Рођен је у Баошићима 1918. године. Завршио је пекарски занат. На позицији предсједника општине Херцег Нови био је од 9. септембра 1956. до 5. новембра 1960. године.

Период његовог мандата карактерише још увијек слаба привредна развијеност општине, те је у значајној мјери зависна од дотације из републике. Од 1957. године почиње интензивнија стамбена изградња па се за кредитирање ове изградње оснива Фонд за стамбену изградњу. Обавља се експропријација земљишта за градњу на Савини и Игалу, а градња је повјерена Општем грађевинском предузећу Херцег Нови и Грађевинском предузећу „Првоборац“ – претежно за војску. У Игалу се гради разводна водоводна мрежа са резервоаром и продужује се градња водовода од Зеленике до Бијеле са резервоарима у Ђеновићима и Бијелој. У то вријеме се доноси одлука о оснивању Осмогодишње школе „Милан Вуковић“ умјесто Ниже гимназије и Основне школе.

Године 1958. реконструише се градска нисконапонска мрежа и јавна расвјета, наставља се и електрификација села. У Бијелој, у Бродоградилишту „Бокељска побуна“ почиње градња дока носивости 8.000 тона. У Херцег Новом се оснива породилиште и дјечји диспанзер. Наставља се градња пута Крушевице – Врбањ и уводи редовна аутобуска линија до Крушевица. Граде се локални путеви за Убла, Поде, Сасовиће, Ластву и Мојдеж. Оснива се Средња туристичка школа. Материјално се знатно помажу спортске организације, ПК „Јадран“ осваја државно првенство у ватерполу и пливању.

Године 1960. интензивира се туристичка посјета Херцег Новом па се оснива Туристички биро „Савина“. У Игалу се гради Одмаралиште ратних војних инвалида, дјечје одјељење бањског љечилишта и мотел у Игалу. Да би се обезбиједило учешће за кредите за изградњу нових хотела, продају се хотели „Плажа“ у Зеленици и хотел „На плажи“ у граду, који су били у лошем стању. Средства од продаје нису намјенски утрошена након одласка Мирка Цвјетковића са , умањена за дугове, утрошена послије одласка предсједника Мирка Цвјетковића са дужности, већ за друге комуналне потребе. Ради одржавања новог и постојећег фонда станова, оснива се Стамбена заједница „Напредак“ са сервисом за занатске услуге. Поред пројектног бироа ГП „Првоборац“, оснива се Предузеће за пројектовање „Пројект“. Пољопривредно добро „Пријевор“ обрађује 75 ха агрума. Оснива се Раднички универзитет за дошколовање радника.

Мирко Цвјетковић је био учесник Народно ослободилачког рата и носилац је Споменице 1941. године, као и више ратних одликовања. Био је народни посланик посланик Скупштине Народне републике Црне Горе у два мандата.

Такође, био је директор Бродоградилишта „Бокељска побуна“ од 1952. године, у фази када је почела капитална изградња хале и оперативних обала.  Након истека предсједничког мандата био је директор предузећа „Бродарство“ до 1962. године када је предузеће припојено „Југооцеанији“ Котор.

Преминуо је 1997. године.