Рођен је у Бањанима (Никшић) 1897. године. Завршио је обућарски занат у Улцињу. За предсједника Мјесног градског народног одбора Херцег Нови са четворогодишњим мандатом именован је 1. новембра 1945. године. На Пленуму МГНО ХН 25. децембра 1949. године мандат му је продужен до 31. децембра 1950.

У периоду мандата Тодора Килибарде успостављене су градске комуналне службе, рад занатских, угоститељских и трговачких радњи, организовано снабдијевање грађанства потрошачким картама (боновима), те ријешавано веома изражено стамбено питање. У ту сврху основана су предузећа: Комунално, Туристичко-хотелско, Опште-привредно, Мјесно-угоститељско и Грађевинско предузеће.

На Савини је основана Пољопривредна економија, а у истом мјесту је почела и градња стамбене зграде са четири стана и Умјетничке школе. Фронтовским добровољним радним акцијама грађен је водовод ка Сасовићима, а на Пољопривредном добру сађени агруми и обављено пошумљавање. У граду је радила основна школа, гимназија и учитељска школа. Основана је Нижа угоститељска и Нижа музичка школа. Децембра 1949. године из Титограда је у Херцег Нови премјештено сједиште Војно грађевинског предузећа „Првоборац“ и основано ново предузеће „Експортбиље“.

Тодор Килибарда је као малољетник био добровољац у Балканском рату 1912. године, потом и добровољац Старо-србијанског одреда у Првом свјетском рату. Као омладинац, ухапшен је и затваран 1920. године те бјежи у Албанију и Италију. У Другом свјетском рату 1941. године ухапшен је у Херцег Новом и интерниран у Италију, у логор Липари, затим у конц-логоре Дахау и Бухенвалд у Њемачкој. Био је секретар Среског народног одбора Херцег Нови и секретар Општинског народног одбора Херцег Нови, као и посланик Црногорске народне скупштине. Са успјехом је обављао и друге друштвене функције.

Умро је у Београду 1955. године.