Рођен је на Мокринама 1919. године. Завршио је правни факултет у Загребу. Био је предсједник Среског народног одбора Херцег Нови од јуна 1950. до 8. јуна 1952. године, а потом и предсједник Народног одбора општине Херцег Нови до 9. септембра 1956. године. Функцију предсједника општине Херцег Нови поново је обављао од 3. новембра 1961. до 14. августа 1962. године, када добија нову дужност – секретар /министар/ за трговину, туризам и угоститељство Извршног вијећа НР Црне Горе.
Мандатни период Петра Ћурића карактерише врло динамичан развој општине. Упркос оскудним привредним капацитетима, успјешно користи нове могућности веће самосталности општинске самоуправе у ангажовању и улагању сопствених прихода. Прво спроводи допуну високостручних кадрова у општинским и привредним организацијама: дипломираним економистима, инжињерима, правницима, љекарима, ветеринарима итд. Према тадашњој политичкој оријентацији пољопривреда је била у првом плану па је 1951. године основано Пољопривредно добро „Приморје“ које је у првој фази располагало са 75 хектара земљишта. Ради веће ефикасности децентрализује угоститељска предузећа, а земљорадничке задруге прелазе на пословање преко привредног рачуна.
Године 1952. почиње електрификација Суторине и Луштице. Оснива се Опште грађевинско предузеће и Индустрија камена „Бокит“ у Ђурићима. Комунална установа прелази на самостално финансирање. Оснива се Дом народног здравља и врши прва доградња бањског љечилишта у Игалу. Почиње градња пута Камено-Мокрине.
Године 1953. отвара се Виша гимназија у Херцег Новом. Оснива се Фонд за комуналну изградњу и почиње градња водовода са извора „Ловац“ до Херцег Новог. Приступа се експропријацији земљишта за стамбену изградњу. Дограђује се лукобран и проширује пристаниште у луци.
Године 1954. продужује се градња водовода према Зеленици и граде резервоари на Топлој, у центру града и Зеленици, наставља се електрификација села. Гради се нови хотел „Ловћен“ на Топлој, реорганизује трговачка мреже и угоститељство. Обавља се мелиорација Суторинског и Кутског поља. Оснива се Општински инвестициони фонд, Фонд за унапређење туризма, Фонд за школство итд.
Током 1955. године туристичка привреда постаје примарна, у буџет се уводе ставке за израду студија, програма и пројектовање, усвајају се први урбанистички планови Игала и Херцег Новог. Гради се нова зграда Општине и управна зграда ГП „Првоборац“ на Топлој. Наредне 1956. године оснива се Комунална банка, у Бијелој ради Школа ученика у привреди, формирају се први општински савјети: за привреду, финансије, трговину и туризам, школство, радне односе, општу управу итд.
Године 1960. Херцег Нови постаје најпосјећенији туристички град у Црној Гори. Усвојен је Детаљни урбанистички план Херцег Новог и Топле, оснива се Катастарска управа. Изграђен је далековод Тиват-Херцег Нови и ТС 35 кВ, реконструише се нисконапонска електрична мрежа и јавна расвјета. Гради се планинарски дом „Субра“.
Пољопривредно добро прераста у Комбинат са 860 хектара земље у Суторини и Кутима и 140 хектара у Ђеновићима и Баошићима.
Године 1961. Школе ученика у привреди је преорјентисана на образовање кадрова за угоститељство, трговину, грађевинарство и металске струке у Бијелој, као кадровске основе за градњу привредне гране у општини. Утврђује се систем радничког и друштвеног самоуправљања и усмјеравање привредне и друштвене дјелатности приоритетним гранама привреде Херцег Новог. Отвара се Одмаралиште ратних војних инвалида у Игалу. Пољопривредни комбинат гради стакларе у Ђеновићима, штале у Кутима, подиже плантажу агрума у Баошићима и расадник мимозе на Савини. Проширује се градска пјаца.
Одлука о градњи хотела „Тамарис“, „Топла“ и доградњи хотела „Плажа“ донесена је 1962. године. Отвара се синдикално одмаралиште АП Војводине у Игалу, формирају се туристичка друштва дуж ривијере. Граде се 132 стана на територији општине, затим нова зграда поште, а наставља се и реконструкција нисконапонске електричне мреже и јавне расвјете.
Петар Ћурић је био борац Орјенског партизанског батаљона. Носилац је Споменице НОБ 1941. године као и других ратних и мирнодопских одликовања. Био је посланик Народне скупштине Црне Горе у више мандата. Оснивач је Предузећа „Монтенегротурист“ Будва и био је директор сектора за туризам „Интерсервиса“ Београд.
Умро је у Београду 1996. године.
