grbHNnew
Oпштина Херцег-Нови
Званична интернет презентација

Локална управа

Обиљежено 70 година рада Градске библиотеке и читаонице: Ризница знања која отвара нове свјетове

naslovna17122019Седам деценија рада Јавне установе Градска библиотека и читаоница обиљежено је синоћ програмом у Дворани Парк. Установа која баштини традицију библиотекарства у овом крају дугу 169 година представља градску ризницу знања и деценијама уназад отвара нове свјетове свима који у њу кроче, поручио је у уводном дијелу предсједник Општине Стеван Катић.

„У ери дигитализације, Градска библиотека и читаоница успијева да одржи интересовање јавности, да различитим догађајима и осмишљавањем садржаја привуче и најмлађе читаоце, да подсјети колико је незамјењиво осјетити мирис књиге и листове под прстима. Она је центар на који се ослањају све генерације, мјесто размјене идеја, сусрета аутора и читалаца“, казао је Катић.

Он је подсјетио да је ова установа добитник награде „Др Нико Симов Мартиновић“, да већ 17 година успјешно организује међународну манифестацију „Трг од књиге“, те да је дигитализацијом Завичајне збирке Боке Которске и зборника „Бока“ учинила доступнијом писану ријеч о прошлости Боке.

„Препознајући да у модерном добу зидови не смију бити препрека, новска Библиотека осмишљава и реализује сервисе који воде ка библиотеци будућности. Управо тај смјер отвара богатство могућности за даљи развој у корак са модерним трендовима и примјеном нових технологија, а увијек у сусрет ономе што су потребе корисника.

Општина Херцег Нови, као оснивач, наставиће да подржава рад Јавне установе Градска библиотека и читаоница и показује пуно разумијевање за све идеје и пројекте усмјерене на унапређивање дјелатности.

И у многим наредним деценијама, Новљани ће на полицама здања на тргу Белависта проналазити нагомилано благо свијета, идеје највећих умова прошлих вијекова, националну, културну и језичку шароликост која ће богатити сваког читаоца и представљати непроцјењиву вриједност за наш град“, закључио је Катић и честитао јубилеј.

Митровић: Мјесто добрих књига, које прати трендове у струци

Директорица Невенка Митровић подсјетила је да херцегновска библиотека баштини традицију првоосноване библиотеке у херцегновском крају - Српске читаонице, коју су 1850. године основали народни прваци, како би књига, која је била привилегија материјално добростојећих породица, била доступна што већем броју људи, а читаоница мјесто сусретања, разговора, и размјене идеја. Како је казала, оснивању Градске књижнице претходило је дјеловање читаоница готово у свим насељима херцегновске општине. Према Извјештају о раду за 1954. годину Градска књижница и читаоница преименована је у Градску библиотеку и читаоницу и примијећено је да је за „кратко вријеме прилично попунила празнину која се осјећала у граду прије њеног постојања“.

Митровић се осврнула на постигнућа ове установе, од времена обнове ратом разорене Југославије до данас. Напоменула је да је развој нових технологија наметнуо трансформацију јавних библиотека у библиотечко-информационе центре, а херцегновска библиотека није остала ван савремених трендова у струци.

„У складу са мотом Библиотеке ићи у сусрет потребама корисника и не заостајати за убрзаним развојем информационих технологија, убрзано се трансформише у модеран библиотечко-информациони центар и позиционира као мјесто сусретања грађана“, казала је Митровић.

Митровић је истакла да херцегновска библиотека свој знак препознавања изграђује на завичајности, готово у свим сегментима дјеловања. У Завичајној збирци Боке Которске сабира се и чува писана баштина завичаја, што олакшава посао истраживачима и доприноси афирмацији тема, личности и аутора из Боке.

Директорица се осврнула и на садржај фондова, легате, издавачку дјелатност Библиотеке, електронске сервисе и процес креирања Дигиталне библиотеке, конзервацију фонда, културне програме, рад са дјецом и младима, сарадњу са другим установама. Навела је да се дјелатност Библиотеке финансира из Буџета оснивача Општине Херцег Нови, а Трг од књиге додатно и из донације Туристичке организације Херцег Нови, напомињући да су фондови Библиотеке већ готово двије деценије превазишли просторне капацитете и представљају горући проблем, који је неопходно што прије ријешити, како примјеран рад ове установе не би прешао у стагнацију.

„Вјерујемо да у нашем граду не постоји породица, чији макар један члан није користио фондове и услуге херцегновске библиотеке, посјетио Трг од књиге, портал Библиотеке, или присуствовао неком културном програму. У будућем раду прижељкујемо више читалаца, посебно дјеце и младих, проширење простора и боље финансијске услове, како би Библиотека наставила да прати тренд модерног библиотекарства, да квалитетом услуга одговори сазнајним, образовним, друштвеним, културним и информацијским потребама корисника и из године у годину унапређује све сегменте дјелатности.

Међутим, свједоци смо последњих деценија да масовна култура надилази културу и на својим постулатима формира јавну елиту, што се негативно рефлектује на статус институција културе. Тим прије, окосница рада Библиотеке, и у наредном периоду, биће промоција читања и добре књиге, која може бити орјентир читаоцу. Сви наши програми, од изградње библиотечког фонда, заштите и чувања грађе, „васпитања дјеце и младих за књигу“, упућивања на праве вриједности у литератури и науци, обезбјеђивања приступа књизи и научним информацијама...биће утемељени на овом послању“, поручила је Митровић.

HFestlogo

logonew1Bib

Galerija-Josip-Bepo-Benkovic-logo