Сунчан дан, навијање на плажи Раффаелло, балун у ваздуху и аплаузи публике за атрактивне потезе у мору од 14 степени – у Херцег Новом се и овог фебруара играо пицигин.

Већ традиционално, девети пут, Празник мимозе понудио је један од најатрактивнијих спортско-забавних програма у којем је учествовало 11 екипа, међу којима је први пут био и женски тим – Галиотице. Турнир је имао и хуманитарни карактер, којем су се придружили и освајачи прва три мјеста и у цјелости донирали своје награде.У поретку на врху табеле није било промјена – четврту годину заредом побједник је екипа Зеленичке тихе вале: Иван Матовић, Милан Костић, Лазар Вуксановић, Душан Вујиновић и Владимир Павловић.

„Ове године се, за разлику од прошлих, нисмо нешто нарочито спремали, али опет смо показали да смо најбољи и да се пицигин још игра у Зеленици. Имали смо добру конкуренцију, посебно истичем екипу из Хрватске која игра другачије пицигин, али ипак се, изгледа, судијама и публици више свиђа наш стил игре“, казао је Матовић.

Другопласирана екипа Удруга Макарски пицигин играла је у саставу: Роко Саничић, Марио Пихлер, Нино Равлић, Милан Грубишић, Миховил Мариновић и Марино Поповић.

„Дошао сам чак из Шведске само ради овога, као појачање екипи, зато што сам чуо утиске од прошле године и рекао сам да морам доћи. И стварно, нисам се разочарао, већ одушевио људима, временом, проводом. Свака част на организацији, на гостопримству, на свему“, казао је Саничић и најавио да сљедећи пут стижу са још двије екипе и „циљају злато, сребро и бронзу“.

Треће мјесто освојила је екипа Блавори – Немања Мандић, Лука Љубисављевић, Иван Самарџић, Марко Божовић и Раде Ђукић.

„Ушли смо са нула стреса и сто посто самопоуздања, а ако наставимо овако, мислим да сљедеће године можемо да освојимо турнир“, истакао је Мандић.

Пехар за најатрактивнији потез додијељен је Лазару Вуксановићу из екипе Зеленичке тихе вале, а признање за најмлађег учесника понио је Александар Дабовић, члан екипе Гот.

„Други пут сам на такмичењу у пицигину и други пут освајам ово признање, мада сам прошле године прескочио јер ми је рука била повријеђена. Много сам узбуђен. Море је било хладно, али је сунчан дан па је лакше. Свака част свим учесницима“, казао је Дабовић.

Чланица женске екипе Галиотице и најстарија учесница турнира, Рада Ђаковић, каже да је идеја о формирању прве женске поставе у пицигину дошла „сасвим спонтано, случајно и у задњи вакат“.

„Да је било мало више времена, да се мало боље конкурише овим мушкима, било би боље, али ми смо се одлично снашле. Оно што је најбитније, хтјеле смо да покренемо мало праве новске женске енергије на, по мени, једном од најатрактивнијих програма Празника мимозе. Надам се да ће заживјети женски пицигин“, казала је Ђаковић.

Девети турнир у пицигину наступом су отворили Градска музика, први и млађи ансамбл мажоретки и тромбоњери, што је један од новитета, истиче организатор Вуксан Стаменковић.

„Уз пехаре побједницима, статуе учесницима, новитет је и то што су сви добили чланске карте као успомену на овогодишњи турнир. Било је изузетно добро, сви су се одазвали, и небо и сунце су дали свој допринос. Овогодишње изненађење била је женска екипа, Рада је направила перформанс и допринијела да турнир буде још бољи него иначе“, казао је Стаменковић.

Наредна година биће јубиларна, па је организацијски тим већ почео да разматра како да десети турнир у пицигину буде још бољи, и када је ријеч о промоцији и организацији. Вјерују да ће имати подршку да направе још један фебруарски спектакл и из Херцег Новог пошаљу најљепше приче.