Рођен је у Забрђу (Луштица) 1948. године. Завршио је Економски факултет у Сарајеву. За одборника општине Херцег Нови изабран је на првим пријевременим вишестраначким изборима 20. децембра 1992. године. За предсједника општине Херцег Нови изабран је 4. фебруара 1993. године са четворогодишњим мандатом до 18. октобра 1996. године.

Измјенама и допунама Закона о локалној самоуправи Црне Горе извршна власт пренесена је на предсједника општине, што је изузетно повећало личну одговорност предсједника.

За привреду Херцег Новог период од 1993. до 1996. године је био изузетно тежак, са низом негативних кретања и губицима у пословању најзначајнијих привредних организација. Такво стање условили су близина ратишта у Хрватској и Босни и Херцеговини, погранична зона општине, 12.000 избјеглица, ограничене саобраћајне могућности, велики број незапослених, „стампедо инфлација“ од 20.000 посто, драстичан пад животног стандарда и куповне моћи становништва итд. У оваквим околностима настојало се и успјело сачувати виталност и препознатљивост града. Као приоритетан задатак била је реорганизација привреде. Туристичке сезоне су се у овим условима доста спремно дочекивале. Одржане су везе са ранијим пословним партнерима на преосталој територији Југославије и иностранству.

У дјечијем одјељењу Института Игало реализован је програм „Дјеца у невољи" у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и норвешким Црвеним крстом. Иако у скромнијем обиму, одржане су све традиционалне културне и спортске манифестације: Празник мимозе, Филмски фестивал, Сунчане скале, Љетни сајам књиге и друго. Нити једна од 54 културне и спортске организације у општини није угашена. У Црној Гори осим финансирања јавних радова није било извора финансирања за нове инвестиције. Ипак, у сарадњи са Енергопројектом из Београда у Игалу је отпочела изградња вишенамјенског спортског центра са 3000 сједишта, као и апартманског насеља на Савини са 200 модерних апартмана.

Одлуком Скупштине општине основано је Јавно комунално предузеће.

Преговорима са дубровачком општином ријешени су поремећаји у снабдијевању водом са ХЕ Плат. Детектовани су и отклоњени кварови на секундарној водоводној мрежи, а обављена су и геофизичка испитивања терена у залеђу извора Опачица ради проналажења нових резерви питке воде.

Асфалтирана је главна саобраћајница од Игала до Мељина, изграђен је надвожњак на Топлој, као и више мањих комуналних објеката. Санирана је и отворена зграда Завичајног музеја. Основан је конзорцијум Јадран и урађен детаљни урбанистички план Шеталишта пет Даница ради уређења и валоризације приобаља. Регулисани су и односи са Морским добром ради коришћења ових простора.

Стеван Митровић је био директор ПТТ саобраћаја Херцег Нови и поштанских центара Котор и Бар, као и савјетник генералног директора Поште Црне Горе. Био је посланик у Скупштини ЦГ, као и потпредсједник Сталне конференције градова и општина Југославије. Као секретар Општинске конференције социјалистичког савеза био је осилац активности на оснивању Радио Херцег Новог. Допринос очувању фолклорног наслијеђа дао је као умјетнички руководилац и кореограф у КУД Слога из Ђеновића, вицешампиону Европе.

Живи у Херцег Новом.