Nas03072023

Угледни предавач и љекар проф. др Ранко Рајовић одржао је синоћ у Дворани Парк трибину „НТЦ систем учења“ и појаснио како нове методе учења могу помоћи развој дјетета, али и олакшати процес учења. НТЦ систем учења представља примјену медицине у педагогији, активан је у више од 20 држава Европе, док је у њих седам акредитован код тамошњих министарстава образовања.

Већ десетак година учитељи упозоравају да је свака нова генерација првачића мало слабија од претходне двије, казао је проф. др Рајовић.

„Они то виде, а то значи да је проблем настао негдје у периоду развоја и ту медицина мора да помогне тако што ће нова открића пренијети у вртиће и школе. Од тога је сада већ настао предмет „Неуронауке у васпитању и образовању“ који предајем на факултету у Копру гдје видимо да морамо да помогнемо. Ако не будемо ништа промјенили, а свака нова генерација је слабија, питање за све нас је шта ће бити са њима ако не будемо промјенили методе, а одговор је да ће бити још слабији“, казао је др Рајовић.

Појаснио је да за то постоји више разлога: учење напамет, грешке родитеља који презаштићују дјецу, али и вишечасовно коришћење мобилних телефона који оштећују дубоке регије мозга, посебно код дјеце у периоду развоја.

„Са таквим смањеним способностима долазе у школу и ту их чека учење напамет. То није физиологија мозга, он тако не може да ради. Нажалост, ми не знамо за друге методе, ми смо учили напамет и када покажем нове, другачије начине, људи схвате да су могли другачије. Класично учење иде „поновите лекцију два пута данас, па за један, па за два, три, пет дана и дијете добије оцјену пет и заборави. То је сврха само учења за оцјену. Зато мора да се мјења систем учења, а урадили смо бар 20 нових метода које личе на игру. Оне нису игра, већ методе гдје ученици мисле да се играју, а све науче“, казао је др Рајовић и додао да то никако не значи да ће бити промијењен план и програм рада у васпитно образовним установама већ да ће бити обогаћен новим, ефикаснијим начинима.

Родитељима је поручио да дијете треба да буде спретно и окретно до пете, шесте године и да има активне мисаоне процесе.

„Физиолошки здраво дијете од три године дневно постави од 200 до 400 питања. Одговорите им на њих, причајте са њима, посветите им вријеме. Млађима читајте сликовнице, али тако што ћете при сваком новом ишчитавању додати по нешто ново и то дијете прихвати, а када оно нама почне да прича причу, тада смо завршили мисаони процес. То је та рана стимулација за коју се залажем, да причамо, играмо се са дјецом. Дјеца воле марке аутомобила и допустимо им то. Онда их научимо и заставе па повезујемо Фиат – Италија, Пежо – Француска... Када већ зна одређене ствари, дајте корак даље да повезујемо све то. Снимања мозга су показала да ти процеси који се зову мисаона класификација активирају скоро цијели мозак“, појашњава др Рајовић.

Додаје да родитељи из највеће љубави праве највеће грешке.

„На примјер, дају дјетету мекану храну да се не задави, па имате дјецу која са три, четири године једу пасирану храну, што је велика грешка. Тврда храна шаље милијарде импулса у мозак, активира неке важне регије... Такође, активира доњу вилицу и она мало порасте, а ако остане смањена, када дођу стални зуби, нема мјеста за њих, уста су нам се смањила... Чак 70% дјеце вади четири зуба, и није да је то неважно јер језик онда не може да се намјести, он има своју генетску величину и промјеном се мијења и комплет циркулација у устима и настају различити проблеми“, објашњава др Рајовић.

Предавање проф. др Рајовића испуњено изузетно корисним информацијама, подацима, појашњењима како их примјенити у пракси и новим методама које у себи сабира НТЦ систем учења, организовао је Секретаријат за културу и образовање Општине Херцег Нови.

Подсјећамо, др Ранко Рајовић је специјалиста интерне медицине, магистар неурофизиологије и доктор спортских наука. Предсједник је Комитета међународне Менсе за даровиту дјецу и УНИЦЕФ-ов сарадник на пројекту раног подстицања интелектуалног развоја дјеце, те оснивач Менсе Србије и Одсјека за даровите Центра “Никола Тесла”. Такође, др Рајовић је шеф Катедре за неуронауке у васпитању и образовању, на Педагошком факултету у Копру (Словенија).