Археолошки налази из пећине Врањај  и са полуострва Луштица, свједоче о зачецима цивилизације на овим просторима још у неолиту и раном бронзаном добу. Пећина Врањај налази се у масиву планине Орјен изнад извора Диздарица и данас је најстарије археолошко налазиште из праисторије херцегновског краја и открива простор на којем се преплићу културе праисторијских фаза.

   

Sudovi iz pećine Vranjaj-eneolit, bronzano doba, 1700-800 g.p.n.e

У III вијеку нове ере, послије побједе над Илирима, овим крајевима је завладала Римска империја.
Након пропасти западног римског царства 476. године, овим крајевима доминира Византија. Словенска племена доста густо насељавају ове просторе у VII вијеку, у периоду када на тлу Византије ничу прве државе - жупе, у почетку зависне од Византије, а касније постепено стичу независност и политичку аутономију. На простору око данашњег Херцег-Новог формира се Жупа Драчевица. Већ од X вијека Драчевица губи независност, постаје плијен зетских кнежева, али не задуго јер слиједи период Немањића. Послије смрти цара Душана, Драчевицом, за кратко, влада кнез Војислав Војновић, а затим Балшићи.
У жељи да Босна добије излаз на море и да се емнципује од дубровачке луке,  босански краљ Твртко И Котроманић заузима Драчевицу 1378. године. На брежуљку утврђује нови град 1382. године с намјером да га развија као значајан трговачки, поморски и занатски центар и даје му име Свети Стјепан. Као један од најмлађих градова на Јадрану називају га и Нови, Каструм Новум, Кастел Нуово.
Своје данашње име добио је у вријеме владавине Херцег Стјепана Вукчића Косаче, када је доживио највећи процват и развој. Долази до снажног развоја оружарских, златарских, ковачких и обућарских заната. Из тог су периода сачувани значајни примјерци златарског умијећа који се чувају у Ризници Манастира Савина.

 

                                     
 

Povelja kralja Tvrtka I od 2.12.1382. god.

  Tvrtko I na
bareljefu vajara Afrana Hodžića

Херцег Стјепана наслеђује његов син Влатко, али упркос снажном отпору не успијева да одоли турској војсци која Нови осваја 1482. године.
Турским освајањем почиње нови период историје Херцег-Новог. Турци предузимају опсежне радове на утврђењу града. Има доста индиција да је тада саграђена тврђава Шпањола која доминира градом и околним простором.
Флота шпанског адмирала Андреа Дорије изненада је стигла под Херцег Нови јуна 1538. године. Сутрадан су Турци предали град Шпанцима, који су ту оставили посаду од 6000 људи. Уочивши значај утврђења које доминира градом на највишој коти, Шпанци су одмах започеви поправку бедема и тог утврђења. Међу локалним становништвом, утврђење је добило име Шпањола, иако се у највећем броју докумената оно назива Горњи град. Само девет мјесеци касније, у јулу 1539. године, турски адмирал Хајредин Барбароса са огромном флотом осваја град, послије дуге и тешке борбе. Према свједочењу путописца Евлије Челебића, који је Херцег-Нови посјетио 1664. године, град је свратиште, уточиште и спремиште страних гусара, као и транзитно мјесто за трговину робљем.
Земљотрес који 1667. године посебно погодио Дубровник, донио је велика разарања и Херцег-Новом. Исте године Турци приступају обнови града, међутим осјећа се све већи притисак Млетачке Републике и њених савезника да се Херцег Нови врати у хришћанске руке.
Након 30 дана жестоких борби, 30. септембар 1687. године, након два вијека турске владавине, град отимају Млечани на челу са војсковођом Јеронимом Корнером и одмах прилазе реконструкцији порушених утврђења.
Млечани владају све до пропасти Млетачке Републике 1797. године. Од тада долази до честих промјена управе у Херцег-Новом.
Аустријанци су владали до 1806. године. У то доба, Херцег-Нови је од првобитне трговачке функције, сада преузео улогу стратегијске одбране улаза у Боку Которску, што је историја касније потврђивала.
Након тога, власт преузимају Руси до 1807. године, а потом Французи. Дана 14. октобра 1813. године Бокељи и Црногорци, потпомогнути с мора Енглезима, заузимају Нови и држе га све до 6. јуна 1814. године када га је заузела аустријска војска, послије велике и тешке борбе.

До 1918. године град је био под Аустроугарском управом. Затим долази до уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевину, односно нешто касније у Југославију. Након капитулације Југославије 1941. године у граду су као окупатори били Италијани, а затим и Њемци. Херцег-Нови је ослобођен, 28. октобра 1944. године и тај датум се данас слави као Дан ослобођења града и Празник града.

Панорама града

На значајном и атрактивном простору између највише планине динарског масива Орјена (1895 m) и улаза у један од најљепших залива свијета  Боку Которску, смјестио се амфитеатрално Херцег-Нови,  најмлађа средњовјековна грађевина на Јадрану.

Налази се на 42"27' сјеверне географске ширине и 18"33' источне географске ширине. Општина Херцег-Нови се простире на површини од 235 km2,  има 30.864 становника (Попис из 2011.) и обухвата насеља: Херцег-Нови, Њивице, Жвиње, Шпуље, Игало, Суторина, Пријевор, Мојдеж, Ратишевина, Сушћепан, Требесин, Камено, Мокрине, Крушевице, Ситница, Врбањ, Убли, Жлијеби, Поди, Мељине, Зеленика, Кути, Сасовићи, Кумбор, Ђеновићи, Баошићи, Бијела, Јошица, Каменари, Ђурићи, Бјелске Крушевице, Репаји, Росе, Забрђе, Клинци, Радованићи, Мркови, Бргули и Мардари.

Клима

Град  има специфичну микроклиму која је условљена јужном експозицијом, близином мора, кречњачком подлогом и планинским залеђем које спречава продор хладних ваздушних маса. Клима је медитеранска: сува и топла љета, а благе зиме. Херцег-Нови има врло високу просјечну годишњу температуру ваздуха која износи 16,2 0C (приближно исту имају медитерански градови као што су Напуљ и Лисабон) и чак просјечно годишње око 200 сунчаних дана. Температура мора у љетним мјесецима је око 24 0C. Салинитет мора износи 38%0. Годишњи просјек падавина је 1.930 mm/m2.  Релативна влажност ваздуха у љетном периоду износи 63%, док у јесен достиже и до 80%.Средњи ваздушни притисак износи 1011милибара. Љети, у јулу и августу, град има просјечно 10,7 сунчаних сати дневно, док је годишњи просјек 6,5 сунчаних сати дневно.  Карактеристична су, такође, и мала температурна колебања тако да је просјечна дневна осцилација температуре само око 4 0C. Просјечна дневна температура морске воде током љетњих мјесеци од 22 - 26 0C и приближно иста просјечна дневна температура ваздуха омогућава сезону купања у трајању од преко пет мјесеци.

Ружа вјетрова

Карактеристицни вјетрови који дувају су: маестрал –западни вјетар, дува претежно љети; бура -сјеверни вјетар, дува претежно зими; југо - јужни вјетар, дува претежно зими; шилок – јужнивјетар, дува током године; ту су још и  грего, леванат, трамунтана, оштријал и пуленат - мање чести вјетрови.

Рељефне карактеристике

Изнад Новога се уздиже планина Орјен (1.895 m познат по својим ендемским врстама, рекреативним стазама и скијању у касним прољећним, понекад и раним љетњим мјесецима). Околна брда  Добраштица (1.570 m) и Радоштак (1.441 m) . Наспрам града налази се полуострво Луштица, чији је највиши врх Обосник (586 m). Сам улаз у Бококоторски залив се налази измеду ртова Оштро  и Мириште и ширине је  2.900 метара.

Морске струје у херцегновском заливу слабијег су интензитета, изузев у вријеме јаких киша, када излазне струје у тјеснацу достижу брзину од 2,5 чвора. Морске струје често мијењају правац, а главна долази са југоистока и иде према сјеверозападу. Просјечна дубина воде у заливу је 27,8 метара, а максимална је 61 метар.