Рођен је 1902. године у селу Звечево (Доње Кривошије). Завршио је учитељску школу. За предсједника Среског народног одбора Херцег Нови биран је октобра 1946. године, а ту дужност обављао је до јуна 1949. године.

Извршни одбор херцегновског среза претежно се бавио спровођењем планске привреде, основана је Планска комисија, а пољопривреда је била реорганизована у социјалистички сектор на задружним економијама и сељачким радним задругама. Органи среза израђивали су планови сјетве за пољопривредне задруге и индивидуалне земљораднике. Прописивано је ко и колико треба да произведе памука, дувана, кромпира, уља, поврћа, да засади воћака, агрума итд. Такође као важан фактор у снабдијевању становништва, планиран је обавезни откуп пољопривредних производа и стоке по тзв. „везаним цијенама“. Вишак производа земљорадник, ако га је имао, могао је да прода на слободном тржишту.

Интензивно се радило и на отклањању посљедица рата, обнови попаљених кућа и сеоских школа, на збрињавању социјално угрожених лица и породица палих бораца. Организовани су обавезни курсеви за неписмене којих је у среза било око 800. За објекте општег значаја мобилисана је мушка и женска радна снага. Радило се на оспособљавању ратом дезорганизоване привреде и организовању рада у национализованим предузећима.

За реализацију већих планских задатака основана су: Среско трговачко предузеће, Среско грађевинско предузеће и Среско саобраћајно предузеће у Херцег Новом. У Зеленици је основано Шпедитерско предузеће за претовар робе са жељезнице на бродове или истовар бродова у луци. Приватним занатлијама, којих је било око 100 у срезу, повучене су радне дозволе и сви су укључени у занатске задруге.

Јово Самарџић је као члан Комунистичке партије Југославије био под сталним надзором полиције у Краљевини Југославији. Као учитељ запослење је могао добити само у крајње забаченим селима као што су Пољице у Поповом пољу, Гркавцу на Леденицама и сл. Био је један од организатора Тринаестојулског устанка у Кривошијама. Био је секретар Среског народног одбора Херцег Нови и секретар Народне скупштине Народне републике Црне Горе. Носилац је Споменице народно ослободилачког рата 1941. године.

Умро је у Сокобањи 1970. године.