Рођен је у Херцег Новом 1870. године. Трговачку академију завршио је у Марибору и стране језике у Швајцарској.

Предсједник је Општине Херцег Нови од 15. јуна 1930. до маја 1935. године, када подноси оставку јер је трећи пут изабран за народног посланика Боке которске. Како би Херцег Нови постао привлачно туристичко мјесто настоји да ријеши нека витална комунална питања. За ову сврху обезбјеђује банкарски кредит од три милиона динара.

У Херцег Новом оснива и Друштво за уљепшавање мјеста. У том периоду отпочиње градња зграде царинарнице, нове зграде жељезничке станице и проширује се пристаниште у Херцег Новом. Отвара се хотел „Топола“, дограђује се депанданс хотела „Бока“ и отпочиње градња одмаралишта - жандармеријског дома у Мељинама. Отвара се и Учитељска школа и Опште-занатска школа.

Својим утицајем Комненовић успијева да краљица Марија са дјецом љетује 1934. године у Херцег Новом и тиме допринесе афирмацији града као туристичког мјеста.

Као угледан и школован грађанин 1904. године оснива Српску кредитну задругу, затим и Акцијско друштво за грађевине и саобраћај странаца  у чијој режији је 1912. године изграђен хотел „Бока“. Избијањем Првог свјетског рата хапсе га аустријске власти и интернирају у логор Мамула, на острву Ластавица. Ослободивши се затвора, доспијева у Русију гдје организује добровољачку српску војску. За ратне заслуге одликован је орденом Белог орла IV степена са мачевима. Године 1923, 1925. и 1935. биран је за посланика Боке которске. Био је и министар социјалне политике и народног здравља до 1938. године.

Умро је у Херцег Новом 1941. године. Своје имање и кућу на Топлој завјештао је граду гдје се и данас налази Завичајни музеј који носи његово име.