Рођен је у Суторини 1929. године. Завршио је Природно-математички факултет у Новом Саду. За предсједника општине Херцег Нови именован је 10. априла 1984. године са двогодишњим мандатом, који је обновљен априла 1986. године и на тој функцији остаје до маја 1988. године.

Мандат Милована Миша Радановића се одвија у околностима Дугорочног програма економске стабилизације у Југославији, у знатно отежаним условима за рад привредних организација. Међутим, економска криза која је у знатној мјери захватила југословенску привреду, а посебно црногорску, још није имала превеликог одраза на привреду херцегновске општине која је претежно извозно орјентисана (туризам и бродоградња).

Радне организације немају већих губитака, јер је кредитни потенцијал Херцегновске банке у сталном порасту и успјешно премошћава финансијску ситуацију у радним организацијама које имају пословних потешкоћа. Штавише, Херцегновска банка у смислу солидарности и отворености пословања, знатне износе слободних средстава уступа на коришћење банкама у Титограду, Цетињу, Бијелом Пољу и Иванграду, ради санације тамошње привреде која је у потпуном колапсу. Штедни улози код Херцегновске банке су у сталном порасту и крећу се у односу 67:33 у корист девизне штедње. Акумулативност трговине у Херцег Новом је око 6%, што је знатно изнад црногорског просјека. Донекле повољни резултати у привреди, резултат су и проширења неких привредних капацитета до којих се дошло улагањем средстава добијених од Републичког фонда за обнову и развој послије земљотреса /РФОР/.

Скупштина општине, као усмјеривач кретања у друштвено-политичкој заједници, у условима заоштреног и отежаног привређивања, сугерише радним организацијама већу радну и технолошку дисциплину унутрашњих резерви. Туристичка привреда успијева да продужи предсезону и постезону и доста добру зимску сезону и тиме постиже позитиван пословни ефект. Празник мимозе постао је највећа туристичка манифестација у Југославији, јер ју је Туристички савез Југославије прихватио у свој зимски пропагандни програм. Гостовања су организована не само у градовима Југославије већ и у Мађарској, СР Њемачкој, Холандији и Белгији. Учествује и на туристичким берзама у Берлину и Копенхагену.

У околностима веома ограничених инвестиционих средстава у Игалу се завршава и отвара објекат ИИ фазе Института „Др Симо Милошевић" који је у то вријеме највећа инвестиција у Црној Гори. Довршена је санација луке Зеленика и пуштена у рад хладњача ПКБ-а и ТРО Мјешовито укупног капацитета 4.000 тона. Санирано је 37 сакралних објеката. Градска библиотека уселила је у нову зграду у Старом граду. Саниран је комплекс утврђења Старог града и на Канли кули отворена љетна позорница. Довршена је градња домова културе у Херцег Новом и Бијелој.

У оквиру културног љета, у Херцег Новом се одржава Први Фестивал филмске режије, Дани музике уз учешће врхунских музичара и талената и Фестивал аматерског филма. Поводом 20 година Херцегновског зимског салона, отворена је изложба савреманог ликовног израза заступљено радовима умјетника из читаве земље и свих генерација. Из штампе је изашла јубиларна монографија ПВК Јадран поводом 60. годишњице од оснивања клуба, монографија Бродарског друштва Југоле Гракалић и монографија Умјетничко благо Херцег Новог.

Милован Радановић био је директор ОШ Дашо Павичић, Школе ученика у привреди и Радничког универзитета у Херцег Новом. Обављао је низ друштвених функција.

Преминуо је 2010. године.