Књига „Из бокешке пјатанце“ Маша Чекића, промовисана је синоћ у фоајеу Дворане Парк у оквиру програма 57. Празника мимозе. Међу корицама су сабране топле приче и традиционални рецепти који читаоце воде кроз укусе и мирисе Боке, величајући значај дома и породичне трпезе.

Чекић себе дефинише примарно као новинара који је, користећи микрофон и истражујући архиве дуже од четрдесет година, постао хроничар прошлих и садашњих времена. Његов рад је „шетање кроз прошлост“, које му је омогућило откривање Боке Которске као мјеста које се одувијек клањало универзалним свјетским вриједностима.

„Проучавајући ту, свеколику баштину коју су нам преци оставили, схватио сам колико се тога уништило, заборавило, изгубило, колико се наших обичаја промијенило. И осјетио сам да ми је задатак да запишем како је било, надајући се да ће у једном тренутку то неком затребати, да ће то неко погледати, афирмисати, вратити, јер гријех је према прецима да се то заборави. Гријех је према нама и нашој будућности, јер без тога што смо били нема будућности“, казао је Чекић.

Књига садржи 32 приче, а на крају сваке од њих, како истиче руководитељка Градске библиотеке и читаонице Котор и уредница књиге, Марија Старчевић, аутор доноси по једну стару рецептуру, тематски усклађену са садржајем приче.

„У књизи су се нашле и неке приче које су већ до сада биле објављиване, из жеље да ово издање тематски заокружимо. У готово свакој причи је истакнуто колико су важне праве вриједности заједништва, породице и надасве достојанства „малог обичног човјека“. Из нашег малог тима који је радио на припреми ове књиге, посебно бих истакла улогу господина Војислава Булатовића, који је урадио прелом, дизајн, дизајн корица и заслужан је за ове прекрасне фотографије“, навела је Старчевић.

Милина Ковачевић из ЈУК Херцег-фест каже да је Машо радијски човјек који говори јасно и сликовито, са шармом, а тако и пише.

„Свака прича у књизи представља занимљиво путовање кроз његову личну, али и нашу колективну прошлост, која се лако преплиће са историјом и другим наукама. Кроз цијелу књигу, аутор нас упознаје са наслијеђеним регулама, како треба и шта ваља радити. То је похвала свему што нам је Бог дао, захвалност прецима и знање које се несебично дијели“, рекла је Ковачевић.

Књижевник и књижар, али и дугогодишњи пријатељ Маша Чекића, Никола Маловић је, уз детаљан преглед свих поглавља и осврт на многобројне бокешке легенде, историјске моменте и детаље дружења са аутором, казао да је он свјесно одбацио професију политиколога.

„Машо је одмахнуо руком и почео да се бави гулознијим, шаренијим, мириснијим и укуснијим стварима, јер је и на тај начин доживио заливску, а рекао бих и регионалну славу“, казао је Маловић. Чекића је окарактерисао као гастроесејисту, али и етнографа, етнолога, кулинара – „једна миштура, како би рекли Которани, од разних умијећа и заната“.

Извор: Радио телевизија Херцег Нови

Фото: Милош Самарџић