У галерији Јосип Бепо Бенковић синоћ је отворен 59. Зимски ликовни салон, једна од најдуговјечнијих и најзначајнијих колективних изложби савремене умјетности у региону.

Поставку под концептом (Не)Припадање чине радови 34 умјетника из Црне Горе и држава региона. Прва награда припала је Ратку Одаловићу за слику Путник, друга Марку Петровићу Његошу за скулптуру Фосил језгра, а трећа Лидији Никчевић за слику Три стабла.
Зимски салон проистекао је из стваралачке и педагошке енергије херцегновске Умјетничке школе, која је обликовала естетску свијест и промовисала умјетност као критички и креативни одговор на стварност, подсјетила је министарка културе и медија, др Тамара Вујовић отварајући изложбу.
„Херцег Нови је, можда природније од многих других градова, изњедрио такву манифестацију. Град слојева и сусрета, град који живи на ивици копна и мора, увијек је био простор прелаза између култура и поетика. Овдје хоризонт никада није затворен, он стално подсјећа колико је умјетност отворен процес. Управо зато је Херцегновски зимски салон постао мјесто свједочења човјековог преиспитивања и надограђивања“, истакла је Вујовић.
Како је поручила, способност стварања је оно што нас чини истински живим дијелом времена у којем постојимо, а слобода умјетничког израза остаје темељ сваког аутентичног културног модела.
„Херцегновски зимски салон потврђује да култура Црне Горе није затворен систем, већ отворено поље дијалога. Дијалог између генерација, између различитих поетика, између искуства и експеримента. То је простор у којем се индивидулани таленат сусреће са заједницом, а заједница добија прилику да се преиспита и обнови”, казала је министарка Вујовић.
Овогодишњи ликовни салон отвара питање које се тиче сваког појединца – шта данас значи припадати? Селектор изложбе, Давид Делибашић, коме је ово прво искуство у тој улози, поручује да је задатак био изазован, али инспиративан, те да изложба не нуди коначне одговоре, већ простор за дијалог о идентитету у времену миграција, глобализације и промјењивих граница.
„(Не)припадање не посматра отуђење као губитак, већ као могућност, јер између припадања и неприпадања отвара се трећи простор, простор слободе, имагинације и стварања нових идентитета“, казао је селектор.
Појаснио је да „изложба не тражи коначне одговоре, већ отвара простор визуелног дијалога у неухватљивом међупростору који је истовремено и рањив и плодан и у границама које стварамо и покушавамо прећи, о могућностима да и у нестабилности пронађемо нову врсту припадања, ону која се не мјери територијем, већ властитим осјећањима“.

Стручни жири овогодишње изложбе чинили су Анита Шимић, музејска педагошкиња, сликар Иван Ђуришић, те кустоскиња Шпела Страмшек која је и предсједница. Страмшек је истакла да су одлуку темељили на умјетничкој досљедности, квалитету изведбе, ауторској препознатљивости, унутрашњој концептуалној логици и кохерентности између идеје и медија, тражећи дјела која осим визуелног успостављају трајни ментални и перцептивни ефекат.
„Побједнички радови представљају три различита модела савременог умјетничког мишљења: атмосферско-просторни, скулптурално-структурни и наративно-комплексни приступ. Управо та разноликост, подкрепљена високим квалитетом, кључна је вриједност овогодишњег салона“, истакла је Страмшек честитајући награђеним умјетницима али и свим учесницима салона.
Директорица ЈУ „Градски музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић“ Гордана Крунић истакла је да им је част и привилегија да наставе традицију његовања умјетности, те да је на њима одговорност да сваке године подигну ниво квалитета, мотивишу долазак љубитеља умјетности у Херцег Новом и представе јавности најзначајније умјетнике из Црне Горе и региона.
Поставка 59. Зимског ликовног салона биће пред посјетиоцима до краја марта.