Херцег Нови, Требиње и Конавле заједнички су реализовали двогодишњи прекогранични пројекат „WATERLINK“, у циљу смањења губитака на водоводним мрежама.

Пројекат је одобрен у оквиру „Interreg IPA програма Хрватска – Босна и Херцеговина – Црна Гора 2021-2027“. Укупна вриједност пројекта је 1639000 еура, од чега ЕУ финансира 85% кроз бесповратна средства, а остатак партнери на пројекту.
На конференцији на којој су представљени резултати имплементације пројекта потпредсједник Општине Херцег Нови, Иван Отовић, истакао је значај пројеката попут овог, посебно у периоду када се локалне самоуправе широм Европе суочавају са проблемима у снабдијевању водом.
„Ово је једно лијепо искуство, један користан пројекат и драго ми је што чујем да су сви пројектни циљеви успјешно реализовани. Вјерујем да ћемо у будућности заједнички сарађивати и сви смо свјесни чињенице да је Црна Гора прва наредна чланица Европске уније. То ће нам омогућити приступ још неким фондовима, а бићемо и дио ових прекограничних програма. Вјерујем да ћемо и у будућности сарађивати на сличним пројектима. Неопходно је да будемо упућени једни на друге, да развијамо нашу сарадњу и да се заједнички боримо са свим изазовима које нова времена доносе пред нама“, рекао је он.
Пројект менаџер, Наташа Тучић казала је да је главни носилац пројекта град Требиње.
„За град Требиње је кроз овај пројекат набављена значајна опрема за наше водоводно предузеће, која је уграђена у водоводни систем Требиња. Набављено је и возило-цистерна, за којим је предузеће исказало потребу. Поред опреме и возила, урађено је комплетно снимање читаве водоводне мреже, а сви подаци унесени су у ГИС. Наша стручна лица из „Водовода“ прошла су низ обука, гдје су научила да на квалитетнији начин користе мјерну опрему набављену кроз пројекат, као и опрему за откривање губитака на мрежи“, рекла је Тучић.
Суштина је у интегралном управљању водоводним системом, не само у рјешавању проблема квара, већ у проналаску узрока и кориштењу базе података, што је изразито важно због губитака на мрежи. То није само техничко питање, већ и економско, из области економије, енергетике, туризма, заштите животне средине и квалитета живота становника.

Према ријечима директорице „Водовода и канализације“ Херцег Нови, Оливере Доклестић водоводни систем стално мора да се поправља и унапређује.
„Његова база података стално мора да се дорађује и мора да се ради на анализама стања, јер сам податак за себе ништа не значи ако из њега не произађе некаква анализа, закључци и стратегија. Губи се преко 60 одсто воде у зимском периоду, у љетњем је то нешто мање. Оно што је релевантан податак о губицима у водоводном систему јесте ноћна потрошња, када немате максималну потрошњу великих потрошача. Нама ноћна потрошња тачно може да каже, на основу телеметрије, за сваки резервоар колика му је минимална ноћна потрошња – да ли је то 20, 30, 40, 50 или више процената“, казала је она.
Руководилац Центра за мониторинг, Петар Одаловић представио је опрему обезбијеђену посредством пројекта за побољшано праћење протока и притисака, као и ефикасније детектовање кварова. Први наредни позив, како је саопштено, у оквиру Interreg IPA програма услиједиће 2028. године.
Конференцији су испред херцегновске локалне самоуправе присуствовали и потпредсједница Скупштине општине Херцег Нови, Драгана Станишић и Секретар за екологију и енергетску ефикасност, Глиго Томановић.
Фото: РТХН