starinovi3_s Старе разгледнице града
   
Z03 Жељезница у Херцег-Новом
   
G3 Миодраг Габо Голубин
   
V5s Ненад Витомировић
   
Твртко I Котроманић

Постављање и откривање споменика
оснивачу Херцег-Новог Твртку I Котроманићу

Према званичним резултатима пописа становништва који је у Црној Гори спроведен у периоду од 3. до 28. децембра 2023. године, а који је организовала и спровела Управа за статистику Црне Горе (Монстат), демографска структура Херцег Новог је следећа:

Извор: Монстат (2024), Попис становништва, домаћинстава и станова у 2023. години (резултати), https://www.monstat.org/cg/page.php?id=2282&pageid=1992 

Скупштина општине додјељује "Октобарску награду" и "Повељу Херцег Новог", у знак признања за изузетне резултате у раду и највиша остварења у области привреде, друштвених и других дјелатности. (Статут Општине Херцег Нови)
Октобарска награда се додјељује физичким и правним лицима са пребивалиштем, односно сједиштем, на територији општине Херцег Нови. Повеља Херцег Новог се додјељује почасном грађанину, односно лицима која су нарочито заслужна за развитак и афирмацију града или су њихов живот и рад на други начин везани за Херцег Нови. Награда се може додијелити и појединцима који не живе у Херцег Новом, уколико њихова остварења имају посебан заначај за овај град. (Одлука о додјели награда Општине Херцег Нови)
Октобарске награде и Повеља Херцег Новог додјељују се сваке године 28. октобра, у сјећању на дан када су 1944. године Десета херцеговачка, Друга далматинска и Прва бокешка бригада ослободиле Херцег Нови од фашистичких окупатора.



ДОБИТНИЦИ ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ И ПОВЕЉЕ ХЕРЦЕГ НОВОГ

1964. година

Градска музика Херцег Нови,
Културно-просвјетно друштво Бијела,
Пливачки клуб "Ривијера" Ђеновићи,
др Живојиновић Светозар,
Поповић Душан,
др Вујновић Витомир,
инж.Петијевић Милорад,
инж.Ђенеро Мато,
Станишић Божидар,
Томановић Лука

 1968. година

Градска музика Херцег Нови,
Мјесна музика Ђеновић,

 1969. година

Штумбергер Мирослав,
Колектив ОШ “Илија Кишић“,

 1970. година

Колектив ОШ “Дашо Павичић“,
Спортско друштво “Младост“-Бијела,
Умјетничка галерија“Јосип Бепо Бенковић“-Херцег Нови,
проф.Лазаревић Мишо Херцег Нови-Београд,

 1971. година

Сеферовић Менсур (за књигу “Вријеме ратно,Манојло Манојловић“),
Поповић Душан и Стерниша Анте (за књигу “Флора и вегетација херцегновског подручја“),
инж.Краљевић Саво (за пројекат зграде ОШ “Дашо Павичић“)
Шаховски клуб-Херцег Нови,

 1972. година

Једриличарско друштво “Југоле Гракалић“-Херцег Нови,
ОШ “Милан Вуковић“ Херцег Нови,
Др Мусић Иван

 1973. година

Пионирска и омладинска ватерполо екипа ПК “Јадран“,
Мирко Лакобрија - угоститељски радник,
Татијана Микић - библиотекар,
Шпиро Мужинић - вкв бродоградитељ,

 1974. година

Војна болница Мељине,
Браварска радионица бродоградилишта Бијела,
Војо Станић-академски сликар Херцег Нови,

 1975. година

Бродограђевно-металска школа са практичном обуком у Бијелој,
Туристички савез за љетну позорницу,
Клуб спортских ронилаца и риболоваца “Југоле Гракалић“ Херцег Нови,

1976. година

Душан Костић књижевник - Београд,
Секретаријат за унутрашње послове СО Херцег Нови,
Ансамбл “Бокељи“ Херцег-Нови,
Конференција за питања друштвеног положаја жена - Херцег Нови,

 1977. година

Савка Достинић наставница - Херцег Нови,
Димитрије Вуксан радник - Зеленика,
Институт ДрСимо Милошевић - Игало,
КУД “Слога“ - Ђеновићи,
Мјесна заједница Каменари,

 1978. година

ООУР “Бра-лим“ - Мељине,
Актив добровољних давалаца крви бродоградилишта “Вељко Влаховић“ - Бијела,
Пионирска ватерполо екипа-Бијела,
Зборник радова “Бока“,
Стево Ковачевић - Херцег Нови,
Саво Пиљуровић - Херцег Нови,

 1979. година

ОШ “Орјенски батаљон“ - Бијела,
Планинарско смучарско друштво “Субра“,
Центар РВИ (ратни војни инвалиди) - Игало,
Мјесна заједница Херцег Нови,
Дипл.економиста Ађански Војислав,
Проф.Бендераћ Радмила - Херцег Нови,
Дабовић Душан ватерполо тренер - Херцег Нови,

1980. година

Радна организација Бродоградилишта “Вељко Влаховић“ - Бијела,
Угоститељско туристичка радна организација “Бока“ - Херцаг Нови,
Добровољна омладинска “Девесиљска чета“ - Баошић,
Дипл.инж.Јово Мандић Сарајево - Херцег Нови,
Трипо Клисура спортски радник - Херцег Нови,

 1981. година

Мато Вучетић - Херцег Нови,
Проф. др.Стефан Сушић - Херцег Нови,
Општински штаб територијалне одбране - Херцег Нови,
ООУР “Тамарис“ - Игало,

 1982. година

Војна пошта  4004 Кумбор,
Архив града - Херцег Нови,
Скупштина СИЗ дјечије заштите - Херцег Нови,
Шкеро Мирко вкв радник ООУР “Техносервис“ - Зеленика,
Мишевић Крсто кв радник ООУР “Приморје“ - Игало,
Лаконић Томо-Бијела,

1983. година

РО Бродоградилиште “Вељко Влаховић“ - Бијела,
Пионирско ватерполо екипа “Јадран“ - Херцег Нови,
Стојан Косаћ кв радник “Мјешовито“ Херцег Нови,
Слободан Ковачевић наставник ОШ "Илија Кишић" - Зеленика,
Милена Шотра сликар - Херцег Нови,
Стеван Лепетић филмски сниматељ - Херцег Нови,
Проф Лазар Сеферовић - Херцег Нови.

 1984. година

Саво Лаловић директор ОШ “Орјенски батаљон“ - Бијела,
Иван Ђанко Цибер музичар у пензији - Херцег Нови,
Фонд револуционарских традиција НОР-а,
Погон бродске механике РО бродоградилиште “Вељко Влаховић“ Бијела,
Одјељење за унутрашње болести - ВБ Мељине,
Мјесна заједница Ђеновићи.

 1986. година

Жељко Косаћ кв механичар ООУР “Техносервис“ - Зеленика,
Стеван Гавриловић кв радник ПМРО “Орјен“,
Драган Ракић директор музичке школе - Херцег Нови,
Градска музика - Хецег Нови,
Школа за основно музичко васпитање - Херцег Нови,
Гласило “Наш лист СОУР БОКАКОМЕРЦ“.

 1988. година

Мјесна заједница Мојдеж,
Фото кино клуб - Херцег Нови,
Др Златко Стојовић - Херцег Нови.

1990. година

Стеван Раичковић књижевник и академик - Херцег Нови,
Јелка Лучић учитељица ОШ “Дашо Павичић“ - Херцег Нови,
ДОМ  ЈНА - Херцег Нови.

 1992. година

Актив добровољних давалаца крви бродоградишта “Вељко Влаховић“ - Бијела,
Пливачки ватерполо клуб “Бокељ“ - Баошићи,
ВБ ратне морнарице Мељине.

 1994. година

Др Драгана Радојичић - Херцег-Нови,
Диспанзер за здравствену заштиту дјеце и омладине “Др Стево Мрђен“ - Херцег-Нови,
Јавна установа информативни центар радио Херцег-Нови,
Општинска организација Црвени крст - Херцег-Нови,
ПВК “Бијела-Бродоремонт“ женска екипа.

 1996. година

Др Ђуро Мусић - Херцег-Нови,
Др Бранислав Радојичић - Херцег-Нови,
Др Горан Комар - Херцег-Нови,
Косић Вера и Рајко учитељи - Херцег-Нови,
Ацо Вуксановић - Зеленика,
Крсто Лучић - Херцег-Нови,
Дјечији дом “Младост“ - Бијела,
Пјевачко аматерско друштво “Стари капетан“ - Баошићи,
Одред извиђа “Орјен“ - Херцег-Нови,
Херцегновско позориште - Херцег-Нови.

 1998. година

Мираш Мартиновић - Херцег-Нови,
Здравко Сијерковић - Баошићи,
Др Радослав Ротковић - Херцег-Нови,
Капетан Томо Катурић - Каменари,
Марко Влаовић - Херцег-Нови,
Борис Краљевић - Херцег-Нови,
ЈЗУ Дом здрављ - Херцег-Нови,
Јавна предшколска установа “Наша радост“ Херцег-Нови,
Кадетска ватерполо екипа ПВК “Јадран“ - Херцег-Нови,
КУД “Илија Кишић“ - Зеленика.

 2000. година

Мађар Чаба - Зеленика,
Монаштво манастира Савина,
Умјетнички центар “АС“ - Херцег-Нови,
Ауто школа “Влачић“ - Херцег-Нови,
Освајачи Европског јуниорског првенства у ватерполу, Гојковић Владимир, Шћепановић Милош, Јокић Предраг и Злоковић Борис играчи ПВК “Јадран“ - Херцег-Нови.

 2002. година

Веско Прлаиновић - Херцег-Нови,
Петар Поробић - Херцег-Нови,
ЈП “Чистоћа“ - Херцег-Нови.

 2004. година

ПВК “Јадран“ - Херцег-Нови,
Удружење жена “Риза“ - Бијела,
Фондација за културу и традицију Боке “Пројект Растко Бока“ - Херцег-Нови.

 2005. година

Поробић Петар - Херцег-Нови,
Компанија “Александрија“ -Бијела.

 2006. година

Горан Кривокапић - Бијела,
Боривоје Бонић директор ЈП “Чистоћа“ - Херцег-Нови,
Мјесна заједница Баошићи.

 2007. година

Зоран Шабановић директор ЈП “Водовод и канализација“ - Херцег-Нови,
Невладина организација “Сунчев зрак“ - Игало.

 2008. година

Коло српских сестара - Херцег-Нови,
Слободан Поповић,
Др Горан Комар.

2009. година

Никола Маловић,
Илија Павловић (постхумно),
Једриличарски клуб “Јово Дабовић“,
Добитник повеље: Томо Катурић.

 2010. година

КУД “Игало“ - Игало

 2011.година

Недјељко Зорић

2012.година

Миливоје Дукић,
Организација бораца НОР-а 1941-1945. године,

2013. година

Џудо клуб “Игало",
Протојереј ставрофор Радоман Бубања,
Добитник повеље:Пер Јарле Ериксен.

2014.године Није додјељена Октобарска награда.

2015. година

Октобарска награда - Милан Мишо Брајевић

2016.година

Октобарска награда - Ђорђије Радовић

Повеља Херцег Новога – Дорис Пак

2017. година

Октобарска награда - Никола Нино Деретић

2018. година

Октобарска награда - Оливера Доклестић

Зорица Дракулић-Видаковић

Добитница ПОВЕЉЕ - Татјана Тања Бошковић

2019. година

Октобарска награда Херцег Новог – Вида Радовић

Повеља Херцег Новог – Андрија Прлаиновић

2020. година

Октобарска награда – др. Реља Живојновић

Добитница повеље – Ана Дабовић

2021. година

Октобарска награда – Ружица Зеленика, Вишња Косовић, Љиљана Крстић

Добитник повеље – постхумно Драгољубу Ђуричићу

2022. година

Октобарска награда – мр. Боро Лучић, Видосава Витка Вујновић, Патронажна Служба Дома здравља Херцег Нови

Добитници повеље – Зоран Дојчиновић, Бранка Буковец

2023. година

Октобарска награда – проф. Босиљка Пушић, др Вукашин Михајловић

Добитник повеље – Новак Ђоковић

2024. година

Октобарска награда – Александар Лека Ивовић

2025. година

Октобарска награда – Вокално инструментални састав Егзодус, др Владимир Рогановић, Клуб добровољних давалаца крви Херцег Нови

Добитник повеље – проф.др Дарко Танасковић

2026. година

Октобарска награда – Херцегновски стрип фестивал, проф. др Милан Р. Милановић, Владо Георгиев

Добитник повеље – постхумно Душку Вујошевићу

starigrbnovoga

Начелници – Предсједници Општине Херцег-Нови 

(1865 – 2015)

   

Ђорђе Ј. Војновић
(1833-1895)

1865-1877

   

Јефто Ђ. Гојковић
(1841 – 1922)

1877-1881; 1891 – 1899; 1905 – 1922

   

Шпиро Ђ. Гојковић
(1839 -1906)

1881 – 1883; 1887 - 1891

   

Симеон М. Милиновић
(1834 – 1902)

1883 – 1887

   

Мато Ђ. Ђурановић
(1846 -1904)

1900 – 1904

   

Урош А. Мандић
(1872 – 1948)

1923 – 1930

   

Мирко М. Комненовић
(1870 – 1941)

1930 – 1935

   

Јово Ш. Секуловић
(1879 – 1950)

(в.д. 1935 - 1937) 1938 -1941

   

Милош Ш. Јанковић
(1906 -1999)

1943 – 1944

   

Владимир С. Мариновић
(1901 – 1982)

 1944 – 1945

   

Благоје Н. Тушуп
(1898 – 1983)

1945

   

Милован К. Миљевић
(1902 – 1977)

1945

   

Тодор С. Килибарда
(1897 – 1955)

1945 – 1950

   

Стево И. Петијевић
(1900 – 1970)

1950 – 1952

   

Душан П. Поповић
(1896 – 1992)

1945 -  1946

   

Јово Д. Самарџић
(1902 – 1970)

1946 – 1949

   

Милан Д. Вукасовић
(1922 – 2005)

1949 – 1950

   

Петар Ј. Ћурић
(1919 – 1996)

1950 – 1952; 1952 – 1956; 1960 – 1962

   

Мирко Г. Цвјетковић
(1918 – 1997)

1956 – 1960

   

Стево Ј. Драшковић
(1922 – 2010)

1962 – 1966

   

Петар Д. Стијепчић
(1924 – 1991)

1966 – 1978

   

Ђорђе В. Радуловић
(1939)

1978 – 1982

   

Никола И. Џуовић
(1932 – 2010)

1982 – 1984

   

Милован Ш. Радановић
(1929 – 2010)

1984 – 1988

   

Томо Н. Чепрњић
(1937 – 2007)

1988 – 1989

   

Жарко П. Становчић
(1933)

1989 – 1991

   

Велимир Г. Ђурђевић
(1943 – 2021)

1991 – 1993

   

Стеван Ђ. Митровић
(1948)

1993 – 1996

   

Драган П. Јанковић
(1957 - 2023)

1996 – 2000

   

Ђуро Н. Ћетковић
(1947 - 2023)

2000 – 2004

   

Дејан М. Мандић
(1950)

2004 – 2014

   

Милан М. Вајагић
(1949)

в.д. (2014 - 2015)

   

Никола Гојковић
(1954)

2015

   

Наташа Аћимовић
(1983)

2015 - 2017

   

Стеван Катић
(1980)

2017 -

Петар II Петровић Његош

.Нови граде сједиш накрај мора
и валове бројиш низ пучину,
како старац на камен сједећи
што набраја своје бројанице...

Љуба Ненадовић

..И чудим се сунцу како може заћи
кад љепоте ове неће нигдје наћи..

Иво Андрић

Херцег-Нови је град вјечитог зеленила,
сунца
и бројних скалинада.

Марко Цар

Овдје је ваздух тако благ
и тако миришљав
и гдје мајка природа човјеку
тако љубазно и тако ведро
раскрива своја божанска њедра.

Милош Црњански

Град је сав у вртовима,
који се дижу у терасама високо.
Целу зиму ту цветају глицинија
и ружа
и зелени се широка тропска лепеза палме.

Душан Костић

Ко год је прилазио Херцег-Новоме
одлазио је заслијепљене душе.
Пјесницима је био надахнуће,
а другима незаборавни сусрет.
Једно је, збиља, сигурно:
Што се чешће будеш сретао с Херцег-Новим,
све присније ћеш га и дубље
осјећати...

Зуко Џумхур

(о Херцегу међу градовима)

Овдје све живи од сунца,
због сунца,
за сунце.
(Зато сам дошао и остао у овом граду!)

Празник мимозе

Празник мимозе је традиционална туристичко-пропагандна манифестација у славу цвијета мимозе, једна од најзначајнијих и најдуговјечнијих на нашим просторима. Основали су је 1969. године Туристички савез Боке Которске и Скупштина општине Херцег Нови. Током фебруара и марта, Херцег Нови је домаћин је маскенбала, карневала, концерата, бројних дјечијих, умјетничких и спортских програма. Традиционално најпосјећенији догађаји, уз концерте, су берба мимозе на ривијери, позната као фешта од рибе и вина, међународна карневалска поворка и спаљивање карневала. Организатори су Општина Херцег Нови, Туристичка организација Херцег Нови и ЈУК Херцег фест. Више на: https://praznikmimoze.me/ 

Херцегновске априлске позоришне свечаности (ХАПС)

ХАПС је позоришни фестивал покренут 1996. године као манифестација која је окупљала углавном аматерска позоришна друштва. Од 2002. године фестивал улази у процес професионализације и од тада подразумјева окупљање професионалних позоришних умјетника и ансамбала. ХАПС има ревијални карактер, а избор представа са тематским одређењем тежи да подстакне публику да ангажовано упоређује остварења различита по формама и приступу тематици. Покровитељ фестивала је Општина Херцег Нови, а копродуценти ЈУК Херцег фест и НВО Херцегновско позориште. Више на: https://www.hercegfest.me/haps/

Међународни дјечији карневал

Међународни дјечији карневал у Херцег Новом одржава се традиционално почетком јуна, када поворка малих карневалиста симболично преузима „кључеве града“. Организатор манифестације је НВО Омладински центар Херцег Нови, уз подршку Општине и Туристичке организације Херцег Нови.

Међународни фестивал класичне музике Дани музике

Дани музике одржавају се сваке године од 10. до 20. јула. Фестивал је основан у Херцег Новом, потом се неколико година одржавао на Светом Стефану, да би се од обнављања 2004. године усталио међу херцегновским фестивалима.  Под умјетничким вођством проф. Бориса Краљевића, Дани музике доносе концертне изведбе у дворани Парк и на отвореним сценама Херцег Новог, спајајући врхунске међународне и домаће музичаре. Покровитељ је Општина Херцег Нови, а извршни продуцент ЈУК Херцег фест. Више на: https://www.hercegfest.me/dani-muzike/

Опероса Монтенегро Опера Фестивал

Опероса је међународни фестивал опере и класичне музике. Обухвата међународне копродукције и гостовања, као и оперске продукције и концерте, које стварају и изводе реномирани професионалци и нови таленти. Фестивал је први пут одржан 2013. године у Херцег Новом, а од 2015. је награђиван ЕФФЕ етикетом изузетних европских фестивала. Уз подршку града, организатор фестивала је Фондација Опероса, коју је основала фински мецосопран Катхерине Хаатаја у сврху промоције младих талената опере и класичне музике. Више информација на: https://operosa.org/ 

Међународни сајам књига Трг од књиге

Сајам књига у Херцег Новом први пут је организован у Игалу 1994. године, а од 2003. године смјештен је у срце Старог града. Ова смотра издаваштва има за циљ да популаризује књигу и читање, да посјетиоцима понуди најбоља и најновија издања наслова домаће и стране лијепе књижевности и литературе. Сваке године од 21. до 28. јула сајам доноси сусрете с писцима, представљање нових издања, музичко-поетске вечери, дјечије и драмске програме. Покровитељ је Општина Херцег Нови, а организатор Јавна установа Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. Детаљније на: https://www.bibliotekahercegnovi.co.me/index.php/lat/trg-od-knjige

"Roots Revival Reggae" Фестивал

"Roots Revival" је фестивал реггае музике који се одржава крајем јула на тврђави Форте маре. Фестивал је први пут организован 2022. године и од тада расте његова препознатљивост. Програм доноси најбоље од свјетске реггае музике, промовишући вриједности јединства и љубави које су у срцу жанра. Детаљније на: https://rootsrevival.me/

Трг од ћирилице

Трг од ћирилице је културно-духовна манифестација осмишљена и реализована први пут 2014. године. Програм који се одржава средином августа обухвата предавања, тематске вечери, представљања нових ћириличних писаних дјела, књижевних издања, публикација, документарних и краћих филмских форми, као и наступе хорова, етно група, вокалних ансамбала, фолклорних ансамбала. Покровитељи манифестације су Општина и Митрополија црногорско-приморска, а организатор Црквена општина топаљско-херцегновска. Детаљније на: https://www.spco-hercegnovi.com/trg-od-cirilice 

Guitar art summer fest

"Guitar art summer fest" је међународни љетни фестивал класичне гитаре који је у Херцег Нови довео свјетска музичка имена попут Луз Касал, Јоргоса Далараса, Томија Емануела, Дулсе Понтеш, Влатка Стефановског... Програм обухвата концерте, мајсторске радионице, изложбе и пратеће садржаје. Стални термин фестивала је од 15. до 20. августа. Организатор је Удружење класичних гитариста Србије и ГАФ Београд, на челу са проф. Бошком Радојковићем, уз подршку Општине Херцег Нови и ЈУК Херцег фест. Детаљније на: https://www.gaf.rs/sr/festivali/guitar-art-summer-fest/

Филмски фестивал Херцег Нови – Монтенегро филм фестивал

Филмски фестивал Херцег Нови – Монтенегро филм фестивал је најзначајнији филмски догађај Црне Горе. Идеја о фестивалу филма на херцегновској Канли кули непрестано се развија од 1987. године, када је одржан Први југословенски фестивал филмске режије. Фестивал данас има статус манифестације од посебног значаја за културу Црне Горе, чији титулари су Општина Херцег Нови и ресорно Министарство. Одржава се на више локација и обухвата такмичарске селекције дугометражних играних, студентских и документарних филмова, као и ревијални програм европских филмова, а од 2025. године и ТВ серија. Детаљније на: https://filmfestival.me/

"Jazz Bay" Фестивал

"Jazz Bay" је основан 2013. године, са циљем да Херцег Нови постане домаћин концерата међународно признатих џез умјетника и састава. Јазз Баy нуди и едукативни програм за младе музичаре из Херцег Новог и других градова. Термин за организацију је крајем августа. Организатор је истоимена НВО, уз покровитељство Општине, подршку Музичке школе Херцег Нови и ЈУК Херцег фест.

Херцегновски стрип фестивал

ХСФ је једна од најатрактивнијих европских манифестација у част девете умјетности, која у Херцег Новом окупља свјетске великане стрипа, као и атрактивне музичке госте. Удружење љубитеља стрипова и манифестацију Херцегновски стрип фестивал основао је 2007. године ликовни умјетник и стрип цртач Никола Ћурчин, са циљем популаризације стрипа и едукације о деветој умјетности. Датум одржавања је први петак у септембру, трајање шест дана, а програм обухвата изложбе, цртање за фанове, цртање на мајицама, презентације, панел дискусије, пројекције, концерте. Стални партнери Херцегновског стрип фестивала су Општина и Туристичка организација Херцег Нови. Детаљније на: https://stripfestival.me/ 

Међународни фестивал клапа

Међународни фестивал клапа је музички фестивал посвећен клапској музици, који се одржава од 2017. године. Циљ је промоција града и очување културне баштине кроз програм који укључује наступе познатих клапа из Црне Горе и региона. Током година одржаван је на на различитим локацијама на отвореном, у организацији истоимене НВО, а под покровитељством Општине Херцег Нови, Туристичке организације Херцег Нови и ЈУК Херцег фест.

Међународни фестивал хорова

Међународни фестивал хорова на новску културну сцену доноси наступе хорова из више земаља, промовишући хорско пјевање и културну размјену. Програм укључује класичне, сакралне и савремене композиције. Фестивал се одржава у октобру, у организацији НВО Црногорска хорска асоцијација, уз покровитељство Општине Херцег Нови и партнерство ЈУК Херцег Фест. Више информација на: https://www.choirfestivalhn.com/

Посебне знаменитости Херцег Новог, поред цркава, манастира, тврђава, музеја, јесу вртови и паркови херцегновског краја. Бујно зеленило Херцег Новог и околине, одушевљавају својом праисконском љепотом и разноликошћу туристе, успутне пролазнике, па и саме Новљане. Људи из овог поднебља, по природи немирног духа, а нарочито поморци, са својих далеких путовања доносили су најразличитије биљке, као својеврсно сјећање на земљу и људе, мора и обале својих далеких путешествија. На тај начин, поред домаће медитеранске флоре, у Херцег Новом расте преко 250 различитог егзотичног биља.

Парк хотела "Бока"

Ту, на тлу херцегновске ривијере, бројне палме, магнолије, еукалиптуси, мимозе, агаве, циваси, пронашли су своју нову постојбину, тако да са домаћом вегетацијом чине јединствену зелену оазу. На тај начин, флору Херцег Новог и околине чине медитеранска, тропска и суптропсак вегетација.

Парк Савинска Дубрава пружа се у правцу запад-исток и спаја Херцег Нови са Мељинама. На кречњачком гребену, који се уздиже пирамидално, вијугају шумске стазе кроз олеандре, питоспоре, борове, чемпресе, грабове, кестенове, храстове који воде до прелијепих видиковаца- белведера, одакле се пружају видици на Бококоторски залив и околину. У том амбијенту смјештен је манастир Савина, црква Св. Ане и спомен родољубима стрељаним у I свјетском рату.

Парк-врт Завичајног музеја на Топлој засађен је са више од стотину биљних врста, које су донесене са свих меридијана. Поред типичних медитеранских биљака (олеандра, приморских борова, чемпреса...), доминирају палме, кактуси, агаве и друго сукулентно биље, а алоје су овдје формирале велику скупину. Пјешчаном стазом стиже се до мора и гребена на коме је скулптура купачице.

У непосредној близини парка Завичајног музеја налазе се и паркови  "Сан ризорт" хотела  (некадашњи хотели „Центар“ и „Топла“).

У парковима доминирају свиленаста алипиција-мимоза и палма вашингтонија из Калифорније, чија је висина преко 20 м, и то је једна од најдекоративнијих егзотичних биљних врста у овом крају. Средњим дијелом парка протежу се либански кедар и чемпреси, чије разгранате крошње, за љетних врућина, имају функцију природног сунцобрана. Идући ка мору, са десне стране, налазе се кактуси, агаве и јуке, које прате стазу.

На зидовима и у вртовима околних кућа доминирају надалеко чувене херцегновске богумиле, које заједно са мимозама дају неодољиву чар овом крају.

За парк „ Бока“ слободно можемо рећи да је и „ботанички врт Јадрана“. Са реализацијом парка започело се јиш давне 1908. године, када се у централном дијелу града, заједно са хотелском зградом ( која је срушена у земљотресу 1979. године), започело формирање парка; из тог разлога одомаћио се израз „ Парк хотела Бока“.

Парковска површина је ријетка зелена оаза медитеранског биља у којој је и преко 80 врста биљака које су порјеклом из тропских и суптропских крајева. Доминантно мјесто припада различитим врстама палми, високим и витким вашингтонијама из Јужне Калифорније, датули са канарских острва, као и датулама из Арабије и Сјеверне Африке, бразилској кокос палми; ту су и зимзелене магнолије, аралије и сукубе. У средини парка је висока одрина са пузавицама глициније, које дају хладовину централном дијелу парка. У самом средишту парка је фонтана са скулптуром богиње лова, рад вајара Петра Палавичинија ( 1888-1958). Цјелокупан парк је формиран на релативно стрмом терену и стога је прављен терасасто, у барокном стилу, са прекрасним видиковцима са којих се пружа изузетан поглед на улаз у Бококоторски залив, Луштицу, Њивице, Жвиње, Игало... Парк „Бока“ представља својеврсну хортикултурно-историјску вриједност.

По својој љепоти истичу се и парковске површине у Игалу, складно обликоване, са биљним засадима којих има у већини херцегновских паркова, вртова и перивоја: мимоза, палми, питоспора, еукалиптуса, богумила, лимуна, наранџи, кивија, маслина...

Ако се атрактивност туристичких мјеста вреднује по њиховим излетиштима и  купалиштима, односно плажама, онда за Херцег-Нови можемо слободно рећи да је у преимућству у односу на друге центре у свом ближем и даљем окружењу. У том смислу, херцегновска излетишта и купалишта можемо подјелити, у односу на удаљеност на:

  • спољни дио Бококоторског залива: Росе, Жањиц, Мириште, Мамула, Плава шпиља, увала Траште, Бигово, полуострво Луштица....
  • према херцегновској ривијери: Мељине, Зеленика, Кумбор, Ђеновићи, Баошићи, Бијела и Каменари...
  • унутрашњост Бококоторског залива: Морињ, Рисан, Пераст, острва Св. Ђорђе и Госпа од Шкрпјела, Котор, Прчањ, Столив, Лепетани, Тиват...
  • излетишта ширег подручја:

- излетишта Црногорског приморја: Будва, Бечићи, Милочер, Свети Стефан, Петровац, Бар, Улцињ, Ада Бојана....

- планинско залеђе: Орјен, Мојдеж, Жвиње и Вратло...

- континентални дио Црне Горе: Ловћен, Цетиње, манастир Острог, Жабљак, Скадарско језеро...

РОСЕ- мало рибарско мјесто на сјеверозападној обали полуострва Луштица, наспрам Херцег Новог, удаљено 1,7 наутичких миља ( 1 наутичка миља= 1852 m). Росе су типична медитеранска варошица са кућама које су збијене и поређане испред пристаништа-риве. Некада је ово била стара грчка насеобина Пунто Роза коју су Сарацени ( тако у средњем вијеку Европљани називају Арапе), порушили 867. године. Од тог времена, Росе нису успјеле повратити своју пређашњу славу. Значај Росе спомиње се и у записима византијског цара Константина Профирогенита 841. године. С обзиром на свој положај и заштићеност од вјетрова, Росе су у прошлости често служиле као склониште за једрењаке, а једно вријеме ту је била царина и Лучка капетанија, као и карантин за морепловце који су улазили у Боку. Росе  су углавном изграђене у XVII и XVIII вијеку, у периоду златног доба бокељског поморства, када су многи Луштичани својим једрењацима пловили Средоземљем и другим морима свијета. У Росама се налази православна црква Св. Тројице, око које је гробље гдје су сахрањени познати поморски капетани. Ту је и црква Св. Госпе, саграђена 1783. године од стране млетачког војсковође Антонија Алберта. Иначе, читаве Росе, као и полуострво Луштица, бременито је археолошком ископинама, а посебно су интересантна хидро-археолошка ископавања, на којима су пронађена топовска ђулад, сидра, керамика, као и један стари шпански брод с почетка XVI вијека, који је доживио бродолом превозећи керамику за босанске династије. Само мјесто је окружено бујном медитеранском вегетацијом: боровима, чемпресима, маслинама, рогачима... Ту се налази и мала пјешчана плажа „Мало Росе“ недалеко од луке, у правцу сјевера, идеално мјесто за оне који желе да се одмарају и миру и тишини, сањајући минуле вјекове. Током читаве године Росе су повезане сталном бродском линијом са Херцег Новим, а у љетним данима туристичке бродице навраћају и више пута на дан. Росе треба видјети и доживјети, гледајући са њихових карактеристичних видиковаца (Белведера). Тад ћеш, путниче намјерниче, можда и открити неку од тајни минулих вјекова.

Увала ЖАЊИЦА - јужно од насеља Росе, на удаљености око 2,7 наутичких миља од Херцег Новог, налази се изузетно атрактивна увала Жањица, у амбијенту старих маслињака, бујне вегетације и азурно плавог мора. Плажа у ували заштићена је од јаких удара таласа ртом Арза; дуга је преко 300 m и широка до 15 m , са бијелим облуцима, и на њу се може смјестити преко 1000 купача. У љетњим данима у увалу се стиже редовном бродском линијом која саобраћа више пута на дан, али и бројним бродицама који превозе заљубљенике у овај исконски природни амбијент. Поред малог пристаништа, на самој обали, налазе се ресторани са типичном медитеранском кухињом, али има и специјалитета континенталне црногорске кухиње. Увала Жањица спада у једно од најатрактивнијих херцегновских излетишта и купалишта, које се сваке године све више омасовљава. Непосредно уз плажу налази се црква Св. Јована која датира из 1881. године, а саграђена је на рушевинама старе истоимене цркве.

Увала МИРИШТЕ- је нераздвојни дио овог пејзажа, смјештена између Жањица и рта Арза, односно истоимене утврде, испред којих се налази шкољ-острвце Жањица, по коме је плажа и добила име. Острвце називају и Мала Госпа, а данас је ту манастир-црквица Ваведење Пресвете Богородице.

ПЛАВА ШПИЉА- је најљепша, најатрактивнија и засигурно најинтересантнија природна творевина ове врсте на читавом Средоземљу. Налази се на полуострву Луштици, између увале Златна лука и рта Мокра гора, удаљена око 5,6 наутичких миља од Херцег Новог. Испод клифа високог око 30 метара настала је пећина са два отвора, позната по свом туристичком називу Плава шпиља, и она је једна у низу од увале Добреч па до залива Траште. Виши отвор има око 4 м и налази се на југоисточној страни, док је други далеко мањи, на југозападној страни. Пресудну улогу у њеном настајању имала је абразија( рад мора), тако да је унутрашњост пећине скоро округлог облика, док је таваница у виду свода. Од нивоа мора па до врха таванице има око 9 m, а дубина мора је између 3 и 4 метра. Површина пећине на морском нивоу је 100 m2. Током сунчаних љетњих дана, а нарочито прије подне, сунчеви зраци се одбијају од површине мора и рефлектују у унутрашњост пећине, кроз мањи отвор, дајући мору специфичну нијансу плаве боје, као и самом своду пећине, по чему је и добила своје популарно име Плава шпиља. Због резонантности, обичан раговор у пећини се претвара у ехо. У Плаву шпиљу се улази мањим туристичким бродицама, и то је уз незаборавно купање, у азурно плавом мору-посебан доживљај коме се истински заљубљеници у море и природне феномене увијек изнова враћају и радују.

Острво ЛАСТАВИЦА - МАМУЛА је данас напуштена тврђава, која у сезони постаје омиљено туристичко излетиште. Ово острво-тврђава је прилично запостављено у односу на свој историјски значај и атрактивност. Данас је то царство галебова и љубитеља осаме.

Полуострво ЛУШТИЦА- називају и црногорска Света Гора, и не без разлога.

Данас се на полуострву налази 19 активних цркава, које су уједно и изузетно вриједни споменици културе. Полуострво се налази југоисточно од Херцег Новог, на површини од 47 km2, пружајући се у дужини од 13.2 км и највећој ширини од 5,9 km. Од правца Тивта повезно је са Јадранском магистралом. По предању, име Луштица полуострво је добило по свом изгледу, личећи на љуску, а по другом тумачењу, од ријечи луг (лушки). Полуострво се први пут спомиње за вријеме српског краља Радослава ( 1223-1234) који је Луштицу даривао Котору, да би касније то даривање било потврђено и од цара Душана. Луштица је егзистирала и као посебна општина у периоду од 1826-1944. године, када је већим сјеверозападним дијелом припала општини Херцег Нови, а југоисточним општини Тиват. На свом печату имала је лик Св. Арханђела Михаила. Са школством се започело у Радованићима 1879. године. Од бројних цркава, поменућемо првенствено оне које територијално припадају општини Херцег Нови. У селу Клинци су то цркве: Св. Трифуна, Св. Арханђела Михаила, Св. Саве и црква Св. Пантелије. У селу Мркови  црква Св. Петра и црква Св. Лазара. У селу Забрђе црква Св. Госпођа, Св. Неђеља и Св. Андрија. У селу Радованићи је једна од најстаријих цркава у овом крају, црква Св. Николе, која је по предању саграђена 1117. године, а исто предање каже да ју је освештао Св. Сава. Ту су и црква Св. Георгија и Св. Богородице. У селу Бргули је и црква Св. Петра, која је носила име и Св. Вартоломеја, а предање каже да је освештана од стране Петра I Петровића Његоша. Луштица је надалеко позната по својим маслинама, а у овом крају сви обичаји су везани за маслиново дрво, које се сматра светим дрветом. Уз уље познати су и луштички пршут, сир и ракија, магињача.

Масив ОРЈЕНА- захвата преко 400 ha и простире се на територији три државе и пет општина. То је највеће и најпознатије залеђе Херцег Новог, које је од давнина привлачило не само туристе, већ и научнике из цијелог свијета, због свог специфичног географског положај, геоморфолошких, геолошких, спелеолошких, флористичких и других специфичности. То је чудесни сплет медитеранских и алпских контраста, који се међусобно прожимају са бројним ендемским врстама флоре и непоновљивим природним феноменима. Ако у Херцег Нови дођете у мају, тада се истог адана можете и купати у мору, и скијати на снијегом покривеном Орјену, планини која је са својим највишим врхом (1895 м) највиша на јужном Јадрану.

Познатија излетишта у овом подручју су Вратло, мјесто удаљено 15 km од Херцег Новог, а праволинијски од обале мора само 7 km, на висини од 1160 м.н.в. изграђен је планинарски дом „ За Вратлом“, капацитета 50 лежаја, са водом и струјом преко агрегата. Од града до дома има 3 сата хода, с тим да двије трећине овог растојања може се прећи и превозним средствима, асфалтним путем који се одваја на магистрали у Мељинама, а од мотела "Борићи" ( 800 м.н.в.) предстоји још око сат хода до дома. Стазе су маркиране и од дома воде у 15-ак најатрактивнијих дестинација на масиву: видиковаца, археолошких и спелеолошких локалитета, културно-историјских споменика и сл. Међу њима истиче се највећи врх масива Орјена, Зубачки кабао, висок 1895 м.н.в. До његовог подножја може се стићи асфалтном цестом Херцег Нови- Црквице. Ту је и Субра (1679m), најбољи видиковац на Орјену, Субрин амфитеатар- Марков крш (1410 m) један од најзанимљивијих детаља приморских Динароида, стаза Вилиног гувна (1410 m) и Радоштака (1446 m), кружна стаза око Једића (1466 m ) и др.

Етимологија ријечи Орјен је латинског поријекла и претпоставља се да је из времена настанка Источног римског царства. За лијепог времена Орјен се види, са западне обале Италије (Гаргано) и то је једини врх на источној обали Јадранског мора који се види из Италије, тако да је за Римљане то био источни навигациони оријентир ( лат. ориенсентис- дизати се, расти, излазити). Локална дијалекатска трансформација овом латинском топониму дала је садашњи израз Орјен. Посјете планинарском дому најављују се Палнинарско-смучарском друштву "Субра".

Од модрих увала које памте кораке рибара и помораца, до кршевитих висина Орјена које чувају тишину камена и мунике – Херцег Нови је простор у којем природа, традиција и свакодневни живот чине јединствен спој.

За оријентацију приликом упловљавања у територијално море Црне Горе, односно уласка у Бококоторски залив, служе рт Оштра са лијеве и острво Ластавица, са десне стране.

Идући обалом, на три километра источно од центра Херцег Новог налази се насеље Мељине, са морском обалом у дужини од једног километра. Насеље се спомиње и прије оснивање града Херцег Новог, као лука Драчевица, у једном Дубровачком документу из 1371. године. Све до 1936. године, Мељине су имале Лучку капетанију. У Мељинама се налази један од најстаријих и најочуванијих лазарета на Јадрану, данас хотел и марина. Мељински лазарет саграђен је 1729. године, а 1741. године доведена је у њега и вода са Савине.

Meljine foto Lazure hotel i marinaМељине - фото Лазуре хотел и марина

Насеље Зеленика налази се на удаљености од четири и по километра источно од Херцег Новог, са морском обалом дугом два километра. Назив мјеста потиче од медитеранске зимзелене биљке зеленика. Зеленика је претеча организованог туризма у Боки (хотел „Плажа“ отворен 1902. године био је први хотелски објекат на црногорском приморју), као и значајна лука и станица некадашње уске пруге Зеленика-Сарајево. Сјеверно од Зеленике је село Кути, које се први пут спомиње 1450. године за вријеме владавине Стефана Вукшића Косаче, а име је добило по свом специфичном положају, од ријечи кутак.

Zelenika foto hotel BelaniЗеленика - фото хотел Белани

Идући даље ка истоку, на шест километара од Херцег Новог, налази се насеље Кумбор. Име је добило по италијанској ријечи „цонборго“, што у преводу значи предграђе (предање каже да је Кумбор био предграђе старог града Столи који је потонуо у земљотресу). Кумбор се као Цомбур спомиње у Млетачким документима из 1758. године. Некадашња војна база у Кумбору, затворена и стратешка зона деценијама, данас је преображена у један од најпрестижнијих туристичких комплекса на црногорском приморју.

Kumbor Portonovi marina foto PortonoviКумбор, Портонови марина- фото Портонови

Идући даље Јадранском магистралом, на осам километара источно од Херцег Новог налази се Ђеновић, насеље које је по предању било насељено и у грчко-римско доба, као грчка насеобина Столи (Столиум), стари град који је потонуо у море, вјероватно због земљотреса. И данас се локалитет на западној обали Ђеновића тако назива. Данашње име Ђеновић (Gioneoevich) први пут се спомиње у млетачким документима.

Djenovic Praznik mimoze foto Vuk IlicЂеновић, Празник мимозе - фото Вук Илић

На дванаест километара источно од Херцег Новог налази се насеље Баошићи, у дужини од два километра. По једном предању, мјесто је име добило по породици Балшић, која је настањивала овај крај, а по другом по Баоши Цвјетковићу, који је овдје населио из Зете 1590. године. О поморској традицији овог мјеста свједочи податак да су за процвата поморства у Боки, Баошићи су у једном периоду имали преко 30 бродова дуге пловидбе и преко 50 поморских капетана.

Baosici Praznik mimoze foto Milos SamardzicБаошићи, Празник мимозе - фото Милош Самарџић

Бијела је од Херцег Новог удаљена 13 километара, у правцу истока. Мјесто се први пут спомиње у једном которском документу из 1333. године под именом Санкти Петри (Свети Петар), и то у оквиру Которског дистрикта, док се у документу из 1355. године помиње под садашњим називом - Бијела. Заправо, Санкти Петри је било име локалитета гдје се налазио бенедиктински манастир и црквица, а данас се тај локалитет назива Раке. Назив Бијела је, вјероватно, везан за пространо и плодно поље дуж којег је текао поток називан и ријеком (отуда и назив локалитета Подријеку). Има индиција о припадности Бијеле жупи Драчевици, односно њеном средишњем мјесту унутар жупе. Мјесто је препознато по поморској и бродоградитељској традицији, која траје и данас.

Bijela foto Vuk IlicБијела - фото Вук Илић

На почетку тјеснаца Вериге, а на 15 километара источно од Херцег Новог, налази се насеље Каменари. Назив је добило по врсним каменоресцима, каменарима. Многе цркве и палате на нашој обали, али и у Венецији, изграђене су од надалеко познатог црвеног камена из засеока Ђурићи у Каменарима. Од тог мјеста трајект превози путнике кроз тјеснац Вериге до Лепетана, на другој обали Бококоторског залива. Тјеснац Вериге је широк свега 350 метара, и то је најужи тјеснац у заливу. Како стоји у записима, име је добио по невољном догађају из 1624. године, када су у Боку упловили гусари из сјеверне Африке и опустошили Пераст. Након тога догађаја, по предању, Пераштани и Которани су, да би се обезбједили од изненадних гусарских упада, у најужем дијелу тјеснаца развили су с једне обале на другу, гвоздени ланац-вериге.

Kamenari foto AdriaticaКаменари - фото Адриатика

Полуострво Луштица, иако с друге стране залива, дио је новске ривијере – својим животом, причама и пејзажом који одликују маслињаци, камена села и тихе увале.
Полуострво се налази југоисточно од Херцег Новог, на површини од 47 квадратних километара, пружајући се у дужини од 13.2 километра и највећој ширини од 5,9 километара. Повезано је са остатком црногорске обале Јадранском магистралом преко Тивта. По предању, име Луштица добило је зато што изгледном подсјећа на љуску, а по другом тумачењу од ријечи луг (лушки). Под тим именом се спомиње за вријеме српског краља Радослава (1223-1234) који је Луштицу даривао Котору, да би касније то даривање било потврђено и од цара Душана. Луштица је егзистирала и као посебна општина у периоду од 1826-1944. године, након чега је већи, сјеверозападни дио припао територији општине Херцег Нови, а југоисточни општини Тиват. На свом печату имала је лик Светог Арханђела Михаила. Почеци школства на овом простору, у Радованићима, сежу у 1879. годину. Данас се на полуострву налази 19 активних цркава, које су уједно и изузетно вриједни споменици културе. У селу Радованићи је једна од најстаријих цркава у овом крају, црква Светог Николе, која је по предању саграђена 1117. године, а исто предање каже да ју је освештао Свети Сава.

Lustica foto Vuk IlicЛуштица - фото Вук Илић

На сјеверозападној обали Луштице налази се мало рибарско мјесто Росе, удаљено 1,7 наутичких миља од Херцег Новог. Росе су типична медитеранска варошица са кућама које су збијене и поређане испред пристаништа - риве. Некада је ово била стара грчка насеобина Пунто Роза, коју су Сарацени (тако у средњем вијеку Европљани називају Арапе), порушили 867. године. Росе се спомињу и у записима византијског цара Константина Профирогенита 841. године. С обзиром на свој положај и заштићеност од вјетрова, Росе су у прошлости често служиле као склониште за једрењаке, а једно вријеме су у том мјесту биле царина и лучка капетанија, као и карантин за морепловце који су улазили у Боку. Росе су углавном изграђене у XVII и XVIII вијеку, у периоду златног доба бокељског поморства, када су многи Луштичани својим једрењацима пловили Средоземљем и другим морима свијета. У Росама се налази православна црква Свете Тројице, око које је гробље гдје су сахрањени познати поморски капетани. Ту је и црква Свете Госпе, саграђена 1783. године од стране млетачког војсковође Антонија Алберта. Током читаве године Росе су повезане сталном бродском линијом са Херцег Новим.
Цијеле Росе, као и полуострво Луштица, бременити су археолошком ископинама, а посебно су интересантна хидро-археолошка ископавања, на којима су пронађена топовска ђулад, сидра, керамика, као и један стари шпански брод с почетка XVI вијека, који је доживио бродолом превозећи керамику за босанске династије.

Lustica Rose foto Vuk IlicЛуштица, Росе - фото Вук Илић

Јужно од Роса, на удаљености од око 2,7 наутичких миља од Херцег Новог, налази се увала Жањиц, у амбијенту старих маслињака и бујне вегетације. Плажа у ували заштићена је од јаких удара таласа ртом Арза, дуга преко 300 метара и широка до 15 метара, са бијелим облуцима, а дуж обале налазе се угоститељски објекти. Непосредно уз плажу налази се црква Светог Јована која датира из 1881. године, а саграђена је на рушевинама старе истоимене цркве. У љетњим данима у увалу се стиже редовном бродском линијом, као и бројним пловилима која превозе излетнике. Између Жањица и рта Арза, односно истоимене утврде, налази се увала Мириште, такође једно од омиљених одредишта током љета. У близини Арзе налази се шкољ-острвце Жањиц, колоквијално називано и Мала Госпа, а на њему је манастир-црквица Ваведење Пресвете Богородице.

Lustica uvala Miriste foto Milos SamardzicЛуштица, увала Мириште - фото Милош Самарџић

Између увале Златна лука и рта Мокра гора на полуострву Луштица налази се Плава шпиља, око 5,6 наутичких миља од Херцег Новог. Једна од најинтересантнијих природних творевина ове врсте у Средоземљу, настала је испод клифа високог око 30 метара. Пећина има два отвора - виши од око 4 метра налази се на југоисточној страни, док је други далеко мањи, на југозападној страни. Унутрашњост пећине је скоро округлог облика, док је таваница у виду свода. Од нивоа мора па до врха таванице има око 9 метара, а дубина мора је између 3 и 4 метра. Површина пећине на морском нивоу је 100 квадратних метара. Током сунчаних љетњих дана, а нарочито пријеподне, сунчеви зраци се одбијају од површину мора и рефлектују у унутрашњост пећине, кроз мањи отвор, дајући мору и своду пећине специфичну нијансу плаве боје, по чему је и добила име Плава шпиља. У шпиљу се улази мањим пловилима, а купање је посебан доживљај коме се посјетиоци увијек изнова враћају и радују.

Lustica Plava spilja foto Vuk IlicЛуштица, Плава шпиља - фото Вук Илић

Људи са овог поднебља, а нарочито поморци, са својих далеких путовања доносили су најразличитије биљке па је, уз домаћу медитеранску флору, Херцег Новом богат са преко 200 врста различитог тропског и суптропског биља. Такве врсте наћи ћете у парку некадашњег хотела „Бока“, у чијем средишту је фонтана са скулптуром богиње лова (рад вајара Петра Палавичинија), као и у парк-врту Градског музеја на Топлој, палате коју су Мирко и Олга Комненовић оставили граду. Зелена градска оаза је парк Савинска дубрава - вијугаве стазе кроз густу шуму смјештену на кречњачком гребену.

Park vrt Gradski muzejПарк врт, Градски музеј

Залеђе Херцег Новог открива другачију, али једнако богату димензију овог краја, гдје природа и традиција живе у складној симбиози. Масив Орјена уздиже се над градом, а у његовом подножју смјештена су села са богатом историјом и бројним породичним газдинствима, која нуде аутентичан поглед на живот, изван градске вреве.

Orjen Orjenska lokva foto Nemanja RisticОрјен, Орјенска локва - фото Немања Ристић

Масив Орјена одликује сурова љепота - централни дио је пун камених платоа, распуцалих стијена и дубоких јама, а планину, уз сивило кречњака, испуњава и зелена боја густих шума. Масив захвата преко 400 ха, простире се на територији три државе и пет општина. На Орјену се налази највиши врх на Јужном Јадрану – Велики Кабао (1895 м.н.в.), као и локалитет који слови за најзанимљивији детаљ приморских Динарида, фантастична формацију гео-насљеђа - 300 метара висока литица Субриног амфитеатра.
Етимологија ријечи Орјен је латинског поријекла и претпоставља се да је из времена настанка Источног римског царства. Према предању, за лијепог времена Орјен се види са западне обале Италије (Гаргано) и то је једини врх на источној обали Јадранског мора који се види из Италије, тако да је за Римљане он био источни навигациони оријентир - лат. „ориенсентис“ значи дизати се, расти, излазити. Локална дијалекатска трансформација овом латинском топониму дала је садашњи израз, Орјен.
Планинарење на Орјену јавља се као рекреација и спорт постепено током аустроугарске владавине овим крајем, а као засебна активност након након Првог свјетског рата. Остао је забиљежен долазак престолонасљедника, принца Рудолфа Хабзбурга, који је као планинар и као пасионирани орнитолог током приватне посјете изашао на врх Орјен. Данас херцегновско залеђе посједује веома разуђену и квалитетну мрежу маркираних планинских стаза, што планинарских, што шетачких, највећим дијелом смјештених у оквиру Парка природе Орјен.

Orjen foto TOHNОрјен - фото ТОХН

Најпознатије излетиште у залеђу Новог је село Врбањ. На Врбању се налази и авантуристички парк, направљен у буковој шуми, поштујући све стандарде заштите животне средине и користећи само природне материјале. Парк је смјештен на 1100 м надморске висине и један је од најсавременијих адреналинских паркова у региону. На седам хиљада квадратних метара налази се пет полигона са 44 елемента и 200 метара дугачким зип-лајном. Полигони су подијељени по категоријама – од најлакшег, прилагођеног за дјецу од 6 година, до најкомпликованијег, прилагођеног мало спретнијим и искуснијим корисницима. У оквиру парка се налази и уређена зона за одмор и рекреацију.

Orjen Vrbanj avanturisticki parkОрјен, Врбањ, авантуристички парк

На 1160 м.н.в, око 15 километара од Херцег Новог, налази се планинарски дом „За Вратлом“, којим газдује Планинарски клуб „Субра“. Објекат је капацитета 50 лежаја, са водом и струјом, а од дома маркиране стазе воде према неким од најатрактивнијих дестинација на масиву.

Orjen Orjenski djir foto Vuk IlicОрјен, Орјенски ђир - фото Вук Илић

Атрактивно одредиште је и село Жлијеби, до којег, уз асфалтни пут, води и стари серпентински пјешачки пут, са мноштвом прекрасних видиковаца. Серпентине и село спаја исто градитељско насљеђе и исти локални седиментни камен, од кога се некада све радило и то без везивног материјала: од међа и путева, до кућа и кровова.

Zlijebi foto Zvezdana KujovicЖлијеби - фото Звездана Кујовић

Више информација о Парку природе Орјен можете наћи на: https://orjen.me