Рођен је 1950. године, обављао је функцију предсједника Општине Херцег Нови у два узастопна петогодишња мандата, од 2004. до 2014. године.

На функцију предсједника Општине први пут је изабран 2004. године, као кандидат коалиције Социјалистичке народне партије (СНП), Српске народне странке (СНС) и Српске радикалне странке (СРС). Побиједио је у другом кругу непосредних избора, одржаном 2. маја 2004. године, освојивши 53,54 одсто гласова. За други петогодишњи мандат поново је изабран на непосредним изборима 2009. године.

Током десетогодишњег обављања функције предсједника Општине, Мандић је руководио локалном управом у периоду значајних промјена у систему локалне самоуправе, комуналној инфраструктури, туризму и привредном развоју Херцег Новог.

Међу важним инфраструктурним пројектима којима се локална управа бавила током његовог мандата били су изградња канализационог колектора и постројења за пречишћавање отпадних вода, унапређење водоводне и комуналне инфраструктуре, као и развој саобраћајних веза. У том периоду реализоване су и активности на унапређењу путне повезаности Херцег Новог са залеђем, укључујући саобраћајницу Мељине–Ситница.

Посебну пажњу посвећивао је развоју туризма, унапређењу туристичке инфраструктуре и валоризацији природних и културних потенцијала општине. Током његовог мандата актуелизована су питања приватизације хотелских капацитета, развоја нових туристичких комплекса и очувања здравствених и туристичких установа значајних за Херцег Нови.

Рад је усмјерн и на јачању међуопштинске и регионалне сарадње, нарочито са сусједним Требињем, као и на представљању интереса локалне самоуправе у међународним оквирима. Учествовао је у раду Конгреса локалних и регионалних власти Савјета Европе у Стразбуру.

Поред функције предсједника Општине, обављао је и дужности у управљачким тијелима привредних друштава, међу којима су АД „Мимоза“ Херцег Нови и регионално водоводно друштво „Водацом“ из Тивта.

Живи у Херцег Новом.

Милан М. Вајагић је дипломирани правник, рођен је 1949. године. Свој професионални ангажман везао је за локалну самоуправу Херцег Новог, у којој је током вишегодишњег рада обављао значајне руководеће и управне функције.

Од 2005. до 2008. године обављао је функцију главног администратора Општине Херцег Нови, док је 2009. године именован за потпредсједника Општине. Након истека другог петогодишњег мандата предсједника Општине Дејана Мандића, 25. априла 2014. године, Милан Вајагић, као најстарији потпредсједник Општине, преузео је обављање функције предсједника, у складу са тада важећим законским и статутарним одредбама. Ту дужност обављао је до избора новог предсједника Општине 2015. године.

Период његовог руковођења локалном самоуправом обиљежио је наставак рада на инфраструктурним пројектима усмјереним на унапређење комуналног система и развој града.

У овом периоду настављене су активности на реализацији пројекта Портонови у Кумбору, активностима на санацији клизишта Црница–Поди, унапређењу локалне путне инфраструктуре, изградњи јавне расвјете и побољшању водоснабдијевања појединих насеља.

За вријеме његовог мандата настављене су и активности на припреми пројекта Дневног центра за дјецу са сметњама и тешкоћама у развоју, као и на другим пројектима од значаја за унапређење квалитета живота грађана. У новембру 2014. године град је био домаћин Европског првенства у малом фудбалу – МиниЕура, са учесницима из 24 европске земље.

Настављено је јачање сарадње са међународним партнерима и градовима, а посебна пажња посвећена је хуманитарним активностима и помоћи подручјима погођеним великим поплавама у Србији и Босни и Херцеговини 2014. године.

Живи у Херцег Новом.

Никола Никша Гојковић рођен је 1954. године у Мокринама. Након основне школе и гимназије у ХерцегНовом, завршио је Вишу туристичку школу у Дубровнику. За предсједника Општине Херцег Нови изабран је 2. фебруара 2015. године, као кандидат грађанског удружења Избор, чији је један од оснивача.

Његов кратак мандат карактеришу активности на плану рада и организације локалне управе, те одлука на пољу просторног планирања: израда локалних студија локације на Подима и Луштици, као и урбанистичких пројеката на Топлој и у Баошићима. Донијета је и одлука о повјеравању израде катастра дрвећа и зелених површина Агенцији за изградњу и развој Херцег Новог.

Посебно се залагао да се заустави одлазак младих из Херцег Новог и створе услови за њихов повратак. Тај циљ повезивао је са економским опоравком града, већим ангажовањем привредника и отварањем развојних могућности.

Гојковић је од 1975. до 1990. године радио је у трговинском предузећу Мјешовито, а од 1990. године је успјешан привредник, власник предузећа „Вал-Гојковић“, са пословним јединицама у Игалу и Тивту. Поред професионалног и привредног ангажмана, одликују га изражена хуманост и солидарност, као и спремност да помогне људима и заједници у којој живи и ради.

Посебан допринос развоју спорта и очувању бућарске традиције даје кроз дугогодишњи ангажман у Бућарском клубу Вал гдје је награђен и за најбољег спортског радника Херцег Новог.

Живи у Херцег Новом.

Грб Општине састоји се од хералдичког троугаоног штита плаве боје на коме је сребрна каменом озидана кула са грудобранским круништем, окулусом и вратима отворених пољем, смјештена између два сребрна крина. Изнад штита је златна бедемска круна са три мерлона. Штит придржавају два златна грифона у усправном положају са крилима у замаху и златним огрлицама са гравираним годинама 1382. и 1718, ослоњени на златну ленту плавог наличја.

03 Veliki grb

Заставу Општине чини бијело поље са централно постављеном усправном и положеном гредом, обје плаве, у цјелини опточене златно, на пресјеку греда је Мали грб општине дефинисан златним свитком - медаљоном. Односи страница заставе су 2:3. Ширина греде је 5/31 висине заставе. Ширина оптоке је 2/31 висине заставе.

ZastavaOHN

Грб и застава Општине Херцег Нови причају комплексну причу о историји града и наслијеђу по којем је препознат, а осмишљени су по строгим правилима хералдике и вексилологије.

Грб се користи према стандардима муниципалне хералдике у три облика, као Мали, Средњи и Велики, свечани грб. Најсложенији приказ је Велики грб, док Средњи и Мали грб настају редукцијом елемената Великог грба.

SimboliOHN

Велики грб чине хералдички штит плаве тинктуре, шарже кула и два крина у сребрном емајлу, мурална круна са три мерлона у златном емајлу, чувари штита грифони у златном емајлу, златно емајлирана лента са натписом и наличјем у плавој тинктури.

Кула на грбу Херцег Новог представља симболички континуитет са градским печатом усвојеним 1883. године на којем је приказана Тора (главна градска капија у тадашњем изгледу), а која је уз извјесне модификације током ’30их, ’70их и ’80их година 20. вијека опстала као носилац визуелног идентитета Херцег Новог.

Бедемска, односно мурална круна која краси грб је хералдички стандард локалне самоуправе. Посједује три мерлона који говоре о величини Хецег Новог, односно броју становника у односу на цјелокупан број становника у држави. Златна боја муралне круне говори о податку да је Херцег Нови основао краљ.

Кринови који окружују кулу као хералдички симбол везују се за град још од периода настанка у XИВ вијеку, преко оснивача Котроманића, али и племићке породице Шимраковића (касније Стратинић-Стратимировић и Јововић), локалног старословенског средњевјековног племства које је насељавало дио данашње западне Црне Горе. Огранци ове породице су на подручју Херцег Новог опстали и током Османске владавине, а у периоду Млетачке управе дали допринос као носиоци локалне управе и муниципални донатори, чији се грб данас налази на главном порталу сакралног комплекса Св. Ђорђа и Св. Спаса на Топлој. Поред ових породица, крин у својим грбовима на подручју Херцег Новог користиле су и чувене католичке породице Буровић-Змајевић и Бућа, које су дале изузетан допринос у развоју града као вишедеценијски гувернери и главни заповједници одбране града у доба управе Млетачке републике. Секундарно значење крина у хералдици је богатство вегетацијом, што представља важну карактеристику Херцег Новог. Уколико се овај симбол тумачи у контексту хришћанске симболике, крин је симбол Богородице, а познато је да када се зброје све православне и католичке цркве у општини Херцег Нови највећи број је управо оних посвећених Богородици.

Чувари штита су два златна грифона у усправном положају, који заједно са елементима Малог и Средњег грба граде хералдичку композицију Великог грба. Инспирисани су најстаријим сачуваним приказима хералдичких фигура грифона пронађеним у цркви Св. Стефана на Сушћепану, чија је вриједност од стране државе Црне Горе уздигнута до нивоа културног добра од националног значаја. Грифони се налазе на парапетним плочама које потичу из прероманског периода, византијског су опуса, датиране у IX вијек, и свједоче о животу жупе Драчевице прије оснивања савременог Херцег Новог. У изворном хералдичком значењу грифон је симбол снаге, вођства и одважности.

Грифони-чувари штита имају огрлице са гравираним годинама херцегновских почасти - 1382. као година оснивања града и 1718, година оснивања Топаљске комунитади, односно стицања аутономије и права на независну управу локалног становништва у склопу Млетачке републике. Година оснивања града заузима почасну хералдичку десну (визуелну лијеву) страну.

Ослонац чуварима штита је лента на којој се налази исписан натпис „ГРАДЬ ВЬ НМЄ СТГО СТЕФАНА СЬЗДАХЬ“ (савремени превод: Град у име Светог Стефана саздах). Натпис је дат аутентично, на оригиналном старословенском писму и представља скраћени извод из “Повеље краља Твртка I” из 1382. године којом се помиње датум оснивања града.

Боје на симболима Херцег Новог рефлектују кључне карактеристике и вриједности општине: плава представља море и небо, сребрна (бијела) – чистоту, мудрост и мир, а златна – богатство, вриједност и традицију.

Аутор градских симбола је Новљанин, архитекта и хералдичар, Срђан Марловић.

Велики грб Општине Херцег Нови (.pdf)

Велики грб Општине Херцег Нови, позитив (.pdf)

Велики грб Општине Херцег Нови, негатив (.pdf)

Средњи грб Општине Херцег Нови, позитив (.pdf)

Средњи грб Општине Херцег Нови, негатив (.pdf)

Мали грб Општине Херцег Нови, позитив (.pdf)

Мали грб Општине Херцег Нови, негатив (.pdf)

Велики и Средњи грб Општине Херцег Нови, са натписима (.pdf)

Застава Општине Херцег Нови (.pdf)  

ГРАДОВИ ПOБРATИMИ ХЕРЦЕГ НОВОГ

 Грб Град Држава                        
Wеб страница  
NovoMestogrb

НОВО МЕСТО

Република Словенија

 http://www.novomesto.si/

 

BackaTopolagrb

БАЧКА ТОПОЛА

Република Србија

http://www.btopola.org.rs/

 

Beocingrb

БЕОЧИН

Република Србија

http://www.beocin.rs/sr/

 
 Cajetina

ЧАЈЕТИНА

Република Србија

http://www.cajetina.org.rs/

 
 Barlettalogo

БАРЛЕТА

Италија

http://www.comune.barletta.bt.it/

 
 Volggrb
ВОЛГОРЈЕЧЕНСКИ
Русија
 
 
 
 Vaurealgrb

ВАУРЕАЛ

Француска

 http://www.vaureal.fr/

 
 prizrengrb

ЛЕВАНГЕР

Краљевина Норвешка

 http://www.levanger.kommune.no

 

BanjaLukagrb

КОТОР ВАРОШ

Босна и Херцеговина

http://www.opstinakotorvaros.com/

 

Bitoljgrb

БИТОЉ

Македонија

http://www.bitola.gov.mk/

 

kranjgrb

КРАЊ

Словенија  

 http://www.kranj.si/

 

Osijekgrb

ЛОЗНИЦА

Република Србија

  http://www.loznica.rs

 

Grb malizvornik

МАЛИ ЗВОРНИК      

Република Србија 

 http://www.malizvornik.rs/

 

grb Foce

ФОЧА

Босна и Херцеговина

https://www.opstinafoca.rs.ba/

 

Gradska opstina Zvezdara

ЗВЕЗДАРА

Република Србија 

 https://zvezdara.rs

 

GO Sopot

СОПОТ

Република Србија

https://www.sopot.org.rs/

 

ИСТОЧНО САРАЈЕВО

Босна и Херцеговина

https://gradistocnosarajevo.net 

 

Grbtrebinje

ТРЕБИЊЕ

Босна и Херцеговина https://trebinje.rs.ba/  

300px Grb zemun

ЗЕМУН

Република Србија www.zemun.org.rs  
Senec

СЕЊЕЦ

Република Словачка

https://www.senec.sk/

 
heidjin china

ХЕИЂИН

Народна Република Кина

https://en.bjhd.gov.cn/  
grad Cacak

ЧАЧАК

Република Србија

https://cacak.rs/

 
Arad

АРАД

Република Румунија

https://www.primariaarad.ro/  
Lobec

ЛОБЕЦ

Република Пољска

https://lobez.pl/  
Ancona

АНКОНА

Република Италија

https://www.comune.ancona.it/it  
Jackson Kalifornija

ЏЕКСОН, Калифорнија

САД

https://www.visitcalifornia.com/places-to-visit/jackson/

 

RioGrande

РИО ГРАНДЕ

Република Аргентина

https://www.riogrande.gob.ar/  
 
 

ПОБРАТИМСКЕ МЈЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Мјесна заједница                 Побратимска МЗ                 Општина/Држава                      

Игало

Винковци           

Хрватскa    

Херцег Нови

Валпово

Хрватска

Мељине

Златно Брдо

Смедерево/Србија

Зеленика

Клупци 

Лозница/Србија

Баошићи

Горњи Шехер

Босна и Херцеговина

Бијела

Мрчајевци

Србија

ПОТПИСАНИ ПРОТОКОЛИ О САРАДЊИ

- Протокол о сарадњи између општина територијалног пакта НОРД БАРЕЗЕ ОФАНТИНО, 03. децембар 1999. године

Са свечаности откривања споменика оснивачу града, 27.10.2013. године

"Уочи Празника града – 28. октобра, једном од најзначајнијих датума у новској дугој и бурној историји, постављање споменика представља свечани чин,  дар и признање и истовремено одавање захвалности видовитости једног човјека који је препознао љепоту овог краја, стратешки значај овог брежуљка и могућност да постане град и остане уточиште душама и људима 631 годину, једнако некада као и сада.
Желимо да овај споменик буде и остане синоним судбине нашег града, осјећања  човјека да је увијек код куће, међу својима, синоним сигурне луке, припадности и подршке, мјеста гдје свако увијек може наћи свој дом" - рекао је предсједник општине Дејан Мандић у присуству великог броја грађана и гостију, 27. октобра 2013. године, у Градској луци на Шкверу гдје је одржана свечаност откривања споменика оснивачу града краљу Твртку I Котроманићу.

Постављање споменика оснивачу града