Први „Лексикон археологије Црне Горе“ промовисан је синоћ у Херцег Новом, у галерији „Јосип Бепо Бенковић“.

У овом капиталном издању Црногорске академије наука и умјетности налазе се подаци о археолошком благу са подручја цијеле државе, међу којима је 27 копнених и подморских локалитета у Херцег Новом.
У име града домаћина присутне су поздравили предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић и директорица ЈУ „Градски музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић“ Гордана Крунић, а затим су о „Лексикону“ говорили: директорица Директората за културну баштину Министарства културе и медија Црне Горе Добрила Влаховић, чланица редакције Радмила Ћапин и главни и одговорни уредник Дејан Газивода.
Предсједник Катић је изразио задовољство што су стручњаци, археолози из Херцег Новог дали допринос писању „Лексикона“, те подсјетио да је тим херцегновског Музеја у протекле двије године учествовао у реализацији важних археолошких истраживања - Западне (Потковичасте) куле која је дио градских зидина и Велике пећине у Љутом кршу изнад Каменог.
„Крајњи циљ ових истраживања, које ће Општина Херцег Нови увијек подржати је, осим научног интереса, и могућа валоризација вриједних археолошких налазишта. Важан корак ка том циљу је и Лексикон археологије. Он обухвата 300 локалитета у Црној Гори, што га чини базом података која ће допринијети њиховој научној интерпретацији, али и афирмацији и бољој заштити овог дијела наше баштине“, поручио је Катић.
„Лексикон“ обухвата период од праисторије до XVI вијека и представља свеобухватан преглед археолошког наслијеђа Црне Горе, истакла је директорица новског Музеја и галерије, Гордана Крунић.
„Поред најзначајнијих институција које су носиоци научне и културне визије из Црне Горе и региона, наша јавна установа је кроз доступност грађе коју посједујемо, али и преко стручних текстова археолога савјетника Ћапин Радмиле и Ћапин Ђорђа, дала значајан допринос на прикупљању, стручној обради и редактури текстова“, казала је Крунић. Она је изразила наду да ће „Лексикон“ додатно подстаћи младе да бирају археологију за своје будуће занимање јер се у музејској дјелатности већ осјећа недостатак образованог кадра, а посебно оних за које не постоје факултети у Црној Гори.
„Лексикон“ потврђује богатство и континуитет различитих слојева културе на простору Црне Горе, истакла је директорица Директората за културну баштину, Добрила Влаховић.
„Тиме се, не само документује прошлост, већ се јача и институционална меморија, што је од посебног значаја у процесу планирања заштите, вођења политика и развоја савременог приступа валоризацији овог важног сегмента наше културне баштине. Археолошко наслијеђе није само свједочанство прошлих времена, оно је разумијевање сопственог идентитета и одговорност према будућим генерацијама. Управо зато оваква издања имају вишеструку вриједност, научну, образовну, али и широко друштвену“, истакла је Влаховић.
Додала је да је новски Музеј значајан партнер на локалном нивоу у реализацији активности из области заштите и поручавања археолошког наслијеђа, те истакла да је Министарство у протеклој, 2025. години издвојило 165 хиљада еура за археолошка и конзерваторска истраживања у Херцег Новом.

„У „Лексикон“ су уврштени углавном локалитети који су археолошки истраживани. Са територије општине Херцег Нови обрађено је 27 копнених и подморских локалитета и појединачних предмета, тј. покретних налаза. Од праисторијских локалитета ту су пећине, тумули, градине“, казала је чланица редакције, археолошкиња Радмила Ћапин.
Она је представила податке о локалитетима на подручју Херцег Новог, од пећине Врањај која је била у употреби од неолита до развијеног бронзаног доба, преко тумула Богданова гомила, Ђевојачке греде и Глоговик, па до налазишта у Старом граду, Сушћепану, Требесину, Кутима, Кумбору, Бијелој, на Луштици и у подморју.
„Лексикон археологије“ резултат је четвороипогодишњег интензивног тимског и интердисциплинарног рада 52 аутора из Црне Горе и још осам држава, са циљем стварања свеобухватне базе података за савремене и будуће истраживаче културне баштине.
„У име редакције могу да кажем да циљ овог пројекта јесте формирање што потпуније базе података и преглед црногорске археологије на једном мјесту, за савремене и будуће археологе, експерте и поштоваоце археолошке културне баштине. То се може видјети и кроз обимност литературе и извора, које смо дали са жељом да младе колеге и све заинтересоване за археологију упутимо на што већи број библиографских јединица које обрађују археологију Црне Горе. Надамо се да смо у томе и успјели“, поручио је главни и одговорни уредник „Лексикона“, Дејан Газивода.
Уз захвалност свим сарадницима и институцијама који су допринијели издању „Лексикона“, он је најавио да је у припреми и дигитална верзија како би ово капитално дјело постало доступно широј јавности.