Јубиларни Празник мимозе један од најуспјешнијих до сада

NASLOVNAhvala50Празник мимозе је нешто што је било и што ће остати препознатљив дио Херцег Новог, оцијенио је предсједник Општине Стеван Катић, наводећи да су грађани и гости овогодишњи јубиларни 50. Празник мимозе окарактерисали као један од најсупјешнијих до сада.

Катић се, у оквиру Програма ”Хвала за 50”, који је одржан на главном градском тргу, а кроз који је дочарано пет деценија Празника мимозе, захвалио свима који су били његов незамјењив дио.
„Заиста смо се, у претходном периоду, потрудили, када је ријеч о организацији јубиларног Празника мимозе, јер смо имали велику обавезу, према претходницима и свима онима који су дали допринос од самог почетка Празника мимозе до данас. Желим да се захвалим свим актерима који су незамјењиви у оквиру Празника мимозе“, истакао је Катић.
Он је казао да му је драго што је Херцег Нови поново на свјетској мапи и што је Празник мимозе најављен и у земљама Западне Европе и у региону.
„Посебно ми је драго што су се Европа и свијет, кроз Празник мимозе, вратили у Херцег Нови, организацијом бројних догађаја. Пред нама су нови изазови. Празник мимозе је нешто што је било и што ће остати препознатљив дио Херцег Новог, јер мимоза је Херцег Нови, а Херцег Нови је мимоза, они једно без другог не могу“, поручио је Катић.
Предсједник невладине организације „Машкаре“, члан Дирекције Празника мимозе и један од твораца Алегорије „Хвала за 50“ Иван Пеулић, рекао је да Алегорија, која се налази на главном градском тргу, има за циљ да покаже захвалност према свима који су, за 50 година, дали мали или велики допринос Празнику мимозе.
„Оно што је битно јесте да су сви презадовољни, да су реакције баш добре. Ми смо са овом Алегоријом већ два дана ту. Отворене су чак и књиге за уписивање података, тако да смо прикупили још хиљаду имена људи који су дошли, донијели фотографије из 70-их, 80-их година. Стижу нам и мејлови са свих адреса гдје се скупљају подаци, да би се на крају објединили у зборник који ће се звати „Хвала за 50“ и остати у архиви Херцег Новог за нараштаје који долазе“, појаснио је Пеулић.
Костимограф, сценограф и главни творац Алегорије „Хвала за 50“, Живко Пеулић Квале, рекао је да је било најлакше цртати, али да је када је почела изведба, требало много „живаца, времена“.
„Али све је рађено са љубављу. Успјели смо да урадимо нешто што смо замислили, а замислили смо да се захвалимо људима и Херцег Новом. На овој Алегорији имамо 1244 уписана имена. Јуче и прекјуче сам био поносан на екипу, на замисао, јер се догодило да су се људи масовно одазивали да виде ово. Доносили су цијеле албуме. А свака фотографија је обрађена, уписано име, година, мјесто активности и ко је испод маски“, рекао је Пеулић.
Драмски писац, драматург, сценариста Стеван Копривица рекао је да се код њега, када је ријеч о Празнику мимозе, прожима професионално и емотивно и све оно што је његово одређење према Празнику је, како је појаснио, доказ виталитета, перспективе и здраве енергије коју Херцег Нови мора да има.
„Када су у питању традиционална суђења карневалу, која датирају још из паганских времена, она су намијењена кривцима. Ми живимо у временима када је лакше наћи кривца, него заслужнога. Али се надам да се, преко онога што се дешава на тим суђењима, може на метафоричан начин елиминисати све што је зло и афирмисати све што је добро“, казао је Копривица.
Некадашњи предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Митровић, казао је да је Херцег Нови створио мимозу, а да је она несебично узвраћала.
„На просторима бивше Југославије и шире, када се помене Херцег Нови, мисли се на мимозу, а када се помене мимоза мисли се на Херцег Нови. За ових 50 година прошла је Мимоза многа искуства. Иако је цвјетала сваке године, њој нису увијек цвјетале руже. Као великој и захтјевној манифестацији, била су потребна финансијска средства. Срећом, мимоза је увијек имала квалитетне спонзоре, међу привредницима и организацијама, са локалног и ширег нивоа“, указао је Митровић.

View the embedded image gallery online at:
https://www.hercegnovi.me/sr/2016-10-31-10-25-39/2014-10-10-09-24-33/3212-2019-03-25-08-22-48?tmpl=component&print=1&layout=default&page=#sigFreeIdb5fc62d7ea

Члан бенда Егзодуси, Анте Крстовић, рекао је да је та група стални учесник Празника мимозе као јединствене манифестације која се годинама развијала.
„У почетку је то био само маскенбал, па је 1972, 1973. године породица Вучетић направила мажоретке. Онда смо 1975. године попунили програм са Дубровачким тромбоњерима, па смо 1978. направили своје. Тако се годинама попуњавао програм. Укључили смо културне свечаности, књижевне вечери, позоришне представе, а онда је дошао на ред спорт. Празник мимозе иде даље и сигуро има лијепу будућност“, рекао је Крстовић.
Потпредсједница Мјесне музике Ђеновић, Милица Матовић, казала је да је стотину година постојања те музике морало да значи стотину година љубави.
„Прошло је преко 200 људи у оркестру од почетка до данас. Имамо све више младих и то је нешто чиме се поносимо“, казала је Матовић.
Тренер и кореограф мажорет клуба “Лили”, Љиљана Поробић, казала је да је од 1976. го 2013. године била у Градској музици „што мажоретка, што музичар“.
„Сада имам свој клуб. На овим паноима са свих страна стоји моје име. Има ме и са маскама. Ту су и имена моје дјеце, мога мужа, који је био тромбоњер, тако да смо сви заступљени на овом камиону у овим успоменама за 50 година Празника мимозе“, рекла је Поробић. Она се нада да садашње генерације, мажоретке, они који се маскирају и свирају, уживају у Празнику мимозе исто као они деценијама раније.
Милан Добриловић из Херцег Новог, један од првих који су били дио маскенбала Празника мимозе, казао је да му је циљ свијету показати "нашу фешту и аутентичност".
„Волим да покажем ово наше богатство. Осјећам ово море и инспирише ме ово Сунце, мимоза, галеб“, казао је Добриловић.
Током програма „Хвала за 50“ своја искуства и успомене са Празника мимозе са присутнима су, осим поменутих подијелили, Јадранко Марић из Градске музике Херцег Нови, тромбоњер Саша Кулиновић, дугогодишњи учесник маскенбала Слободан Влачић, као и чланови бендова који су наступали - Егзодуси, клапа Стари капетан и Цастел Нуово. Присутни на Тргу плесали су и пјевали познате хитове који су неизоставан дио Мимозиних свечаности, а домаћице су служиле приганице, роштуле, вино.
Програм се наставља вечерас у Дворани Парк, од 19 сати, промоцијом монографије „Празник мимозе - 50 година цвјетног фестивала“.
Затварање 50. Празника мимозе заказано је за сјутра, када ће у 17 сати кренути медјународна карневалска поворка са главног градског трга до Игала, гдје ће од 19 сати почети судјење Карневалу, а од 21 сат концерт Светлане Цеце Ражнатовић.

FaLang translation system by Faboba