Рођен је у Мојдежу 1896. године. Филозофски факултет завршио је у Београду. У мандату предсједника Општине Херцег Нови био је 1945-1946. године.

Административно-територијалном подјелом послије Другог свјетског рата, у Народној Републици Црној Гори од 1944. године формиран је срез херцегновски, у чији састав су укључене територије бивших општина: Приморске (Суторина и Крушевице), Луштице и општина рисанска.

За првог предсједника Среског народног одбора Херцег Нови Душан Поповић је именован 1. новембра 1944. године и ту дужност је обављао до марта 1945. године, а потом и од марта до октобра 1946. године. У међувремену, од марта 1945. до марта 1946. године био је предсједник Среског народног одбора Боке которске.

Душан Поповић је оснивач Завичајног музеја и Архива Херцег-Нови 1950. године и директор тих установа до 1964. године. Био је потпредсједник Општине Херцег Нови од 1955. до 1958. године и више пута одборник Скупштине општине Херцег Нови. Обављао је и низ друштвено-политичких функција за шта је добио више јавних признања, диплома и захвалница. Аутор је књиге „Флора и вегетација херцегновског подручја“ са коаутором мр Антом Стернишом.

Након дипломирања, од 1923. године био је професор у херцегновској Гимназији, а од фебруара 1938. до априла 1941. године директор Ниже и Више гимназије у Херцег Новом. У току Другог свјетског рата два пута је затваран. Био је члан Илегалног мјесног народног ослободилачког одбора Херцег Нови. Прије ослобођења, пребјегао је на ослобођену територију, на Врбањ и Сврчуге.

Умро је у Херцег Новом 1992. године.