маргинализована и потцијењена" (др А.Чиликов).
Након књиге "Аустроугарске тврђаве у Црној Гори" која је изазвала неподијељењу пажњу научне и стручне јавности и за коју је аутор добио високо аустријско одликовање за очување културне баштине, Павићевић се упустио у истраживање овог специфичног сегмента архитектонског насљеђа из времена отоманске окупације.
Ријеч је о, у потпуности самосталном, ауторском пројекту чија је реализације била могућа једино темељним и напорним теренским истраживачким радом, те вишегодишњим претрагама у архивама Истанбула, региона, као и дијела докумената који су у приватном власништву. Аутор је обишао и документовао око двије стотине фортификацијских објеката које чине јединствен функционални, и за то вријеме модеран систем на релативно великом простору.
На више од 800 страница, ауторски текст прате бројне фотографије са земље и из ваздуха, документи, дефтери и нацрти. Већина тога се по први пут објављује и у одређеном смислу мијења досадашњу слику о том времену.
Интересантно је навести да је од двадесет и једног града који данас постоје у Црној Гори дванаест основало и изградило Османско царство. Аутор је обрадио око 200 утврђења од којих је велики број њих у добром стању, док су нека, на жалост, остала само у траговима.
Фортификацијски систем Османског царства се, према ауторовом истраживању, састоји од: четири појасне тврђаве - са педесет двије тврђаве у појасу; утврђеног логора, тврђаве - Подгорица (Депедоген) - са девет тврђава у окружењу; пет утврђених реона, са седамдесет тврђава, кула и чардака; утврђених градова - Улциња, Ријечког града, Херцег Новог (са Суторином), Колашина, Бијелог Поља, Берана, Пљеваља, Гусиња, Плава, Рожаја, Мојковца.

Препорука Комисије (.pdf)

 
 

HFestlogo

logonew1Bib

Galerija-Josip-Bepo-Benkovic-logo