Детаљи

19 јун 2021

Детаљи

19 јун 2021

Начелници – Предсједници Општине Херцег-Нови 

(1865 – 2015)

Детаљи

19 јун 2021

	Петар II Петровић Његош .Нови граде сједиш накрај мора и валове бројиш низ пучину, како старац на камен сједећи што набраја своје бројанице...
	Љуба Ненадовић ..И чудим се сунцу како може заћи кад љепоте ове неће нигдје наћи..
	Иво Андрић Херцег-Нови је град вјечитог зеленила, сунца и бројних скалинада.
	Марко Цар Овдје је ваздух тако благ и тако миришљав и гдје мајка природа човјеку тако љубазно и тако ведро раскрива своја божанска њедра.
	Милош Црњански Град је сав у вртовима, који се дижу у терасама високо. Целу зиму ту цветају глицинија и ружа и зелени се широка тропска лепеза палме.
	Душан Костић Ко год је прилазио Херцег-Новоме одлазио је заслијепљене душе. Пјесницима је био надахнуће, а другима незаборавни сусрет. Једно је, збиља, сигурно: Што се чешће будеш сретао с Херцег-Новим, све присније ћеш га и дубље осјећати...
	Зуко Џумхур (о Херцегу међу градовима) Овдје све живи од сунца, због сунца, за сунце. (Зато сам дошао и остао у овом граду!)

Детаљи

13 јун 2021

Град фестивала

Херцег-Нови је град који живи током читаве године, управо захваљујући бројним културним и спортским активностима које се овдје традиционално одвијају.

"Празник Мимозе"

Свакако најзначајнија туристичко-пропагандна манифестација на просторима бивше и ове државе. Организује се од 1969. године. Овај фестивал уобичајено траје цијели фебруар. "Празник мимозе" је манифестација у славу цвијета мимозе која у овој општини издашно успијева у вријеме када је остатак Европе покривен снијегом. Утемељена је и опстаје на основама традиције карневалске свјечаности, некада типичних за ове крајеве. Специфичан зачин дају младе Новљанке зване мажоретке и плех музика. У оквиру Фестивала одвија се велики број туристичких, забавних, културних, спортских и других разних програма.

"Херцегновски зимски салон"

Врло престижна ликовна манифестација, која траје дуже и од "Празника Мимозе". По правилу, отварањем зимског салона, отвара се и  "Празник Мимозе".

"Херцегновски филмски фестивал"

Некадашњи Југословенски фестивал филмске режије.

У Херцег-Новом, граду који је први биоскоп имао 1919. године, у коме је "ЛОВЋЕН ФИЛМ", од 1951. до 1955. године, имао свој најбољи период, граду који је дао познате филмске ствараоце, пионире филма на овим просторима, Антона Лукателија, Стева Лепетића, Александра Секуловића, Сима Чоловића, до данас у Холивуду актуелног и познатог камермана Бојана Базелија, од 1987. године се одржава овај Фестивал домаће кинематографије, а утемељитељ му је, такође Новљанин познати филмски радник Милан Жмукић. Фестивал се одржава у првој декади августа, на јединственој сцени љетње позорнице  "Канли кула" .

"ХАПС" - Херцегновске априлске позоришне свечаности

По почетном концепту у овој манифестацији учествовала су аматерска позоришта из цијеле земље, међутим посљедњих година преовлађују професионална позоришта. Одржава се  током априла мјесеца.

"Сунчане скале"

Забавно-музички фестивал, који, поред домаћих, кроз три фестивалске вечери  ("Принчеве награде", "Вече нових звијезда" и "Пјесма љета") окупља и иностране пјеваче. Одржава се у мјесецу јулу и траје 3 дана.

"Дани музике"

Овај међународни фестивал класичне музике некада је окупљао углавном младе таленте, а данас на њему учествују врло цијењени аутори и извођачи класичне музике из цијелог свијета. Одржава се у мјесецу јулу. "ДАНИ МУЗИКЕ" имају и свој други дио у периоду новембар - јануар, па је због тог периода и назван "ЗИМСКИ ДАНИ МУЗИКЕ".

"Трг од књиге"

Међународни сајам књига који се управо под тим именом почео одржавати у парку испред Института „Др Симо Милошевић", затим се кратко вријеме одржавао под именом  "ОТВОРЕНА КЊИГА" док се последњих година под именом "ТРГ ОД КЊИГЕ" одржава у Старом граду на Белависти. Одржава се током јула мјесеца.

"Гитар Арт суммер фест"

Овај фестивал представља професионалну и стручну манифестацију која сваког љета окупља класичне, а и остале, гитаристе свих профила, од ђака основних и средњих школа, преко студената, до њихових професора и еминентних гостију, водећих свјетских гитариста. Размјена знања, праксе и искустава, као и упознавање са домаћим и свјетским токовима у савременој гитаристичкој педагогији и концертној пракси, као неопходна надградња едукативној основи, примарни је циљ овог пројекта. Истовремено, током седам радних дана и кроз разноврсне слободне активности, по први пут код нас остварује се понуда и концепт радног љетовања. Одржава се средином августа.

Оперски фестивал “Опероса”

“Опероса” (http://www.operosa.org/sr) је оперски и фестивал класичне музике који има за циљ промоцију младих и талентованих оперских пјевача. Ово је први оперски фестивал у Црној Гори. Током љета, млади и реномирани пјевачи са Балкана, као и инострани музички сарадници, изводе нека од најпознатијих свјетских оперских дјела. Организатор фестивала је “Опероса”, међународна платформа за повезивање, размјену знања и информација из области извођачких умјетности, чија је мисија да оперу прикаже као модерну и забавну форму и омогући младим умјетницима развој кроз рад са врхунским продуцентима.

Детаљи

13 јун 2021

Посебне знаменитости Херцег Новог, поред цркава, манастира, тврђава, музеја, јесу вртови и паркови херцегновског краја. Бујно зеленило Херцег Новог и околине, одушевљавају својом праисконском љепотом и разноликошћу туристе, успутне пролазнике, па и саме Новљане. Људи из овог поднебља, по природи немирног духа, а нарочито поморци, са својих далеких путовања доносили су најразличитије биљке, као својеврсно сјећање на земљу и људе, мора и обале својих далеких путешествија. На тај начин, поред домаће медитеранске флоре, у Херцег Новом расте преко 250 различитог егзотичног биља.

Парк хотела "Бока"

Ту, на тлу херцегновске ривијере, бројне палме, магнолије, еукалиптуси, мимозе, агаве, циваси, пронашли су своју нову постојбину, тако да са домаћом вегетацијом чине јединствену зелену оазу. На тај начин, флору Херцег Новог и околине чине медитеранска, тропска и суптропсак вегетација.

Парк Савинска Дубрава пружа се у правцу запад-исток и спаја Херцег Нови са Мељинама. На кречњачком гребену, који се уздиже пирамидално, вијугају шумске стазе кроз олеандре, питоспоре, борове, чемпресе, грабове, кестенове, храстове који воде до прелијепих видиковаца- белведера, одакле се пружају видици на Бококоторски залив и околину. У том амбијенту смјештен је манастир Савина, црква Св. Ане и спомен родољубима стрељаним у I свјетском рату.

Парк-врт Завичајног музеја на Топлој засађен је са више од стотину биљних врста, које су донесене са свих меридијана. Поред типичних медитеранских биљака (олеандра, приморских борова, чемпреса...), доминирају палме, кактуси, агаве и друго сукулентно биље, а алоје су овдје формирале велику скупину. Пјешчаном стазом стиже се до мора и гребена на коме је скулптура купачице.

У непосредној близини парка Завичајног музеја налазе се и паркови  "Сан ризорт" хотела  (некадашњи хотели „Центар“ и „Топла“).

У парковима доминирају свиленаста алипиција-мимоза и палма вашингтонија из Калифорније, чија је висина преко 20 м, и то је једна од најдекоративнијих егзотичних биљних врста у овом крају. Средњим дијелом парка протежу се либански кедар и чемпреси, чије разгранате крошње, за љетних врућина, имају функцију природног сунцобрана. Идући ка мору, са десне стране, налазе се кактуси, агаве и јуке, које прате стазу.

На зидовима и у вртовима околних кућа доминирају надалеко чувене херцегновске богумиле, које заједно са мимозама дају неодољиву чар овом крају.

За парк „ Бока“ слободно можемо рећи да је и „ботанички врт Јадрана“. Са реализацијом парка започело се јиш давне 1908. године, када се у централном дијелу града, заједно са хотелском зградом ( која је срушена у земљотресу 1979. године), започело формирање парка; из тог разлога одомаћио се израз „ Парк хотела Бока“.

Парковска површина је ријетка зелена оаза медитеранског биља у којој је и преко 80 врста биљака које су порјеклом из тропских и суптропских крајева. Доминантно мјесто припада различитим врстама палми, високим и витким вашингтонијама из Јужне Калифорније, датули са канарских острва, као и датулама из Арабије и Сјеверне Африке, бразилској кокос палми; ту су и зимзелене магнолије, аралије и сукубе. У средини парка је висока одрина са пузавицама глициније, које дају хладовину централном дијелу парка. У самом средишту парка је фонтана са скулптуром богиње лова, рад вајара Петра Палавичинија ( 1888-1958). Цјелокупан парк је формиран на релативно стрмом терену и стога је прављен терасасто, у барокном стилу, са прекрасним видиковцима са којих се пружа изузетан поглед на улаз у Бококоторски залив, Луштицу, Њивице, Жвиње, Игало... Парк „Бока“ представља својеврсну хортикултурно-историјску вриједност.

По својој љепоти истичу се и парковске површине у Игалу, складно обликоване, са биљним засадима којих има у већини херцегновских паркова, вртова и перивоја: мимоза, палми, питоспора, еукалиптуса, богумила, лимуна, наранџи, кивија, маслина...

Детаљи

13 јун 2021

Ако се атрактивност туристичких мјеста вреднује по њиховим излетиштима и  купалиштима, односно плажама, онда за Херцег-Нови можемо слободно рећи да је у преимућству у односу на друге центре у свом ближем и даљем окружењу. У том смислу, херцегновска излетишта и купалишта можемо подјелити, у односу на удаљеност на:

• спољни дио Бококоторског залива: Росе, Жањиц, Мириште, Мамула, Плава шпиља, увала Траште, Бигово, полуострво Луштица....

• према херцегновској ривијери: Мељине, Зеленика, Кумбор, Ђеновићи, Баошићи, Бијела и Каменари...
• унутрашњост Бококоторског залива: Морињ, Рисан, Пераст, острва Св. Ђорђе и Госпа од Шкрпјела, Котор, Прчањ, Столив, Лепетани, Тиват...
• излетишта ширег подручја:

- излетишта Црногорског приморја: Будва, Бечићи, Милочер, Свети Стефан, Петровац, Бар, Улцињ, Ада Бојана....

- планинско залеђе: Орјен, Мојдеж, Жвиње и Вратло...

- континентални дио Црне Горе: Ловћен, Цетиње, манастир Острог, Жабљак, Скадарско језеро...

РОСЕ- мало рибарско мјесто на сјеверозападној обали полуострва Луштица, наспрам Херцег Новог, удаљено 1,7 наутичких миља ( 1 наутичка миља= 1852 m). Росе су типична медитеранска варошица са кућама које су збијене и поређане испред пристаништа-риве. Некада је ово била стара грчка насеобина Пунто Роза коју су Сарацени ( тако у средњем вијеку Европљани називају Арапе), порушили 867. године. Од тог времена, Росе нису успјеле повратити своју пређашњу славу. Значај Росе спомиње се и у записима византијског цара Константина Профирогенита 841. године. С обзиром на свој положај и заштићеност од вјетрова, Росе су у прошлости често служиле као склониште за једрењаке, а једно вријеме ту је била царина и Лучка капетанија, као и карантин за морепловце који су улазили у Боку. Росе  су углавном изграђене у XVII и XVIII вијеку, у периоду златног доба бокељског поморства, када су многи Луштичани својим једрењацима пловили Средоземљем и другим морима свијета. У Росама се налази православна црква Св. Тројице, око које је гробље гдје су сахрањени познати поморски капетани. Ту је и црква Св. Госпе, саграђена 1783. године од стране млетачког војсковође Антонија Алберта. Иначе, читаве Росе, као и полуострво Луштица, бременито је археолошком ископинама, а посебно су интересантна хидро-археолошка ископавања, на којима су пронађена топовска ђулад, сидра, керамика, као и један стари шпански брод с почетка XVI вијека, који је доживио бродолом превозећи керамику за босанске династије. Само мјесто је окружено бујном медитеранском вегетацијом: боровима, чемпресима, маслинама, рогачима... Ту се налази и мала пјешчана плажа „Мало Росе“ недалеко од луке, у правцу сјевера, идеално мјесто за оне који желе да се одмарају и миру и тишини, сањајући минуле вјекове. Током читаве године Росе су повезане сталном бродском линијом са Херцег Новим, а у љетним данима туристичке бродице навраћају и више пута на дан. Росе треба видјети и доживјети, гледајући са њихових карактеристичних видиковаца (Белведера). Тад ћеш, путниче намјерниче, можда и открити неку од тајни минулих вјекова.

Увала ЖАЊИЦА - јужно од насеља Росе, на удаљености око 2,7 наутичких миља од Херцег Новог, налази се изузетно атрактивна увала Жањица, у амбијенту старих маслињака, бујне вегетације и азурно плавог мора. Плажа у ували заштићена је од јаких удара таласа ртом Арза; дуга је преко 300 m и широка до 15 m , са бијелим облуцима, и на њу се може смјестити преко 1000 купача. У љетњим данима у увалу се стиже редовном бродском линијом која саобраћа више пута на дан, али и бројним бродицама који превозе заљубљенике у овај исконски природни амбијент. Поред малог пристаништа, на самој обали, налазе се ресторани са типичном медитеранском кухињом, али има и специјалитета континенталне црногорске кухиње. Увала Жањица спада у једно од најатрактивнијих херцегновских излетишта и купалишта, које се сваке године све више омасовљава. Непосредно уз плажу налази се црква Св. Јована која датира из 1881. године, а саграђена је на рушевинама старе истоимене цркве.

Увала МИРИШТЕ- је нераздвојни дио овог пејзажа, смјештена између Жањица и рта Арза, односно истоимене утврде, испред којих се налази шкољ-острвце Жањица, по коме је плажа и добила име. Острвце називају и Мала Госпа, а данас је ту манастир-црквица Ваведење Пресвете Богородице.

ПЛАВА ШПИЉА- је најљепша, најатрактивнија и засигурно најинтересантнија природна творевина ове врсте на читавом Средоземљу. Налази се на полуострву Луштици, између увале Златна лука и рта Мокра гора, удаљена око 5,6 наутичких миља од Херцег Новог. Испод клифа високог око 30 метара настала је пећина са два отвора, позната по свом туристичком називу Плава шпиља, и она је једна у низу од увале Добреч па до залива Траште. Виши отвор има око 4 м и налази се на југоисточној страни, док је други далеко мањи, на југозападној страни. Пресудну улогу у њеном настајању имала је абразија( рад мора), тако да је унутрашњост пећине скоро округлог облика, док је таваница у виду свода. Од нивоа мора па до врха таванице има око 9 m, а дубина мора је између 3 и 4 метра. Површина пећине на морском нивоу је 100 m2. Током сунчаних љетњих дана, а нарочито прије подне, сунчеви зраци се одбијају од површине мора и рефлектују у унутрашњост пећине, кроз мањи отвор, дајући мору специфичну нијансу плаве боје, као и самом своду пећине, по чему је и добила своје популарно име Плава шпиља. Због резонантности, обичан раговор у пећини се претвара у ехо. У Плаву шпиљу се улази мањим туристичким бродицама, и то је уз незаборавно купање, у азурно плавом мору-посебан доживљај коме се истински заљубљеници у море и природне феномене увијек изнова враћају и радују.

Острво ЛАСТАВИЦА - МАМУЛА је данас напуштена тврђава, која у сезони постаје омиљено туристичко излетиште. Ово острво-тврђава је прилично запостављено у односу на свој историјски значај и атрактивност. Данас је то царство галебова и љубитеља осаме.

Полуострво ЛУШТИЦА- називају и црногорска Света Гора, и не без разлога.

Данас се на полуострву налази 19 активних цркава, које су уједно и изузетно вриједни споменици културе. Полуострво се налази југоисточно од Херцег Новог, на површини од 47 km2, пружајући се у дужини од 13.2 км и највећој ширини од 5,9 km. Од правца Тивта повезно је са Јадранском магистралом. По предању, име Луштица полуострво је добило по свом изгледу, личећи на љуску, а по другом тумачењу, од ријечи луг (лушки). Полуострво се први пут спомиње за вријеме српског краља Радослава ( 1223-1234) који је Луштицу даривао Котору, да би касније то даривање било потврђено и од цара Душана. Луштица је егзистирала и као посебна општина у периоду од 1826-1944. године, када је већим сјеверозападним дијелом припала општини Херцег Нови, а југоисточним општини Тиват. На свом печату имала је лик Св. Арханђела Михаила. Са школством се започело у Радованићима 1879. године. Од бројних цркава, поменућемо првенствено оне које територијално припадају општини Херцег Нови. У селу Клинци су то цркве: Св. Трифуна, Св. Арханђела Михаила, Св. Саве и црква Св. Пантелије. У селу Мркови  црква Св. Петра и црква Св. Лазара. У селу Забрђе црква Св. Госпођа, Св. Неђеља и Св. Андрија. У селу Радованићи је једна од најстаријих цркава у овом крају, црква Св. Николе, која је по предању саграђена 1117. године, а исто предање каже да ју је освештао Св. Сава. Ту су и црква Св. Георгија и Св. Богородице. У селу Бргули је и црква Св. Петра, која је носила име и Св. Вартоломеја, а предање каже да је освештана од стране Петра I Петровића Његоша. Луштица је надалеко позната по својим маслинама, а у овом крају сви обичаји су везани за маслиново дрво, које се сматра светим дрветом. Уз уље познати су и луштички пршут, сир и ракија, магињача.

Масив ОРЈЕНА- захвата преко 400 ha и простире се на територији три државе и пет општина. То је највеће и најпознатије залеђе Херцег Новог, које је од давнина привлачило не само туристе, већ и научнике из цијелог свијета, због свог специфичног географског положај, геоморфолошких, геолошких, спелеолошких, флористичких и других специфичности. То је чудесни сплет медитеранских и алпских контраста, који се међусобно прожимају са бројним ендемским врстама флоре и непоновљивим природним феноменима. Ако у Херцег Нови дођете у мају, тада се истог адана можете и купати у мору, и скијати на снијегом покривеном Орјену, планини која је са својим највишим врхом (1895 м) највиша на јужном Јадрану.

Познатија излетишта у овом подручју су Вратло, мјесто удаљено 15 km од Херцег Новог, а праволинијски од обале мора само 7 km, на висини од 1160 м.н.в. изграђен је планинарски дом „ За Вратлом“, капацитета 50 лежаја, са водом и струјом преко агрегата. Од града до дома има 3 сата хода, с тим да двије трећине овог растојања може се прећи и превозним средствима, асфалтним путем који се одваја на магистрали у Мељинама, а од мотела "Борићи" ( 800 м.н.в.) предстоји још око сат хода до дома. Стазе су маркиране и од дома воде у 15-ак најатрактивнијих дестинација на масиву: видиковаца, археолошких и спелеолошких локалитета, културно-историјских споменика и сл. Међу њима истиче се највећи врх масива Орјена, Зубачки кабао, висок 1895 м.н.в. До његовог подножја може се стићи асфалтном цестом Херцег Нови- Црквице. Ту је и Субра (1679m), најбољи видиковац на Орјену, Субрин амфитеатар- Марков крш (1410 m) један од најзанимљивијих детаља приморских Динароида, стаза Вилиног гувна (1410 m) и Радоштака (1446 m), кружна стаза око Једића (1466 m ) и др.

Етимологија ријечи Орјен је латинског поријекла и претпоставља се да је из времена настанка Источног римског царства. За лијепог времена Орјен се види, са западне обале Италије (Гаргано) и то је једини врх на источној обали Јадранског мора који се види из Италије, тако да је за Римљане то био источни навигациони оријентир ( лат. ориенсентис- дизати се, расти, излазити). Локална дијалекатска трансформација овом латинском топониму дала је садашњи израз Орјен. Посјете планинарском дому најављују се Палнинарско-смучарском друштву "Субра".

Детаљи

13 јун 2021

Детаљи

13 јун 2021

На подручју Општине Херцег-Нови има 99 црквених објетака, и то 74 православних и 14 римо-католичких, као и 11 рушевина. Ови сакрални објекти налазе се у дванаест српско-православних црквених општина, два српско-православна манастира и три римокатоличке жупе.  

Mапа локација цркава херцегновске општине

1. Св. Никола у Крушевицама, 18. вијек. Предање говори о старијој цркви недалеко од садашње. Обновљена у 18. вијеку.

2. Св. Петка у Мокринама – Петијевићи, 17. вијек. По предању је подигнута на темељима старије цркве.

3. Св. Варвара у Мокринама, Гојковићи, 17 вијек. Обновљена 1849. године. Мокрине се први пут спомињу 1336. године у Которском архиву.

4. Св. Василије Острошки, Мокрине, Сврчуге, 1726.

5. Св. Ђорђе Мокрине, Лазаревићи, почетак 18. в.

6. Св. Госпођа, Пријевор. По предању веома стара, 17. вијек. Обновљена 1875. године.

7. Св. Стефан, Суторина (Шћепановићи), 17-18. вијек.

8. Св. Госпођа, Мојдеж (Брајевићи), 1701. године.

9. Св. Спас (или Св. Вознесења Христовог), Мојдеж, 1771. године.

10.    Св. Јован, Суторина (Рајевићи). Предање говори о 12. вијеку,   обновљена 1721. године. Сачувани стећци са уклесаним фигурама.

11. Св. Никола, Суторина (Лучићи), 17-19. вијек.

12. Св. Неђеља, Мојдеж (Потпланина), почетак 16. вијека. Обновљена 1891. год.

13. Св. Ђорђе, Суторина (Ћенич), 1650. г. Обновљена 1875. године.

14. Св. Преображеније, Игало (Суторина), 1875.

15. Св. Илија (Илијина Кита), Жвиње, 1600. година. По предању много старија.

16. Св. Ђорђе, Суторина, Жвиње, 17. вијек.

17.  Св. Часног крста. Мокрине (Црљено Брдо). 17. вијек.

18.  Св. Илија, Мокрине, 1704. године. Предање говори да је постојала старија црква на Црљеном Брду.

19.  Св. Тројица, Ратишевина, 18. вијек. Била је некада у оквиру манастира Подпланина, којег је уништила француска експедиција 1806. године.

20.  Св. Никола, Камено, 1701. године. Мјесто се први пут помиње у которским документима 1335. године.

21. Св. Стефан, Камено, 1702. Обновљена 1787.

22.  Св. Јован. Камено. Обновљена 1805. г. на старијим темељима.

23.  Св. Тома, Требесин, 1778. године. Поред остатака много старије цркве Св. Петра.

24.  Св. Стефан, Сушћепан, обновљена у 19. вијеку. Темељи из 9-10 вијека.

25.  Св. Ђорђе, Херцег-Нови, Топла. Из 1688. године.

26. Св. Спас, Херцег-Нови, Топла, 1713. Обновљена 1864. Центар Топаљске комунитади 17013-1797.

27.  Самостан Св. Антона, Херцег-Нови, 17-18. вијек.

28.  Св. Леополд, Херцег-Нови, 17-18. вијек. Ранији назив цркве Св. Марија, односно Св. Фрањо.

29. Св. Арханђел Михаило, Херцег Нови, 20. вијек.

30. Св. Јероним, Херцег-Нови. 17-19. вијек.

31. Св. Ана, Херцег-Нови, Савина. 16. вијек, обновљена у 20. вијеку.

32.  Св. Сава, Херцег-Нови, Савина. 15. вијек. На темељима касноантичке архитектуре.

33. Мала црква Успења Богородице, Херцег-Нови, Савина. 15. вијек. На темељима цркве из 1030. године.

34. Св. Сергије и Вакх, Поди, 15. вијек. Предање говори да је старија, 8. вијек.

35. Св. Арханђел Михаило, Поди (Брајковина), 17. вијек. По предању врло стара.

36. Св. Никола, Жлијеби, 17. вијек. Црква је у обнављању задржала изворни кров од камених плоча.

37. Св. Стефан, Сасовићи, Кути, 1687. године. Ранија врло стара црква, била је ван порте и садашњег гробља, гдје се спомиње сахрањивање још из старе Жупе Драгачевице.

38. Св. Роко, Мељине. 1730. године. Мељине се први пут спомиње у дубровачким документима 1326. године као лука Жупе Драгачевица.

39.  Св. Андрија, Кути. 15. вијек. Темељи из 11. вијека.

40. Св. Госпођа, Кути. 15. вијек. Предање говори о години 1050., старо парохијско гробље и да је грађена у вријеме Сарацена – 9. вијек.

41. Св, Тројица, Кути. 1726. године. Има археолошких индиција о старијој цркви.

42. Св. Илија, Ластва, Кути. 18. вијек. Посједује стећак са именом фамилије Вукосављевић.

43. Св. Ђорђе, Кути, Глоговик. 1690. године. Предање говори о старијој цркви, са веома старим гробљем и са двије гробнице са представама соларног диска.

44. Св. Василије Острошки, Кумбро. 19. вијек.

45. Св. Неђеља, Кумбор. 19-17. вијек.

46. Св. Покров Богородице, Кумбор. 17. вијек. Предање говори о 15. вијеку.

47. Св. Симеон, Ђеновићи. 16. вијек. Старо архаично гробље.

48. Св. Ђорђе, Убли. 17-18. вијек. Старо парохијско гробље.

49. Св. Госпођа, Убли. 14-18. вијек. У близини некропола – стећака.

50. Св. Никола, Бјелске Крушевице, Репаји. 16-18. вијек.

51. Св. Стефан, Ђеновић. 1870.

52. Св. Спиридон, Ђеновић. 1870-1910. године.

53. Св. Никола, Ђеновић. 16-17.вијек.

54.    Св. Јован Претеча, Калимож, Бјелске Крушевице. 17. вијек. Предање говори о 15. вијеку. Калимож долази од грчке ријечи Калимог – табор, збијег, а извор у близини назива се Калинаос – лијепа вода.

55. Св. Врачи, Бијела. 18. вијек.

56. Св. Никола, Баошић. По предању из 16. вијека. Обновљена у 18. вијеку.

57. Св. Јеремија, Бјелске Крушевице. 17. вијек.

58.  Св. Арханђел Михаило, Бјелске Крушевице. 16. вијек. Обновљена у 19. вијеку.

59. Риза Богородице, Бијела. Подигнута у 19. вијеку на темељима цркве из 12. вијека.

60. Св. Петра, Бијела, (Клин – на брду). 1783. године.

61.    Св. Текла, Бјелске Крушевице. 1400. године, обновљена у 20. вијеку.

62.    Св. Госпођа, Бијела, 18. вијек.

63.    Св. Петар, Бијела. На темељима цркве из 9. вијека, обновљена у 15. и у 18. вијеку.

64. Св. Ана, Ђурићи, Каменари. 16-17. вијек.

65. Госпа од Розарија, Каменари. 19. вијек.

66. Св. Неђеља, Каменари, Јошица. 19. вијек. На темељима старије цркве.

67. Св. Никола, Каменари. 18. вијек.

68. Св. Ана, Каменару. 19. вијек.

69. Св. Госпођа од Кармела, Луштица, Росе. 18. вијек.

70. Св. Тројица, Луштица, Росе. 17. вијек.

71.    Св. Пантелејмон, Луштица, Клинци. 17-18. вијек.

72. Св. Харитон, Луштица, Клинци. 16-17. вијек.

73. Св. Трипун, Луштица, Клинци. 16-18. вијек.

74. Св. Сава, Луштица, Клинци. 1800. године. Назив мјеста су Клинци добили по презимену клинчићи из 14. вијека – Твртковог доба.

75. Св. Арханђел Михаило, Луштица, Клинци. 1670. године. У њој је сачуван триод у коме се спомиње Стефан ’’од Скадра’’, тј. Венецујански штампар Срефан скадарник.

76. Св. Петка, Луштица, Мркови. 1600. године.

77. Комплекс манастира Св. Ваведења, Луштица, Мириште, острво Жањице. 15-16. вијек.

78. Св. Трипун, Луштица, Мркови. 20. вијек. Предање говори о старијој цркви.

79. Св. Лазар, Луштица, Мркови. 1600. године.

80. Св. Јован, Луштица, Жањице – Маровићи, 19. вијек. На темељима касноантичке базилике.

81. Св. Неђеља, Луштица, Забрђе, Мендегаји. 17-18. вијек.

82. Св. Андрија, Луштица, Забрђе, Митровићи. 18. вијек.

83. Св. Госпођа, Луштица, Забрђе, Тројановићи. 1783. година.

84. Св. Госпођа, Луштица, Радовановићи. 1787. година.

85. Св. Георгије, Луштица, Радовановићи. 16-17. вијек.

86. Св. Никола, Луштица, Радовановићи. 15-17. вијек.

87. Св. Петар и Павле, Луштица, Бргули. 15-16. вијек.

88. Св. Вартоломеј, Луштица, Бргули, Мардари. 15. вијек.

89. Велика црква Успења Богородице, Манастир Савина. 177-1799. године, са малом црквом Успења Богородице, конаком и Ризницом. 

Списак и мапа цркава преузет је из књиге "Херцег-Нови: 22 саге о културном благу" Лазара Сеферовића

Детаљи

13 јун 2021

ГРАДОВИ ПРИЈАТЕЉИ ХЕРЦЕГ НОВОГ

Грб	Град	Држава	"Web" страница
	ЗАЈЕЧАР	Република Србија	http://www.zajecar.info/
	ЦЕНТАР САРАЈЕВО	БиХ	http://www.centar.ba/
	СЕНЕЦ	Словачка	http://www.senec.sk/
	ГУЉОНЕЗЕ	Италија	http://www.guglionesi.it
	ОДЕСА	Украјина	http://oda.odessa.gov.ua
	ЈАГОДИНА	Република Србија	http://www.jagodina.org.rs/
	РИБИНСК	Руска Федерација	http://rybinsk.ru/ http://rybinsk.ru/
	ЧЕПИН	Хрватска	http://www.cepin.hr
	ОБНИНСК	Руска Федерација	http://obninsk.ru
	БАЊА ЛУКА	БиХ	http://banjaluka.rs.ba
	ИСТОЧНО САРАЈЕВО	БиХ	www.gradistocnosarajevo.net
	ВИШЕГРАД	БиХ	www.opstinavisegrad.com
	ОСЕЧИНА	Република Србија	www.osecina.com
	СОПОТ	Република Србија	www.sopot.org.rs
	ЗЕМУН	Република Србија	www.zemun.org.rs
	ХЕЈИН	Народна Република Кина	www.sxhj.gov.cn
	ЕСТАРЕЈА	Португал	www.cm-estarreja.pt

ПОТПИСАНИ ПРОТОКОЛИ О САРАДЊИ

- Протокол о сарадњи између општина територијалног пакта НОРД БАРЕЗЕ ОФАНТИНО, 03. децембар 1999. године

Детаљи

24 мај 2021

На раскрсници истока и запада, Херцег Нови је током историјских преплитања био изложен утицајима различитих култура и вјера, што је, довело до данашње, јединствене синтезе различитих стилова. Током бурне историје, као да су се људи непрестано такмичили са природом у стварању непролазних љепота. На тлу града смjењивале су се цивилизације, остављајући за собом дубок траг на његов изглед и допринос непроцјењивом културном и историјском богатству.

Сат кула

Сат кула (Сахат кула, Тора) представља један од симбола Херцег Новог, који се налази и на градском грбу. Изграђена је са западне стране Горњег града 1667. године, на наредбу султана Махмуда. Торањ висок 16 метара представљао је током турске владавине главна градска врата.

Фото: Вук Илић

У унутрашњем пролазу налази се скулптура Мајке Богородице, направљена од изгорелог дрвета, за чији настанак се везује ова легенда: Током борби између Млечана и Турака 1687. године, три становника Пераста су нашла склониште иза маслиновог дрвета. Топовско ђуле је погодило дрво које је им је пружило заштиту, а они су се заклели да ће у знак захвалности направити скулптуру Мајке Богородице користећи изгорело дрво.

Звоно које и данас стоји на Тори је руска царица Kатарина Друга донирала као поклон становницима Херцег Новог 1753. године.

Стари градски сат је 1995. године замијењен са новим, електричним, који је град добио од Земуна, града побратима Херцег Новог.

На зиду куле, крај улазних врата, налази се спомен обиљежје оснивачу града, Твртку Првом Котроманићу, која је постављена у 1982. године, у част 600. година од оснивања града, а обновљена 2021. године.

На улазу, са лијеве стране, налази се спомен плоча у знак захвалности војницима Десете херцеговачке бригаде, који су ослободили град 28. октобра 1944. године.

Форте маре

Једно од значајних утврђења која су током историје контролисала прилаз граду је тврђава Форте маре. Фортификациони објекат на улазу у Бококоторски залив, у јужном дијелу Старог града, чувао је прилаз са морске стране.

Фото: Радио телевизија Херцег Нови

Форте маре представља зачетак средњовјековног града, који је основао босански краљ Твртко Први Котроманић 1382. године. Годинама касније тврђава је дограђивана и њен изглед мијењан. Из најстаријег, босанског периода, данас је остао сачуван један дио зида на југоисточном углу и узано високо степениште при дну источног бедема. Најозбиљнију реконструкцију утврђење је претпрјело у вријеме турске доминације, када је добило данашње габарите и висину зидова са одбрамбеном круном и отворима за топове. Нема сумње да су Турци пуну пажњу посветили јачању одбрамбене моћи тврђаве, увиђајући њен стратешки значај. Претпоставља се да су најобимнији радови изведени послије 1542. године, када се помиње као “јака кула” или “кула Абас-паше”.

Даље радове извели су Млечани почетком 18. вијека, током чије владавине је утврђен и данашњи назив. Током млетачке управе ова тврђава је донекле изгубила одбрамбени значај, будући да је ту функцију преузела Шпањола. Аустријанцима, који су рестаурирали Форте маре, дугујемо њен данашњи изглед. Извели су низ надградњи, посебно у горњим дијеловима, како би је боље укључили у одбрану улаза у залив. Тада је адаптиран дио простора за постављање топова и преправљен сјеверни улаз. Током аустроугарске владавине тврђава је кориштена као центар војне комуникације.

Kао јединствен примјер грађевинског континуитета, почев од босанског периода до аустроугарских интервенција које су јој дале данашњи изглед, тврђава посједује изузетну архитектонску вриједност. Занимљива је чињеница да је током рестаурације 1833. године први пут у Аустроугарском царству кориштен цемент као материјал на улазу, а када је утврђено да не пропушта воду употребљаван је и за фасаде у Старом граду. Kао везивно средство у грађевинарству почео се шире употребљавати тек педесетак година касније.

У новије вријеме утврђење је конструктивно санирано, а дио је током шездесетих година преуређен за потребе љетњег биоскопа, те Форте маре први пут у историји добија другачију функцију. Са тврђаве се пружа спектакуларан поглед на улаз у Бококоторски залив, градску луку, Игало и Стари град. Више од шест деценија на тврђави се организују филмске пројекције под звјезданим небом, као и различите културно-умјетничке манифестације.

Канли кула

Kанли кула, или у преводу са турског крвава кула, која се налази на крајњој сјеверној тачки Старог града, изграђена је у 16. вијеку, а осим одбрамбене имала је и функцију затвора.

Фото: Милош Самарџић

Тачно вријеме изградње је непознато, али будући да се тврђава први пут у писаним документима помиње 1664. године у путописима Евлије Челебије, претпоставља се да је изградња њеног нуклеуса започета након краће доминације Шпанаца Херцег Новим (1538-1539). Да је Kанли кула грађена дијелом и од неке друге, вјероватно хуманитарне грађевине, утврђено је проналаском надвратника са дијелом латинског назива “про паце”.

Даљи развој текао је дужи временски период, па се у континуитету градње и примјени изворних архитектонских израза карактеристичних за одређене периоде јасно огледа архитектонски значај грађевине. Иако је дјело турских градитеља и представља архитектуру аутентичну за доба њихове владавине, и сви будући владари су оставили трагове, па су данас у појединим сегментима тврђаве видљиви и млетачки и аустроугарски систем изградње.

Посебно је занимљива цистијерна, која је временом претворена у затворску ћелију. На зидовима су уочљиви цртежи затвореника, галије, рибе, грбови, крстови, као и имена и датуми. Будући да су нацртане галије блиске типу који је Турска користила током 16. и 17. вијека, вјероватно је да је цистијерна у тамницу претворена рано и да су је Турци до краја владавине користили за те сврхе.

Данас једна од омиљених дестинација туриста који посјете Херцег Нови, добила је функцију љетње позорнице која прима преко 1.500 гледалаца, што је Канли кули донијело титулу једне од најљепших отворених позорница на Јадрану.

Шпањола

По преузимању власти од стране Турака, Шпанци су за вријеме своје кратке, једногодишње владавине, обнављали градске тврђаве и куле. Oни су 1538. године изградили утврђење Шпањола, како га назива домицилно становништво, иако у писаним траговима (картама и гравирима), стоји назив „Горњи град“.

Фото: Вук Илић

Само годину дана након тога, Турци су поново освојили град. Данашњи изглед тврђаве везан је за период друге владавине Турака, од 1548. године, када су Турци порушили мању тврђаву и изградили нову, али име Шпањола се задржало до данас.

О изградњи тврђаве од стране Турака свједочи орјентална архитектура и натпис над улазом. Ово је фортификација са огромним зидинама и четири циркуларна бастиона на сваком углу. Главни улаз је на источној страни и обезбјеђен вањским зидом, док је јужна страна окренута мору.

Шпањола је с временом претрпјела више модификација, прво од стране Млечана, а потом и Аустроугара. Имала је карактер дефанзивне тврђаве све до почетка 20. Вијека, када је у Другом свјетском рату коришћена као затвор.

Шпањола се налази на брежуљку Бајер, на сјеверозападној страни града, на надморској висини од око 170 метара. Са тврђаве се пружа изузетан поглед на улаз у Бококоторски залив.

Цитадела

Тврђава Цитадела (Мацел, Мецалуна) саграђена је за вријеме Млетачке владавине на самој обали, тако да су јој јужне зидине у мору.

 Фото: Милош Самарџић

Цитадела је 1702. године повезана јаким зидом са Доњим градом, о чему свједочи натпис који је постављен близу капуцинског самостана (данашња црква Светог Леополда). Цитадела је, са тврђавом Форте маре, имала одбрамбени карактер, као тврђава при мору. У њеном саставу је и камени мост изнад данашњег Шеталишта пет Даница.

Цитадела је страдала за вријеме последњег земљотреса, 1979. године, а остаци зидина данас се налазе на дијелу обале и у мору.

Мамула и Арза

Утврда Мамула изграђена је на малом острву Ластавица, на улазу у Бококоторски залив, удаљеном од Херцег Новог 3,4 наутичке миље. Кружног је облика, пречника око 200 метара и представља једну од највећих и најбоље очуваних аустријских фортификација на Јадрану.

Фото: Милош Самарџић

Име је добила по аустријском генералу и намјеснику Далмације Лазару Мамули, који је изградио ово утврђење средином 19. вијека. Тврђаву, која је била пројектована за војне операције, Аустроугарска је подигла као један од важнијих фортификационих објеката који је штитио улаз у Бококоторски залив. Према оцјенама зналаца, ово утврђење представља ремек дјело војног неимарства.

Заједно са осталим фотификационим објектима залива била је преузета од ратне морнарице Краљевине Југославије и чинила је дио обалне одбране у периоду између два свјетска рата.

Због свог изолованог положаја, тврђава је у оба свјетска рата коришћена као затвор, о чему говори текст на спомен плочи од црног мермера која је постављена са десне стране улаза. Кампо Мамула, назив је некадашњег казамата у Првом и Другом свјетском рату, а у Другом свјетском рату и логора у који су затварани становници са територије Боке которске и источне Херцеговине.

Улаз у тврђаву формиран је на сјевероисточном дијелу и до њега се долази преко покретног моста, који је премошћавао релативно широк ров, док је са преосталих страна свијета њена обала стрма и неприступачна.  Читав комплекс тврђаве изграђен је од крупних, фино тесаних камених квадера, једнаке величине, сложених у правилне хоризонталне редове. Положај и сам облик тврђаве прате конфигурацију острва.

Заједно са Мамулом, тврђава Арза припада фортификацијском систему одбране Боке которске. Ову утврду је изградила Аустроугарска монархија око 1850. године, како би ојачала бедем који је бранио улаз у залив. Утврда Арза смјештена је на истоименом рту,  на полуострву Луштица, једну наутичку миљу источно од тврђаве Мамула.

Градски музеј „Мирко Комненовић“

Мирко Kомненовић, дугогодишњи градоначелник Херцег Новог, министар у Влади Kраљевине Југославије и добротвор, оставио је тестаментом кућу граду, са жељом да у њој буде основан Градски музеј. Kућа у којој је смјештен Музеј саграђена је крајем 18. вијека у необарокном стилу. Музеј је основан 1949. године, а отворен за јавност 28.10.1953. године.

Градски музеј је комплексног типа, и садржи неколико збирки: Археолошка збирка (одјељење за праисторију, одјељење античке археологије са подморском археологијом и одјељење раног средњег вијека са лапидаријумом), Историјска збирка, Умјетничка збирка (збирка савремене умјетности и збирка икона) и Етнолошка збирка (градска и сеоска).

Археолошка збирка Музеја провешће вас кроз далеку историју Херцег Новог: од станишта најранијих носилаца источнојадранских праисторијских култура, преко илирских племена, античког периода, до раног средњег вијека о којем свједочи, између осталог, парапетна плоча и дијелови олтарске преграде из цркве Св. Томе у Kутима из 11. вијека, као врхунац прероманичке декоративне умјетности.

Кроз Историјску збирку се можете упознати са збивањима од оснивања Херцег Новог 1382. године до 20. вијека, тачније са: босанским, турским и млетачким периодом, владавином Француске, Русије и Аустроугарске, као и фотографијама из доба НОР-а.

У Етнолошкој збирци представљен је начин живота у граду и на селу с краја 19. и почетка 20. вијека. Један од најзначајнијих експоната је радни сто Мирка Kомненовића, на којем су предмети из поморске збирке предака Kомненовића.

Музеј посједује и Збирку икона, од којих се истичу оне рађене стилом бококоторске иконографске школе Рафаиловић - Димитријевић, као и руске и грчке иконе.

Посјетиоцима Градског музеја поглед плијени и ботаничка башта са биљкама из свих крајева свијета, које су поморци из наших крајева доносили са својих путовања како би оплемењивали Херцег Нови.

Музеј је данас дио градске јавне установе културе, заједно са галеријом „Јосип Бепо Бенковић“ и „Домом старог капетана Штумбергера“ који се налази у Баошићима. Више информација на: https://www.mighn.me/

Манастир Савина

Kомплекс манастира Савина састоји се од двије цркве посвећене Успењу Богородице, манастирског конака са ризницом и цркве Св. Саве, издвојене на оближњем брежуљку.

Фото: Милош Самарџић

Над вратима мале цркве Успења Богородице, са унутрашње стране је фреско-натпис из 1831. године, гдје се као година настанка ове цркве помиње 1030. година, али се по стилским карактеристикама сматра вјероватнијим да црква потиче из времена Kосача. На унутрашњим зидовима откривено је неколико слојева фреско-сликарства, а најстарији је пронађен испод слоја фресака из 1565. године. Иконостас је састављен од више дјелова из разних епоха.

Велику цркву Успења Богородице градио је од 1777. до 1799. године корчулански мајстор Никола Форетић. Сачувана документа говоре да је током првих осам година у изградњи учествовало 8.454 радника. У архитектонском смислу црква је мјешавина стилова од византијског, преко романо–грчког, до барокног и представља прави примјер успјешног споја источне и западне културе.

У манастирској ризници се налазе изузетно вриједни експонати, међу којима: кристални крст Св. Саве из 13. вијека, кивот манастира Тврдош из 1615. године, плаштаница из 1642. године, сребрна петохљебница из 1648. године, путир из 1650. године, јеванђеље из 1685. године, јединствен портрет руског цара Петра Великог, као и низ резбарених и богато украшених ручних и пријестоних крстова. Манастир чува и икону Мајке Божије, звану Савинска Богородица, коју побожан народ, без разлике у вјери, сматра чудотворном. Велики број вриједних књига и докумената налази се у манастирској библиотеци.

Црква Св. Саве смјештена је на брежуљку изнад конака. Предање каже да је саградио Свети Сава у 13. вијеку. По њему је и манастир добио име, као и цијело мјесто у којем се налази. Око цркве је порта и невелико гробље са познатим видиковцем и погледом на манастир и Боку, чак до Ловћена.

Манастирском комплексу припада и црква Веведење Пресвете Богородице из 19. вијека, која се налази на острвцету у непосредној близини увале Жањиц, на Луштици.

Уз савински комплекс, Херцег Нови и његова околина обилују сакралним споменицима и црквама који се истичу својом архитектонском вриједношћу, историјским значајем и љепотом. Треба поменути остатке архитектонске пластике цркве Св. Петра у Бијелој који припадају раздобљу од 9. до 11. вијека, парапетну плочу цркве Св. Томе у Кутима из 11. вијека, цркву Ризе Богородице у Бијелој која представља значајан комплекс у фреско-сликарству, као и цркву Св. Стефана у Сушћепану изграђену за вријеме Твртка или Херцег Стјепана, уз чије бочне зидове су уграђена два грифона, који спадају у најљепше примјерке архитектуре преромантичког стила. Црква Св. Ђорђа на Топлој изграђена је у 17. вијеку, након заузимања града од стране Млечана, а данас чува изузетно вриједну и ријетку италско-критску кружну икону Св. Петра и Павла. Тик уз њу је у 18. вијеку изграђена црква Св. Вaзнесења Христовог, чија је унутрашњост богато украшена даровима знаменитих људи. На једном од најљепших видиковаца града налази се католичка црква Св. Ане из 16. вијека, саграђена на темељима православне цркве Св. Петке коју cу Турци срушили 1483. године. У западном дјелу града, непосредно уз самостан из 17. вијека дозидана је црква Св. Антона.

Црква Светог Арханђела Михаила

У центру херцегновског Старог града, на Тргу Херцега Стефана или популарно Белависти, налази се црква Св. Арханђела Михаила из 19. вијека. По својој архитектонској и амбијенталној складности, те умјетничкој изради, овај храм, иако навелик, спада међу најљепше у Црној Гори.

Фото: Милош Самарџић

Изградња цркве је почела 1883. године, а дизајнирана је од стране Милана Kарловца. Градња је довршена и црква освештана 1911. године.

Црква Св. Арханђела Михаила има облик грчког крста, са свим једнаким странама. Направљена је од финих клесаних блокова са Kорчуле. Својом општом просторном концепцијом византијског стила, украсним елементима романо-готичке и исламске реминисценције, ова грађевина еклектичког духа представља изузетно успјешан и маштовит спој стилова и једна је од љепших цркава на овом подручју. Иконостас од бијелог и италијанског мермера израдио је мајстор Билинић из Сплита, а иконе осликао чешки сликар Фрањо Циглар.

Црква Светог Јеронима

На Тргу Мића Павловића, у Старом граду, налази се католичка парохијска црква Св. Јеронима из 17. вијека, са изузетно вриједном ризницом умјетничких дјела.

Фото: Радио телевизија Херцег Нови

1688. године почела је изградња цркве која је посвећена заштитнику града Светом Јерониму. Стара католичка црква је срушена у 19. вијеку, а на њеном мјесту 1856. године изграђена она која постоји и данас.

Ризница цркве Светог Јеронима друга је највриједнија у Херцег Новом, одмах послије ризнице манастира Савина. У њој се чува изузетно дјело чувеног иконописца Трипа Kокоље, икона Свете Ане урађена на дрвету. На главном црквеном олтару налази се икона Богородице са свецима и погледом на Горњи град и брдо гдје су подигнуте цркве Свете Ане и Свете Петке.

Црква Светог Леополда

Поред цркве Св. Јеронима налази се црква Св. Леополда Мандића из 17. вијека.

Фото: Милош Самарџић

Ова католичка црква је направљена по наредби Јеронима Kорнера, 1688. године, одмах након окупације града од стране Млечана. Оригинално је била посвећена Светој Богородици, а касније Светом Фрању. Цркву су служили фратри-капуцини, два свештеника и два монаха изабрани због својих заслуга током рата са Турцима. У непосредној близини је подигнута управа војне болнице у којој су капуцини обављали службу, а радила је и школа за младе.

Данас је црква посвећена Светом Леополду Мандићу (1866-1942) који је рођен у Херцег Новом, 1882. године је приступио у капуцинско сјемениште и посветио свој живот вјери. Његово крштено име је било Богдан, а Херцег Нови је напустио са 16 година и отишао у Падову у Италију, гдје је 52 године служио као свештеник. Леополд Мандић је проглашен свецем 1983. године. Дан цркве је 12. мај, дан рођења Леополда Мандића.

Његошева школа

Године 1813, исте када се родио Петар Други Петровић Његош, јеромонах савински Јосиф Троповић обновио је рад топаљске школе у оквиру цркве Светог Вазнесења Господњег (Светог Спаса) на Топлој. Она се у архивској грађи називала „школа просвјешченија“, а према књигама инвентара и рачуна из тог периода, постојала је још прије 1788. године.

Фото: Срђан Марловић

Школа је свој врхунац имала под руководством јеромонаха Троповића, а њен најзнаменитији ђак био је Петар Други Петровић Његош.

Значај рада ове школе је засигурно у том времену био познат, када је и Свети Петар Цетињски као архијереј, поклонио повјерење за образовање свог синовца, Петра Другог Петровића Његоша, узорном учитељу Јосифу Троповићу, тадашњем пароху топаљском и калуђеру савинском. Његош је под руковођењем свог првог учитеља стицао основна знања из италијанског језика, математике, црквено-словенског језика и црквеног појања. Претпоставља се да су прве школе, које је Његош основао тридесетих година 19. вијека на Цетињу и у Добрском селу, рађене по угледу на ову коју је сам владика похађао на Топлој.

Објекат који данас зовемо „Његошева школа“ обновљен је у сусрет обиљежавању 300. година од оснивања Топаљске комунитади, претече данашње општинске управе, и отворен за јавност 2018. године.

Поставка изложбених предмета обновљеног објекта и музеја „Његошева школа“  везује се за историјат школе при цркви Св. Спаса, као и за личност Јосифа Троповића, са акцентом на период у којем је Његош похађао школу на Топлој. С обзиром на тематику, сав изложени материјал временски је омеђен од краја 18. до првих деценија 19. вијека. Поставка укључује и одређен број предмета, различитих докумената и ликовних представа који су у то време били основни уџбеници.

Кућа нобеловца Ива Андрића

Једина кућа коју је књижевник Иво Андрић за живота саздао налази се у Херцег Новом. Грађена је од 1962. до 1963. године, према пројекту београдског архитекте и сликара Војислава Ђокића. Нобеловац је са супругом Милицом Бабић живио у њој од 1963. до 1968. године.

Фото: Милош Самарџић

Пет година Андрићевог херцегновског живота биле су испуњене спокојем и срећом, о чему свједоче цитати: „Kад седим пред кућом, ја имам пред собом видик који изгледа као да га је бирао неки љубитељ природних лепота а не игра случаја“; „Мени је било лепо у Херцег Новом. За ведрих дана, са балкона своје куће често сам гледао и размишљао о црногорском владици. О Боку Kоторску отимали су се Млечани, Турци, Шпанци, Руси, Аустријанци... Kако и не би о такву лепоту!“

Ревитализација објекта реализована је у периоду од 2018. до  2020. године, кроз пројекат прекограничне сарадње „Co.Co.Tour“, који је спровела Општина Херцег Нови.

У двије просторије у приземљу представљен је Андрићев живот у Херцег Новомм, кроз фотографије писца на тераси куће и у башти, као и на неким препознатљивим локацијама у граду: Шеталиште 5 Даница, киоск код парка „Бока“, у барци током излета по заливу. Фотографије на спрату, у библиотеци и кабинету, представљају Андрића као књижевника, нобеловца и дипломату.

Дворишни простор преуређен је за потребе одржавања културних манифестација. У дну баште је биста Ива Андрића, рад академског вајара Николе Kоке Јанковића из 1974. године. На основу списка биљака који је саставио сам Андрић, засађене су саднице 51 флорне врсте које су некада красиле ову раскошну башту.

Аутори сталне музејске поставке „Андрићеве новске стазе, лица, предјели“ су кустос Татјана Kорићанац и др Владимир Рогановић, чији текстови из књиге „Андрић у Херцег Новом“ прате фотографије, уз цитате о умјетности, љепоти, мору, животу и људској судбини из Андрићевих „Знакова поред пута“. Изложене су реплике Нобелове дипломе и Нобелове медаље и стилско огледало, једини сачуван оригинални предмет из Андрићеве куће.

Павиљон Градске музике

Павиљон Градске музике подигнут је на остацима бастиона Св. Јеронима, а довршен  1919. године. Темељна обнова павиљона на Kарачи, у језгру Старог града, обављена на стогодишњицу његовог постојања 2019-20. године, а подразумијевала је комплексне радове, ревитализацију и афирмацију објекта и свих његових историјских слојева.

Фото: Срђан Марловић

Сложеним интервенцијама дошло се до података о изворним елементима појединих дијелова ентеријера, од којих се може издвојити расвјета од бохемијског кристала, која је сада обновљена у изворном духу из 1935. године, и то ангажовањем истог произвођача.

Сви радови на фасади и у унутрашњости објекта из аустроугарског периода изведени су уз потпуно поштовање правила архитектонско-конзерваторске струке и у сталној сарадњи са Управом за заштиту културних добара. Сарадник на пројекту био је архитекта и конзерватор из Херцег Новог, Срђан Марловић, који је за обнову Павиљона Градске музике добио награду на Салону архитектуре Црне Горе.

Адаптацијом је Херцег Нови добио објекат од изузетног историјског и културног значаја за град, а Градска музика након више од 130 година постојања просторије за рад достојне традиције и значаја овог, најстаријег удружења у граду.

Титова вила „Галеб“

Окружена богатом боровом шумом, у оквиру комплекса Института Игало, Титова вила „Галеб“ позиционирана је тако да пружа прелијеп поглед на улаз у Бококоторски залив. Представља једну од луксузних вила које су изграђене за доживотног предсједника СФРЈ, Јосипа Броза Тита. Разлог за њену изградњу било је Титово лијечење у Институту, које је било толико ефикасно да је донијета одлука о градњи виле у близини ове бање.

Фото:  Институт Игало

Вила је изграђена 1976. године и цијели процес је трајао само шест мјесеци. Има четири нивоа, 137 соба и површину од 5.500 квадратних метара. Вила је дизајнирана за боравак око 30 гостију, са опцијом коришћења медицинских и рехабилитационих објеката. Предсједник Тито је у званичној посјети боравио четири пута, а његова жена Јованка једном.

Данас вилу „Галеб“ можете посјетити туристички и обићи просторије у којима су Тито и његови сарадници одржавали састанке, гледали филмове, затим Титов и Јованкин апартман који су најекслузивнији дјелови виле, као и апартмане у којима су одсједали Титови гости и блиски сарадници. Многима најинтересантнији дио је атомско склониште, саграђено у случају изненадног почетка рата.  Испод виле се налази парк површине више од 75.000 квадратних метара.