На значајном и атрактивном простору између највише планине динарског масива Орјена (1895 m) и улаза у један од најљепших залива свијета Боку Которску, смјестио се амфитеатрално Херцег-Нови, најмлађа средњовјековна грађевина на Јадрану.
Налази се на 42"27' сјеверне географске ширине и 18"33' источне географске ширине. Општина Херцег-Нови се простире на површини од 235 km2, има 30.864 становника (Попис из 2011.) и обухвата насеља: Херцег-Нови, Њивице, Жвиње, Шпуље, Игало, Суторина, Пријевор, Мојдеж, Ратишевина, Сушћепан, Требесин, Камено, Мокрине, Крушевице, Ситница, Врбањ, Убли, Жлијеби, Поди, Мељине, Зеленика, Кути, Сасовићи, Кумбор, Ђеновићи, Баошићи, Бијела, Јошица, Каменари, Ђурићи, Бјелске Крушевице, Репаји, Росе, Забрђе, Клинци, Радованићи, Мркови, Бргули и Мардари.
Клима
Град има специфичну микроклиму која је условљена јужном експозицијом, близином мора, кречњачком подлогом и планинским залеђем које спречава продор хладних ваздушних маса. Клима је медитеранска: сува и топла љета, а благе зиме. Херцег-Нови има врло високу просјечну годишњу температуру ваздуха која износи 16,2 0C (приближно исту имају медитерански градови као што су Напуљ и Лисабон) и чак просјечно годишње око 200 сунчаних дана. Температура мора у љетним мјесецима је око 24 0C. Салинитет мора износи 38%0. Годишњи просјек падавина је 1.930 mm/m2. Релативна влажност ваздуха у љетном периоду износи 63%, док у јесен достиже и до 80%.Средњи ваздушни притисак износи 1011милибара. Љети, у јулу и августу, град има просјечно 10,7 сунчаних сати дневно, док је годишњи просјек 6,5 сунчаних сати дневно. Карактеристична су, такође, и мала температурна колебања тако да је просјечна дневна осцилација температуре само око 4 0C. Просјечна дневна температура морске воде током љетњих мјесеци од 22 - 26 0C и приближно иста просјечна дневна температура ваздуха омогућава сезону купања у трајању од преко пет мјесеци.
Ружа вјетрова
Карактеристицни вјетрови који дувају су: маестрал –западни вјетар, дува претежно љети; бура -сјеверни вјетар, дува претежно зими; југо - јужни вјетар, дува претежно зими; шилок – јужнивјетар, дува током године; ту су још и грего, леванат, трамунтана, оштријал и пуленат - мање чести вјетрови.
Рељефне карактеристике
Изнад Новога се уздиже планина Орјен (1.895 m познат по својим ендемским врстама, рекреативним стазама и скијању у касним прољећним, понекад и раним љетњим мјесецима). Околна брда Добраштица (1.570 m) и Радоштак (1.441 m) . Наспрам града налази се полуострво Луштица, чији је највиши врх Обосник (586 m). Сам улаз у Бококоторски залив се налази измеду ртова Оштро и Мириште и ширине је 2.900 метара.
Морске струје у херцегновском заливу слабијег су интензитета, изузев у вријеме јаких киша, када излазне струје у тјеснацу достижу брзину од 2,5 чвора. Морске струје често мијењају правац, а главна долази са југоистока и иде према сјеверозападу. Просјечна дубина воде у заливу је 27,8 метара, а максимална је 61 метар.
