Рођен 1947. године у Ратишевини, основну и средњу школу завршио је у Херцег Новом, а Економски факултет у  Сарајеву. Дужност предсједника Општине и Скупштине општине Херцег Нови обављао је од 2000. до 2004. године. Као дотадашњи опозиционар, члан Социјалистичке народне партије и носилац изборне листе „Коалиција Југославија – Момир Булатовић“, у јуну 2000. године на ванредним изборима преузима одговорност за руковођење локалном самоуправом. Био је то период обиљежен политичким промјенама и бројним економским, финансијским и инфраструктурним изазовима.

Један од његових најважнијих задатака био је финансијска стабилизација Општине, која се у том тренутку суочавала са великим дуговањима, празним општинским рачуном и озбиљним потешкоћама у измиривању обавеза, укључујући и зараде запослених. Ослањајући се на стручност и искуство стечено током успјешног руковођења Југобанком, као и на раније успостављене пословне односе и сарадњу са финансијским партнерима, обезбиједио је повољне кредитне аранжмане који су омогућили стабилизацију финансијског пословања локалне управе.

Значајан дио његовог ангажмана био је усмјерен и на унапређење комуналне инфраструктуре и рјешавање проблема од непосредног значаја за грађане. Посебну пажњу посветио је питању водоснабдијевања, које је Херцег Нови оптерећивало уочи туристичке сезоне 2000. године. Захваљујући искуству стеченом на руководећим пословима у градском предузећу „Водовод и канализација“, покренуо је преговоре са водоводним предузећем из Хрватске, са циљем обезбјеђивања уреднијег снабдијевања водом и смањења трошкова њеног преузимања. Током његовог мандата, уз подршку сарадника, обновљен је и значајан дио водоводне мреже на подручју општине.

У четворогодишњем мандату локалне управе којом је руководио реализоване су и бројне активности усмјерене на унапређење услова живота у граду и приградским насељима. Посебно се издвајала помоћ мјештанима Мојдежа након покретања клизишта, припрема пројектне документације за пут Мељине – Петијевићи, као и опремање комуналног предузећа „Чистоћа“. У том периоду започети су и разговори о наставку изградње Спортског центра у Игалу.

Његов мандат обиљежиле су и иницијативе у области културе и међународне сарадње. Обновљен је културни догађај Трг од књиге, успостављена је и сарадња са Конференцијом градова, најприје Савезне републике Југославије, а потом и државне заједнице Србије и Црне Горе. Посебно мјесто у развоју међународних односа заузело је успостављање сарадње са француским градом Вореалом.

Од 2005. године  до пензионисања био је у руководећим структурама Новог Првоборца. Био је и предсједник ПВК Јадран од 1989. до 1995. године.

Преминуо је 2023. године.