Рођен је на Подима 1872. године. За начелника Општине Херцег Нови изабран је 13. маја 1923. године, а на тој дужности остаје до 15. јуна 1930. године.

Да би Херцег Нови афирмисао као туристичко мјесто, настојао је да ријеши низ комуналних питања. Усљед недостатка новчаних средстава, у тој намјери не успјева током свог мандата.  Општинско Вијеће је усвојило програм: градња основне школе, гимназије и учитељске школе, општинске амбуланте, градског водовода и канализације, јавног захода, тржнице, кланице, сточног пазара, парка и израда регулационог плана града. Процијењено је да би све ово коштало пет милиона динара. За градњу основне школе разматрана је могућност продаје задужбине Бошковић-Ђуровић-Лакетић. На сједници Општинског вијећа 14. априла 1929. године донесена је одлука да се „цијело подручје општине Херцег Нови прогласи као морско купалиште и климатско љечилиште".

Велика полемика се водила и око локације и куповине земљишта за градњу царинарнице у Херцег Новом. Општина је својим средствима помогла постављање јавне расвјете у Ђеновићу и Зеленици. Помогла је и градњу основне школе у Баошићима. У центру града је бесплатно уступљено земљиште за градњу Команде Боке (данас комплекс пијачног простора).

Урош Мандић је умро на Подима 1948. године.