Рођен је у Херцег Новом 1833. године. Право је студирао у Падови и Бечу. На дужности начелника Општине Херцег Нови био је од 21. априла 1865. до 2. фебруара 1877. године.

На сједници Општинског вијећа, одржаној 24. јуна 1872. године, као службени језик у општинској администрацији прогласио је „српски језик са ћириличним и латиничним писмом – према датим околностима“. Био је упоран у спровођењу народног-српског језика у настави у основним школама. За вријеме његовог мандата изграђен је први дио лукобрана пристаништа у Херцег Новом, а настојао је и да приволи дирекцију линијских путничких бродова на релацији Трст – Котор да пристају у Херцег Новом.

Након разрјешења с дужности начелника Општине, због одласка на дужност посланика са сталним боравком у Задру, Општинско вијеће му је на сједници одржаној 7. новембра 1877. године изразило захвалност за десетогодишњи неуморан и ријетко пожртвован рад за општину Херцег Нови.

Од 1876. године био је народни посланик Боке которске у Далматинском сабору у Задру, а од 1877. године и предсједник Сабора. Од 1870. године био је посланик у бечком парламенту, а потом и доживотни члан Господске куће у Бечу. Посредовао је током Кривошијског устанка 1869. године између устаника и бечке владе, постигавши повољан мир за устанике (Кнезлашки мир, 11. јануара 1870. године). Као добровољац учествовао је у бици на Вучјем долу 1876. године и био члан Главног штаба књаза Николе. Краљ Милан одликовао га је 1883. године.

Умро је у Херцег Новом 1895. године.